Рецензент: др Растко Васић

Jovan Koledin UDC 903.23“637“(497.113) 

NOVI NALAZI MAKO KULTURE U BAČKOJ 

U SVETLU NALAZA IZ OKOLINE BAČKE PALANKE 

Apstrakt: Rekognosciranjem u okolini Bačke Palanke je, na dva nalazišta, otkrivena keramika iz ranog bronzanog doba. Lokaliteti 

se nalaze na obodu lesne terase, kompleksnog su sastava, sa horizontalnom stratigrafi jom. Okolnosti nalaza i tipologija keramike 

odgovaraju nalazištima na širokom prostoru Karpatske kotline, koji pokriva Mako kultura. 

Ključne reči: Bačka Palanka, Mako kultura, rano bronzano doba. 

Abstract: By recognoscing loess bed which in semicircle surrounds Bačka Palanka, the ceramics from the Early Bronze Age was 

found on two sites. Th e localities are situated on the edge of the loess bed, they are complex in structure with the horizontal 

stratigraphy. Th e circumstances of the fi nds and the typology of the ceramics match to the sites, which are located on the wide 

area of Carpati valley, which is covered by Mako culture. 

Key words: Bačka Palanka, the Mako culture, the Early Bronze Age 

Rekognosciranje izvedeno 2006. godine polazilo 

je od pretpostavke da se najviše lokaliteta nalazi uz 

Dunav, na nekadašnjoj visokoj (lesnoj) obali i uz 

nekadašnje rečne rukavce (dunavce). Za ispitivanje je 

Karta 1. Zona rekognosciranja, osnova je karta 1 : 50 000 

Map 1. Zone of recognoscing, base is map 1 : 50 000 

određen jedan relativno uzan pojas duž oboda lesne 

terase, koja u blagom luku obilazi Bačku Palanku i koja 

je izdignuta nekoliko metara iznad aluvijalne terase na 

kojoj je podignuto današnje naselje. Druga zona je 

obuhvatala staru obalu Dunava, na kojoj je podignut 

nasip. 1 Usled visokog prolećnog vodostaja, jedan deo 

terena ostao je nedostupan (karta 1). 

1 Rekognosciranje je izvedeno u okviru pripreme kustosa 

– pripravnika za samostalan rad u struci. Ekipu su činili 

Tijana Pešterac i Jovan Koledin. 

45

РАД МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ 51 АРХЕОЛОГИЈА 

Na nekoliko mesta je nađen arheološki materijal 

koji potiče iz ranog bronzanog doba. S obzirom na 

današnji stepen istraženosti tog perioda u Bačkoj, 

ove nalaze možemo pripisati ostavštini Mako (Makó) 

kulture. Kako je ova kultura odavno defi nisana od 

strane nekoliko autora, 2 nećemo se mnogo zadržavati 

na istorijatu tipološkog defi nisanja same kulture. 

Nalazišta u okolini Bačke Palanke na kojima se 

javlja keramika Mako kulture do sada nisu istraživana, 3 

tako da se moramo osloniti samo na rezultate rekog nosciranja. 

Na relativno širokoj površini nalaze se ostaci 

kultura u rasponu od ranog neolita do keramike koja 

se proizvodila do polovine XX veka. Ovako složena 

struktura keramičkih nalaza, koji se nalaze na površini, 

ukazuje na horizontalnu stratigrafi ju. 

2 Dimitrijević S. 1982. Тасић Н. 1983. Kalicz N. 1984. 

Horváth F. 1984. Bandi G. 1984. Tóth K. 2002. 

3 Brukner O. – Medović P. 1966. Пап Л. 1992. 

46 

Karta 2. Lokaliteti ranog bronzanog doba, karta 1 : 50 000 

Map 2. Site of the Early Bronze Age, map 1 : 50 000 

Lokalitet Obrovački put – Put za voćnjak 

Lokalitet je otkriven relativno davno, 4 ali je tek 

revizijom materijala koji je do sada sakupljen usta novljeno 

prisustvo keramike Mako kulture. Sam lokalitet 

nalazi se zapadno od puta Bačka Palanka – Bač. Na 

mestu gde se odvaja prema voćnjaku, put se penje iz 

aluvijalne ravni, na kojoj se nalazi Bačka Palanka, ka 

lesnoj terasi (karta 2.1). Lokalitet je udolinom, koja je 

izdubljena radom vode, razdvojen na dva dela, tako da 

ima izgled dva isturena „jezika“ lesne terase, koja ulaze 

u aluvijalnu ravan Dunava (sl. 1). 

