Рецензент: др Растко Васић

03.09.2013 Views
РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51 АРХЕОЛОГИЈА 7. Fragment posude srednje grube fakture. Primese od peska i mlevene keramike vidljive su na obe površine. Sa spoljašnje strane se nalazi tanak sloj sivooker boje, na kojem je dubokim brazdanjem izveden ukras. Prvobitni metličasti ukras bio je izveden pod uglom, da bi kasnijom intervencijom bile usečene duboke vertikalne brazde. Unutrašnja strana je zaglačana i sivoplave boje (T. III, 7). 8. Veći fragment tela posude grube fakture. Primese peska i krupnijih komada mlevene keramike vidljive su na obe strane. Površina je neravnomerno pečena, od oker do tamnosive boje. Ukras je izveden češljastim prevlačenjem i kraćim potezima. Na sredini je ostao prostor bez ukrasa. Vidljiv je trag alatke koja je imala 12 oštrih zubaca. Unutrašnjost je tamnosive boje i grubo je zaravnjena (T. III, 8). 9. Fragment posude srednje grube fakture. Primese peska i komadića mlevene keramike vidljive su na obe strane. Površina je oker boje, sa ukrasom izvedenim metličastim prevlačenjem u dva navrata. Ukras je najpre izveden kosim, a zatim vertikalnim, veoma dubokim prevlačenjem. Unutrašnja površina je sive boje i zaglačana (T. III, 9). 10. Fragment tela posude srednje grube fakture. Primese peska i neprečišćene gline vidljive su u preseku, kao i na unutrašnjoj strani. Boja na obe strane je, usled neravnomernog pečenja, oker do tamnosiva, mrljastog rastera. Površina je ukrašena širokim urezivanjem – brazdanjem. Ukras je sa motivom „riblje kosti“. Unutrašnjost je zaglačana (T. III, 10). 11. Fragment dna i donjeg dela tela posude srednje fi ne fakture. Dno je malo udubljeno, tj. zadebljano ka sredini. Telo je konično, sa blagim prelazom u dno. Primese peska i sitno mlevene keramike vidljive su na obe strane. Boja površine je u nijansama od oker do sivooker, a dno je tamnosivo. Unutrašnjost je crvenkasto-oker boje. Površine su zaglačane, s tim što je unutrašnjost nešto slabije zaglačana (T. IV, 11). 12. Fragment tela posude srednje grube fakture. Primese peska i mlevenih komadića keramike vidljive su na površinama i preseku. Površina je oker boje, sa jednom sivom mrljom. Ukras je izveden vertikalnim metličastim prevlačenjem, sa tek nekoliko kosih poteza izvedenih naknadno. Unutrašnja površina je sive do tamnosive boje i zaravnjena (T. IV, 12). 13. Fragment tela posude srednje grube fakture. Primese peska i sitno mlevenih neorganskih materija vidljive su na površinama, kao i na preseku. Boja površine je siva do sivooker. Ukras je izveden veoma dubokim vertikalnim prevlačenjem. Unutrašnjost je sivooker boje i zaglačana (T. IV, 13). 48 14. Fragment dna i donjeg dela tela posude veoma grube fakture. Boja površine je – usled naravnomernog pečenja – siva, tamnosiva do oker. Površina je ogrubljena barbotin tehnikom. Dno je malo izvučeno po obodu. Unutrašnjost je tamnosive boje i zaglačana (T. IV, 14). Lokalitet Strelište Lokalitet se nalazi na obodu lesne terase (karta II, 2). Samo vojno strelište izgrađeno je u napuštenom kopu ciglane, koja ovde postoji još od početka XX veka. Ovo arheološko nalazište je odavno poznato, ali se navodi pod različitim nazivima. 5 Lokalitet se nalazi Slika 3. Strelište, pogled ka zapadu Picture 3. Shooting gallery, view towards the west Slika 4. Strelište, pogled ka jugu Picture 4. Shooting gallery, view towards the south 5 Ciglana M. Schroppa, kao nalazište II avarskog kaganata (Dimitrijević D. – Kovačević J. – Vinski Z. 1962. 36.); Bagrem, nalazi iz mezolita (Brukner B. 1966. 2; lokalitet se ovde pogrešno navodi, kao Bagrema); jedna jama iz kasnog bron zanog doba istražena je u istočnom profi lu Strelišta (Пап Л., о. c., 128–130, сл. 1, 3).