Južni deo je nešto viši od severnog i ima ob - 

lik izdu ženog brežuljka. Odeljen udolinom, severni 

deo na lazišta je blaga padina koja se pruža ka severu 

(sl. 2). 

4 Materijal sa rekognosciranja iz 80-tih godina nalazi 

se u Muzejskoj zbirci u Bačkoj Palanci. Samo mali deo 

prikupljene građe je objavljen (Пап Л., o. c., 130).

НОВИ НАЛАЗИ МАКО КУЛТУРЕ У БАЧКОЈ ЈОВАН КОЛЕДИН 

Slika 1. Put za Voćnjak, pogled ka jugozapadu 

Picture 1. Road to the Orchard, view towards south-west 

Slika 2. Put za Voćnjak, pogled ka severu 

Picture 2. Road to the Orchard, view towards the north 

Većina nalaza potiče sa južnog dela lokaliteta. 

Materijal je izmešan sa keramikom starijeg gvozdenog 

doba i sa sarmatskim materijalom. Na severnom 

delu lokaliteta se, takođe, javlja navedeni keramički 

kompleks, kao i vinčanska keramika, na najvišem delu 

brežuljka. Ovde je nađen fragment zdele sa ukrasom 

na unutrašnjoj strani. 

1. Fragment zdele sa unutrašnjim ukrasom. Fragment 

je crvenkaste boje; sekundarno je goreo. Očuvan 

je obod i deo tela. Ne može se ustanoviti da li je u 

pitanju fragment zdele ili kupe na nozi. Ispod oboda je 

urezana traka, koja je ispunjena kratkim horizontalnim 

urezima. Očuvan je i deo motiva visećeg trougla, koji 

se nalazi ispod trake. Pri dnu je vidljiv delić drugog 

motiva, urađenog istom tehnikom. Bela inkrustacija 

očuvana je na rubovima traka i elementima visećeg 

tro ugla (T. I, 1). 

Na široj zoni severnog dela lokaliteta otkriven je 

procentualno veći broj fragmenata keramike ranog 

bron zanog doba nego keramike iz drugih perioda. 

Tipološki se izdvajaju zdele, fragment posude (krčaga 

ili amfore) sa trakastom drškom, fragmenti većih posuda 

sa ogrubljenom površinom, dva fragmenta dna i 

donjih delova posuda. Jedan fragment pripada posudi 

veoma tankog zida i fi ne fakture. Drugi je deo posude 

debljeg zida i grublje fakture. 

2. Fragment zdele od svetlosive do tamnosive 

boje, osrednje fakture. Sitne i krupnije primese peska i 

mrvljene keramike vidljive su na obe strane. Površina 

je zaglačana, bez sjaja. Deo oboda je oštećen. Zdela 

pripada tipu „S“ zdela; telo joj je konično, sa iznutra 

naglašenim, širokim obodom. Rub je izvijen, tako da je 

vrat veoma kratak, a telo naglašeno jakim, zaobljenim 

ramenom (T. I, 2). 

3. Fragment zdele tamnosive boje, osrednje fakture. 

Sitnije i krupnije primese peska i mlevene keramike 

vidljive su na obe površine. Površine su zaglačane, 

bez sjaja. Zdela je tipa „S“, sa koničnim i 

bla go povijenim telom. Prelaz između tela i oboda je 

naglašen sa unutrašnje strane. Prelaz je širi žleb, koji 

je od ruba odvojen tankim rebrom. Sa spoljašnje strane, 

ovo udubljenje čini naglašeno, zaobljeno rame 

zdele. Na ramenu je očuvan fragment plastične drške, 

horizontalno postavljene na prelazu iz vrata u rame. 

Obod je izvijen, a vrat je jako kratak, u obliku dubljeg 

žleba (T. II, 3). 

4. Fragment posude sa drškom koja polazi od 

oboda i završava se na ramenu posude. Drška je trakasta, 

veoma široka i malo raširena na spoju sa obodom. 

Vrat posude je blago konkavan. Faktura je osrednja, 

sa vidljivim primesama peska i mlevene keramike na 

površini. Površina je svetlooker do tamnosive boje, 

mrlja stog rastera (T. II, 4). 

5. Fragment tela posude sa mnogo primesa u 

vidu zrnaca peska. Površina je premazana tankim slojem, 

koji je ukrašen metličastim prevlačenjem. Na 

unutrašnjoj strani je fragment zaravnjen i šupljikave 

fakture. Spolja je sivkastooker, a iznutra tamnosive boje 

(T. II, 5). Fragment je nađen zajedno sa fragmentima 

dve zdele, na padini severnog lesnog jezička. 

6. Fragment posude srednje grube fakture. Primese 

peska vidljive su na obe strane. Spolja je tanji 

oker sloj, na kojem se nalazi ukras izveden metličastim 

prevlačenjem. Preko prvobitnih vertikalnih ukrasa 

naknadno je izvedeno još jedno, koso prevlačenje, 

tako da je dobijen motiv nepravilnih rombova. Presek 

i unutrašnjost su sive boje, a unutrašnja površina je 

zaglačana (T. III, 6). 

47



od peska i mlevene keramike vidljive su na 

obe površine. Sa spoljašnje strane se nalazi tanak 

sloj sivooker boje, na kojem je dubokim brazdanjem 

izveden ukras. Prvobitni metličasti ukras bio je izveden 

pod uglom, da bi kasnijom intervencijom bile 

usečene duboke vertikalne brazde. Unutrašnja strana 

je zaglačana i sivoplave boje (T. III, 7). 

8. Veći fragment tela posude grube fakture. Primese 

peska i krupnijih komada mlevene keramike 

vidljive su na obe strane. Površina je neravnomerno 

pečena, od oker do tamnosive boje. Ukras je izveden 

češljastim prevlačenjem i kraćim potezima. Na sredini 

je ostao prostor bez ukrasa. Vidljiv je trag alatke koja 

je imala 12 oštrih zubaca. Unutrašnjost je tamnosive 

boje i grubo je zaravnjena (T. III, 8). 


peska i komadića mlevene keramike vidljive su 

na obe strane. Površina je oker boje, sa ukrasom izvedenim 

metličastim prevlačenjem u dva navrata. Ukras 

je najpre izveden kosim, a zatim vertikalnim, veoma 

dubokim prevlačenjem. Unutrašnja površina je sive 

boje i zaglačana (T. III, 9). 

10. Fragment tela posude srednje grube fakture. 

Primese peska i neprečišćene gline vidljive su u preseku, 

kao i na unutrašnjoj strani. Boja na obe strane je, usled 

neravnomernog pečenja, oker do tamnosiva, mrljastog 

rastera. Površina je ukrašena širokim urezivanjem – 

brazdanjem. Ukras je sa motivom „riblje kosti“. Unutrašnjost 

je zaglačana (T. III, 10). 

11. Fragment dna i donjeg dela tela posude srednje 

fi ne fakture. Dno je malo udubljeno, tj. zadebljano ka 

sredini. Telo je konično, sa blagim prelazom u dno. 

Primese peska i sitno mlevene keramike vidljive su na 

obe strane. Boja površine je u nijansama od oker do 

sivooker, a dno je tamnosivo. Unutrašnjost je crvenkasto-oker 

boje. Površine su zaglačane, s tim što je 

unutrašnjost nešto slabije zaglačana (T. IV, 11). 


Primese peska i mlevenih komadića keramike vidljive 

su na površinama i preseku. Površina je oker boje, sa 

jednom sivom mrljom. Ukras je izveden vertikalnim 

metličastim prevlačenjem, sa tek nekoliko kosih poteza 

izvedenih naknadno. Unutrašnja površina je sive do 

tamnosive boje i zaravnjena (T. IV, 12). 


Primese peska i sitno mlevenih neorganskih materija 

vidljive su na površinama, kao i na preseku. Boja 

površine je siva do sivooker. Ukras je izveden veoma 

dubokim vertikalnim prevlačenjem. Unutrašnjost je 

sivooker boje i zaglačana (T. IV, 13). 

48 

14. Fragment dna i donjeg dela tela posude veoma 

grube fakture. Boja površine je – usled naravnomernog 

pečenja – siva, tamnosiva do oker. Površina je ogrubljena 

barbotin tehnikom. Dno je malo izvučeno po 

obodu. Unutrašnjost je tamnosive boje i zaglačana (T. 

IV, 14). 

Lokalitet Strelište 

Lokalitet se nalazi na obodu lesne terase (karta 

II, 2). Samo vojno strelište izgrađeno je u napuštenom 

kopu ciglane, koja ovde postoji još od početka XX 

veka. Ovo arheološko nalazište je odavno poznato, ali 

se navodi pod različitim nazivima. 5 Lokalitet se nalazi 

Slika 3. Strelište, pogled ka zapadu 

Picture 3. Shooting gallery, view towards the west 

Slika 4. Strelište, pogled ka jugu 

Picture 4. Shooting gallery, view towards the south 

5 Ciglana M. Schroppa, kao nalazište II avarskog kaganata 

(Dimitrijević D. – Kovačević J. – Vinski Z. 1962. 36.); 

Bagrem, nalazi iz mezolita (Brukner B. 1966. 2; lokalitet se 

ovde pogrešno navodi, kao Bagrema); jedna jama iz kasnog 

bron zanog doba istražena je u istočnom profi lu Strelišta 

(Пап Л., о. c., 128–130, сл. 1, 3).


na njivama istočno od velikog otkopa ciglane (sl. 3, 

pogled ka zapadu) i ima oblik elipse, koja je položena 

duž ose oboda lesne terase, pravcem istok-zapad. 