НОВИ НАЛАЗИ МАКО КУЛТУРЕ У БАЧКОЈ ЈОВАН КОЛЕДИН na njivama istočno od velikog otkopa ciglane (sl. 3, pogled ka zapadu) i ima oblik elipse, koja je položena duž ose oboda lesne terase, pravcem istok-zapad. Na južnoj strani, terasa strmo pada u aluvijalnu ravan (sl. 4). Horizontalna stratigrafi ja je i ovde potvrđena rekognosciranjem. Vreme ranog bronzano doba skromno je dokumentovano. Na veoma velikoj površini je sakupljeno nekoliko fragmenata keramike, tipičnih za nosioce Mako kulture. Najkarakterističniji su fragmenti 4 zdele sa ukrasom na unutrašnjoj strani. 15. Fragment oboda i dela tela plitke zdele – tanji ra. Obod je nešto tanji u odnosu na telo, tako da je profi l zaobljen. Ukras se nalazi na unutrašnjoj strani recipijenta. Odmah ispod ruba su tri paralelna niza izvedena brazdastim ubadanjem. Ispod njih se nalazi zona koso urezanih linija, izvedenih istom tehnikom. Motiv nije poznat, usled slabe očuvanosti površine (T. V, 15). 16. Fragment oboda i dela tela plitke zdele – tanji ra. Obod je spolja malo zadebljan, tako da je i rub zaobljen. Telo je koničnog preseka, sa ukrasom na unutrašnjoj strani. Ukras je izveden brazdastim urezivanjem i ubadanjem. Ispod oboda se nalazi zona sa tri horizontalne, paralelne linije. Ispod njih je očuvan motiv romba sa tri koncentrične urezane linije, dok je u sredini krug, izveden žigosanjem. Očuvani su tragovi bele inkrustacije (T. V, 16). 17. Fragment oboda i tela plitke zdele – tanjira. Ispod oboda, na spoljnoj strani, nalazi se horizontalan plitak žleb i jedna (?) bradavica. Unutrašnji ukras izveden je brazdastim urezivanjem i krupnim ubadanjem, tako da izgleda kao da je rovašen. Ispod ruba se nalazi zona sa tri horizontalne, paralelno urezane linije. Od njih polaze kose, duboko urezane, paralelne linije. Između dvostrukih ureza je nešto šira zona, po čijim se rubovima nalaze nizovi uboda, tako da ima izgled rovašenog cikcak motiva (T. VI, 17). 18. Fragment plitke zdele – tanjira. Obod je blago izdvojen od tela; sa njegove spoljašnje strane se nalazi jedan žleb. Sam rub je blago zaobljen. Ukras je izveden na unutrašnjoj strani recipijenta, urezivanjem. Ispod oboda se nalaze tri horizontalne linije, a ispod njih koso urezane linije u snopovima, kako na jednu, tako i na drugu stranu. Između ove dve zone nalazi se polje bez ukrasa (T. VI, 18). 19. Fragment ramena veće posude, ukrašene barbotinom. Na ramenu se nalazi plastična traka ukrašena otiskom nokta. Barbotinski sloj je nanesen ispod trake. Iznad plastične trake nema barbotina; gornji deo tela bio je samo zaglačan (T. VII, 19). 20. Fragment trbuha veće posude grube fakture. Nađen je na njivi koja se nalazi zapadno od one na ko joj su pronađeni prethodni fragmenti. Površina je ukra šena barbotinom (T. VII, 20). 21. Fragment dublje zdele. Očuvan je obod i početak tela. Obod je lučno izvijen i zadebljan pri osnovi, tako da prelaz u telo sa unutrašnje strane ima jedan karakterističan žleb. Spolja je, ispod oboda, delimično očuvana jedna aplikacija bradavičastog izgle da. Fragment je sive do okersive boje, sa tamnijim mrljama na spoljašnjoj strani (T. VII, 21). Pošto je materijal sakupljen rekognosciranjem, izdvojena je samo keramika, kao tipološki najosetljiviji činilac svake praistorijske kulture. Usled toga, ništa konkretnije ne možemo reći o karakteristikama nalazišta kod Bačke Palanke. Malobrojnost nalaza na veoma velikom prostoru pokazuje da se bačkopalanačka naselja ne razlikuju od naselja kakva su uobičajena na teritoriji Mako kulture. Kako pokazuju istraživanja u drugim oblastima, najčešće se radi o jamskim objektima, sa nekoliko grobova sa ostacima spaljenih pokojnika u blizini naselja. 6 I ovako mali uzorak keramičkog materijala pokazuje tipične naseobinske elemente Mako kulture, koja u širem smislu pripada kompleksu Mako–Kosihi–Čaka (Makó–Kosihy–Čaka) Karpatske kotline. U tumačenju strukture naših lokaliteta poslužićemo se analogijama sa najbližih poznatih lokaliteta. U Bačkoj je do sada sa sigurnošću potvrđeno prisustvo nosilaca Mako kulture u okolini Sombora i Čelareva. 7 Zanimljivo je da postoji mnogo objavljenih nalaza fragmentovanih zdela sa ukra som na unutrašnjoj strani. Ovi nalazi najčešće potiču sa višeslojnih lokaliteta, a uglavnom se pripisuju ostavštini vučedolske kulture. Sa druge strane, u Bačkoj do sada nisu otkrivena nalazišta vučedolske kulture. ,,U celoj Bačkoj, srednjem i jugoistočnom Banatu, ostaje otvoreno pitanje najranije bronzanodobne kulture 8 . Na levoj obali [Dunava], nema nalaza vinkovačke kulture, ni vučedolske grupe”. 9 Slika koja je dobijena detaljnim rekognosciranjem Titelskog platoa, izvedenom u okviru projekta 6 Bánff y E. – Gogâltan F. – Horváth F. – Nagy A. – Vaday A. 1999. 356–357. Tóth K. 2001. 138. 7 Koledin J. 2007. 9–35. Materijal iz Čelareva nalazi se u Muzeju grada Novog Sada. Nađen je prilikom čišćenja kanala za otpadnu vodu pivare Karlsberg. Jedan grob sa ostacima spaljenog pokojnika u urni je oštećen, kao i jedna jama ili zemunica na drugoj strani kanala. Zahvaljujem se Radovanu Bunardžiću na ovim informacijama. 8 Medović P. 1998. 147. 9 Ibid. 148. 49

Page 1 and 2: Jovan Koledin UDC 903.23“637“(4

Page 3: НОВИ НАЛАЗИ МАКО КУ

Page 7 and 8: НОВИ НАЛАЗИ МАКО КУ







mako

kulture

nalazi

kultura

fragment

koja

doba

bronzanog

ranog

keramike

www.muzejvojvodine.org.rs

Рецензент: др Растко Васић

Рецензент: др Растко Васић ... View more Рецензент: др Растко Васић

Delete template?

Save as template ?

Рецензент: др Растко Васић Рецензент: др Растко Васић