Na južnoj strani, terasa strmo pada u aluvijalnu ravan 

(sl. 4). 

Horizontalna stratigrafi ja je i ovde potvrđena rekognosciranjem. 

Vreme ranog bronzano doba skromno 

je dokumentovano. Na veoma velikoj površini je sakupljeno 

nekoliko fragmenata keramike, tipičnih za 

nosioce Mako kulture. Najkarakterističniji su fragmenti 

4 zdele sa ukrasom na unutrašnjoj strani. 

15. Fragment oboda i dela tela plitke zdele – 

tanji ra. Obod je nešto tanji u odnosu na telo, tako da 

je profi l zaobljen. Ukras se nalazi na unutrašnjoj strani 

recipijenta. Odmah ispod ruba su tri paralelna niza 

izvedena brazdastim ubadanjem. Ispod njih se nalazi 

zona koso urezanih linija, izvedenih istom tehnikom. 

Motiv nije poznat, usled slabe očuvanosti površine (T. 

V, 15). 

16. Fragment oboda i dela tela plitke zdele – 

tanji ra. Obod je spolja malo zadebljan, tako da je i 

rub zaobljen. Telo je koničnog preseka, sa ukrasom na 

unutrašnjoj strani. Ukras je izveden brazdastim urezivanjem 

i ubadanjem. Ispod oboda se nalazi zona sa 

tri horizontalne, paralelne linije. Ispod njih je očuvan 

motiv romba sa tri koncentrične urezane linije, dok je 

u sredini krug, izveden žigosanjem. Očuvani su tragovi 

bele inkrustacije (T. V, 16). 

17. Fragment oboda i tela plitke zdele – tanjira. 

Ispod oboda, na spoljnoj strani, nalazi se horizontalan 

plitak žleb i jedna (?) bradavica. Unutrašnji ukras 

izveden je brazdastim urezivanjem i krupnim ubadanjem, 

tako da izgleda kao da je rovašen. Ispod ruba 

se nalazi zona sa tri horizontalne, paralelno urezane 

linije. Od njih polaze kose, duboko urezane, paralelne 

linije. Između dvostrukih ureza je nešto šira zona, po 

čijim se rubovima nalaze nizovi uboda, tako da ima 

izgled rovašenog cikcak motiva (T. VI, 17). 

18. Fragment plitke zdele – tanjira. Obod je blago 

izdvojen od tela; sa njegove spoljašnje strane se nalazi 

jedan žleb. Sam rub je blago zaobljen. Ukras je izveden 

na unutrašnjoj strani recipijenta, urezivanjem. Ispod 

oboda se nalaze tri horizontalne linije, a ispod njih 

koso urezane linije u snopovima, kako na jednu, tako 

i na drugu stranu. Između ove dve zone nalazi se polje 

bez ukrasa (T. VI, 18). 

19. Fragment ramena veće posude, ukrašene barbotinom. 

Na ramenu se nalazi plastična traka ukrašena 

otiskom nokta. Barbotinski sloj je nanesen ispod trake. 

Iznad plastične trake nema barbotina; gornji deo tela 

bio je samo zaglačan (T. VII, 19). 

20. Fragment trbuha veće posude grube fakture. 

Nađen je na njivi koja se nalazi zapadno od one na 

ko joj su pronađeni prethodni fragmenti. Površina je 

ukra šena barbotinom (T. VII, 20). 

21. Fragment dublje zdele. Očuvan je obod i 

početak tela. Obod je lučno izvijen i zadebljan pri 

osnovi, tako da prelaz u telo sa unutrašnje strane ima 

jedan karakterističan žleb. Spolja je, ispod oboda, delimično 

očuvana jedna aplikacija bradavičastog izgle da. 

Fragment je sive do okersive boje, sa tamnijim mrljama 

na spoljašnjoj strani (T. VII, 21). 

Pošto je materijal sakupljen rekognosciranjem, 

izdvojena je samo keramika, kao tipološki najosetljiviji 

činilac svake praistorijske kulture. Usled toga, ništa 

konkretnije ne možemo reći o karakteristikama nalazišta 

kod Bačke Palanke. Malobrojnost nalaza na veoma 

velikom prostoru pokazuje da se bačkopalanačka 

naselja ne razlikuju od naselja kakva su uobičajena na 

teritoriji Mako kulture. Kako pokazuju istraživanja u 

drugim oblastima, najčešće se radi o jamskim objektima, 

sa nekoliko grobova sa ostacima spaljenih pokojnika 

u blizini naselja. 6 

I ovako mali uzorak keramičkog materijala pokazuje 

tipične naseobinske elemente Mako kulture, koja u 

širem smislu pripada kompleksu Mako–Kosihi–Čaka 

(Makó–Kosihy–Čaka) Karpatske kotline. U tumačenju 

strukture naših lokaliteta poslužićemo se analogijama 

sa najbližih poznatih lokaliteta. U Bačkoj je do sada sa 

sigurnošću potvrđeno prisustvo nosilaca Mako kulture 

u okolini Sombora i Čelareva. 7 Zanimljivo je da postoji 

mnogo objavljenih nalaza fragmentovanih zdela sa 

ukra som na unutrašnjoj strani. Ovi nalazi najčešće 

potiču sa višeslojnih lokaliteta, a uglavnom se pripisuju 

ostavštini vučedolske kulture. Sa druge strane, u Bačkoj 

do sada nisu otkrivena nalazišta vučedolske kulture. ,,U 

celoj Bačkoj, srednjem i jugoistočnom Banatu, ostaje 

otvoreno pitanje najranije bronzanodobne kulture 8 . Na 

levoj obali [Dunava], nema nalaza vinkovačke kulture, 

ni vučedolske grupe”. 9 

Slika koja je dobijena detaljnim rekognosciranjem 

Titelskog platoa, izvedenom u okviru projekta 

6 Bánff y E. – Gogâltan F. – Horváth F. – Nagy A. – Vaday 

A. 1999. 356–357. Tóth K. 2001. 138. 

7 Koledin J. 2007. 9–35. Materijal iz Čelareva nalazi 

se u Muzeju grada Novog Sada. Nađen je prilikom čišćenja 

kanala za otpadnu vodu pivare Karlsberg. Jedan grob sa 

ostacima spaljenog pokojnika u urni je oštećen, kao i jedna 

jama ili zemunica na drugoj strani kanala. Zahvaljujem se 

Radovanu Bunardžiću na ovim informacijama. 

8 Medović P. 1998. 147. 

9 Ibid. 148. 

49


Feudvar, 10 pokazuje da naseljenost nije bila intenzivna 

na početku ranog bronzanog doba i da u Bačkoj nije 

bilo većih stalnih naselja. 

F. Falkenštajn (Falkenstein) podelio je keramičke 

nalaze sa Titelskog platoa u 29 horizonata. Za nas su 

interesantni horizont 9 (kojim je on obuhvatio period 

kasnog eneolita) i horizont 10 (kao horizont najranijeg 

bronzanog doba). U horizont 9 svrstana je vučedolska 

keramika, kao i vrpčasta (schnur) keramika stepskog 

kulturnog kruga. F. Falkenštajn je nalaze kupa na nozi 

u Bačkoj svrstao u period klasične i kasne vučedolske 

kulture. 11 Materijal ranog bronzanog doba (horizont 

10) izdvojen je na samo nekoliko nalazišta u ispitanoj 

zo ni Titelskog platoa. Nedostatak ukrašavanja daje malo 

posebnosti za izdvajanje određenih kultura iz ranobronzanodobne 

keramičke produkcije, koja je zadržala 

i istovetan tipološki repertoar, na velikom prostoru. 

Falkenštajn je tipološki izdvojio konične zdelice 

izvijenog oboda sa drškom koja polazi sa oboda. 12 Oštar 

prelom na trbuhu je široko prihvaćen kako kod grube, 

tako i kod fi ne keramike, uz plastične tra ke i ureze. 13 

Tipične su šolje i posude sa kratkim vra tom, koji je od 

ramena odvojen uskim žlebom. 14 Ukrašavanje se još 

izvodi pojedinačnim ubodima ili nizovima uboda, 15 

grubim češljastim prevlačenjem, 16 aplikacijama uskih 

plastičnih traka na zid posude ili ispod podnožja 

drške, 17 kao i otiskivanjem grubim tek stilom 18 . 

Konične zdelice izvijenog ruba pripadaju tipu koji 

je karakterističan za sve kulture na tlu Karpatske kotline. 

Falkenštajn primećuje da se one najčešće javljaju u 

sklopu vinkovačke kulture i da su obeležje grobova 

gru pe Pitvaroš. Bikonični trbusi posuda, izdvojeni 

vratni produžeci, kao i primena nemarnog češljastog 

prevlačenja se, takođe, najčešće nalazi na vinkovačkoj 

keramici. Fragmenti sa otiskivanjem grube tkanine na 

površini skoro potpuno nedostaju u srpsko-hrvatskom 

Podunavlju. Ovakvo ukrašavanje potiče sa severa 

Karpatske kotline, gde je odomaćeno na teritoriji kulture 

Hatvan. Među hatvanske tipove on svrstava i 

zdele sa piramidalnim ispupčenjem na ramenu, 19 dok 

plastične aplike pripisuje kako hatvanskoj i nađrevskoj, 

50 

10 Hänsel B. – Medović P. 1998. Falkenstein F. 1998. 

11 Falkenstein F. 77. 

12 Ibid. Taf. 12, 1–2. 6 

13 Ibid. Taf. 11, 23, 27; 12, 4. 

14 Ibid. Taf. 11, 25; Taf. 12, 3. 

15 Ibid. Taf. 11, 23, 28; Taf. 12, 4. 

16 Ibid. Taf. 11, 29. 

17 Falkenstein F. Taf. 11, 26. Taf. 12, 7, 24. 

18 Ibid. Taf. 12, 8–9. 

19 Ibid. 12, 6. 

tako i vinkovačkoj kulturi. Zbog povezivanja tipova koji 

se javljaju na našoj teritoriji, Falkenštajn se priklanja 

ranijim istraživačima, 20 koji su naglašavali da je oblast 

srpsko-hrvatskog Podunavlja pod direktnim uticajem 

sa severa Karpatske kotline. To se prvenstveno odnosi 

na uticaje nađrevske, moriške i kulture nosilaca 

panonske inkrustovane keramike (PIK). 

Falkenštajn preuzima hronološku podelu vučedolske 

kulture od S. Dimitrijevića. 21 Po Dimitrijevićevoj 

hronologiji, u vreme kasnovučedolske (Vučedol C) 

faze javlja se niz regionalnih grupa koje se hronološki 

svrstavaju u kulture ranog bronzanog doba. Ovim 

grupama, uz grupu Njiršeg (Nyírseg), koja egzistira 

u severoistočnoj Mađarskoj, pripisuje i Mako grupu, 

koja zauzima mađarski Banat i južni deo međurečja 

Dunav–Tisa. U ovo vreme su svrstani i zvonoliki 

pehari iz okoline Budimpešte, kao i grobni nalazi iz 

Belegiša. 22 Trajanje ovih regionalnih grupa podudara 

se sa nastankom kultura Nađrev (Nagyrév), Šomođvar 

(Somogyvár) – Vinkovci i Moriš (Maros). 23 U poglavlju 

o šomođvarsko-vinkovačkoj kulturi, Falkenštajn navodi 

i grupu Ada, kao deo kompleksa Šomođvar–Vinkovci. 

Po ovakvoj podeli, nalazi iz Potisja i iz Rumunije činili 

su zapadnu zonu ovog kompleksa. 24 Pošto je analizirao 

do tada poznate rezultate istraživanja, 25 autor je došao 

do zaključka da vatinska kultura prekida traja nje 

vinkovačke kulture u vreme faze Reinecke Br A2. Po 

Falkenštajnu, terminus ante quem vinkovačke kulture 

bio bi horizont ostava tipa Lovas (vreme Reinecke B1 

faze), dakle početak srednjeg bronzanog doba. Shodno 

ovakvom vremenskom određenju, horizont ostava 

tipa Lovas Falkenštajn određuje kao pojavu vezanu 

za grupu Belegiš, odnosno kao vreme prelaza iz faze 

Reinecke Br B u fazu Reinecke Br C. Sa druge strane, 

datacije šomođvarsko-vinkovačkih naselja vršene 

metodom radioaktivnog ugljenika ( 14 C) pokazuju 

vrednosti između 2500 i 2300 godina p. n. e. 26 

20 Tasić N. 1968. Tasić N. 1976. Петровић J. 1980. 

Grob sa Glokuta kod Vizića datiran je u vreme Reinecke 

Br A2 – B1, a po klasičnoj hronologiji u vreme oko 1600 

godina p. n. e. (Петровић J, o. c., 60). 

21 Dimitrijević S. 1962. Vučedolsku kulturu podelio je 

na faze A, B i C. Kasnije je klasičnu, B fazu razdelio na B1 i 

B2 (Dimitrijević S. 1966). 

22 Dimitrijević S. 1966, 32. 

23 Falkenstein F. 1998, 34. 

24 Ibid. 36, Abb. 10. 

25 Tasić N. 1968. Tasić N. 1984. 

26 Falkenstein F., 36. Radi se o nalazištima Vinkovci– 

Hotel, Nagyárpád i Szava. O rezultatima dobijenim analizom 

14C vidi u: Forenbacher S. 1993.


Tablica datuma dobijenih analizom radioaktivnog 

ugljenika 14 C 

APSOLUTNI 14 C DATUMI VINKOVAČKE KULTURE 

(Kalafatić H. 2006) 

Vinkovci – Duga ulica 40 

KIA – 29563 

Vinkovci – Hotel 

z – 1818 

Vinkovci – Hotel 

z – 1817 

cal. BC 2398, 2382, 2347 

1 σ cal. BC 2455-2306 

cal. BC 2306 

1 σ cal. BC 2455-2146 

cal. BC 2283 

1 σ cal. BC 2455-2140 

Ljubljansko barje – Založnica 1 σ cal. BC 2438-2306 

APSOLUTNI 14C DATUMI MAKO KULTURE 

(Gogâltan F. 1999) 

Szeghalom 

Bln-? 

Cal. BC 1 σ 2510-2340 

Cal. BC 2 σ 2610-2270 

Ovako dobijamo razliku od skoro 1000 godina, 

što je, svakako, preveliki vremenski raspon za trajanje 

vinkovačke kulture. Delimičan uzrok ovakvog ne slaganja 

je paralelno korišćenje tradicionalnog, rela tivnohronološkog 

metoda i apsolutnog datiranja, zasno 

vanog na novijim metodima, kakva je i analiza 

radioaktivnog ugljenika. Tako je početak ranog 

bronzanog doba pomeren: umesto u vreme Reinecke 

A1 perioda (koji je tradicionalno počinjao sa XVIII 

vekom p. n. e.), u vreme oko 2800/2700–2500/2300. 

go dine p. n. e. U tako modifi kovanom Reinecke sistemu 

ovaj period je dobio oznaku A0, dok su neki autori 

„produžili“ trajanje Reinecke A1 faze na vreme 2500– 

1800. godine, označivši ga kao bronzano doba A127 . 

Primenom ovakvog „rešenja“ F. Falkenštajna na 

internu hronologiju Vojvodine dolazimo do zaključka 

da je vinkovačka kultura trajala do polovine srednjeg 

bronzanog doba (Koszider horizont). U vertikalnoj 

stratigrafi ji telova kakvi su Gomolava i Gradina na 

Bosutu, razvijena vatinska kultura posvedočena je kao 

mlađa pojava od vinkovačke kulture, i to nije sporno. 

Problem je u tome što na Gradini na Bosutu imamo 

razvijenu vatinsku kulturu, koja je, navodno, import u 

jami vinkovačke kulture. 28 Rana vatinska kultura bi, na 

osnovu ovog nalaza, bila paralelna sa najranijom fazom 

vinkovačke kulture (u vreme Vučedol C faze) u Sremu 

i sa Mako kulturom na teritoriji Bačke. Međutim, 

takav kontekst nije arheološki potvrđen ni na jednom 

nalazištu. Stoga se otvara pitanje o samom karakteru i 

tipologiji rane vatinske kulture, ali takva rasprava izlazi 

van okvira ovog rada. 

27 Za modifi kovanu Reinecke hronologiju videti u: J. 

Lichardus – J. Vladár 1996; Falkenstein F., o. c., Abb. 10. Za 

apsolutnu hronologiju videti u: F. Gogaltan 1999. 

28 Tasić N. 1968; Majnarić – Pandžić N. 1984. 

Gabor Bandi (Bándi) izdvojio je tri glavne grupe u 

okviru Zok (Zók) kulture: vučedolsku kulturu u južnoj 

Transdanubiji i Slavoniji; Mako kulturu u mađarskoj 

Niziji (Alfőld), severoistočnoj Transadanubiji i jugozapadnoj 

Slovačkoj; grupu Njiršeg u oblasti gornjeg 

Potisja na severoistoku Mađarske. 29 Mako i Šomođvar 

kultura su u početku živele jedna kraj druge. Kasnije, 

na teritoriji Mako kulture nastaje Nađrev i čepelska 

grupa zvonastih pehara. Kultura Šomođvar–Vinkovci 

živi i dalje, do širenja nosilaca rane faze panonske 

inkrustovane keramike (PIK) 30 . 

Današnji stepen istraženosti pokazuje da je geneza 

ranog bronzanog doba mnogo složenija od jednostavne 

šeme koja je postavljena 60-tih i 70-tih godina prošlog 

veka. 

Rano bronzano doba na teritoriji Vojvodine 

pred stavljeno je kulturnom trijadom Vinkovci–Vatin–Mok 

rin (Moriš). Srem i Banat imali su „svoje“ 

kulture, dok je Bačka bila tampon zona između jakih 

kulturnih centara, kakvi su bili Banat, sa jedne strane, 

i Bara nja i Transdanubija, sa druge. 31 U nastanku 

kulturnog kompleksa ranog bronzanog doba u Bačkoj 

su učestvovale grupe postvučedolskog kruga, pre svega 

Mako kultura (ili grupa, u zavisnosti od toga kako 

pojedini autori zamišljaju socijalni status zajednica). 

One su prepoznatljive po podjednakoj keramografi ji. 

I sama vinkovačka kultura se, već pri njenom iz dvajanju 

od strane I. Bone (Bóna), 32 pokazala kao složena 

zajednica (kompleks Šomođvar–Vinkovci). Otkri 

ćem prisustva kulture zvonastih pehara (KZP) na 

Petrovaradinskoj tvrđavi, situacija u Sremu se pokazala 

još složenijom. Nalazi „vučedolske“ keramike u Bačkoj 

izdvajani su usled svoga lako prepoznatljivog stila 

ukrašavanja. Uglavnom se radilo o fragmentima zdela 

sa ukrasom na unutrašnjoj strani ili fragmentima 

terina. Na nalazištima vinkovačke i Mako kulture 

nije neuobičajena pojava importa sa područja kasne 

vučedolske kulture. S druge strane, već u vreme 

kasnoklasične (Vučedol B2) faze vučedolske kulture se 

javljaju oblici koji su kasnije tipični i u vinkovačkoj i 

29 Bándi G. 1984, 125. 

30 Ibid. 128. 

31 Tasić N. O bronzanom dobu videti u: Popović 

P. (ed.) Praistorija Vojvodine 1974; Garašanin M. Rano 

bronzano doba, in: Benac A. (ed.) PJZ IV, 1983; Tasić N. Die 

Vinkovci-kultur, in: Tasić N. (Hrsgb.) 1984. Na karti koja 

daje najznačajnija nalazišta srednjeg i južnog dela Karpatske 

kotline u vreme ranog bronzanog doba, na teritoriji Bačke 

je navedeno samo nalazište Popov salaš (Tasić N. 1984. 

90–91). 

32 Bóna I. 1965. 

51


u Mako kulturi. 33 Nalazi koji su izdvojeni u Ada-tip 

(kao deo kompleksa Vinkovci–Šomođvar) potiču iz 

muzej skih depoa i nisu u potpunosti arheološki dokumentovani 

prilikom nalaženja. 34 Tipološki, ovi nalazi 

mogu biti deo vinkovačko-šomođvarskog kompleksa, 

ali i deo Mako kulture, odnosno kulturnog kompleksa 

Makó–Kosihy–Čaka. Kako se ustalilo mišljenje da je 

Mako kultura pokrivala centralni i istočni deo teritorije 

ovog kompleksa (današnja Mađarska i rumunski 

Banat), nalaze iz Bačke ćemo označiti terminom Mako. 

Smatramo da nema osnova, a ni potrebe, za usitnjavanjem 

kulturnog kompleksa Mako kulture, bar 

ne na ovom stepenu poznavanja kako materijalne 

ostavštine, tako i hronološkog i teritorijalnog položaja. 

Kao što smo već ranije istakli, relativnohronološki 

odnos ovih kultura nije doveden u pitanje. Na osnovu 

dosadašnjih rezultata istraživanja razvoja ranog 

bronzanog doba došli smo do zaključka da su ovo 

kulture koje se moraju svrstati u početak srednjeg 

bronzanog doba, a ne u rano bronzano doba. Rano 

bronzano doba na tlu Vojvodine javlja se kao period 

potpune prevlasti tzv. postvučedolskih manifestacija. 

Početak ovog perioda okvirno se može staviti u vreme 

raspada kasnoklasične vučedolske kulture (faza B2 po 

S. Dimitrijeviću), kad se na teritoriji Bačke i Banata 

već javlja Mako kultura, a severnije i ostale grupe 

vučedolskog kulturnog kruga (Zok, Njiršeg, Hatvan). 

Kraj ranog bronzanog doba u Vojvodini obeležen 

je pojavom vatinske i moriške kulture u Banatu. U Sremu 

je neizvesno kakva je sudbina vinkovačke kul tu re 

posle faze B kakvu poznajemo u Vinkovcima. Im portovani 

predmeti u sklopu naseobinskih celina koje se 

pripisuju vatinskoj kulturi 35 pripadaju zapadnoj vari 

janti vatinske kulture 36 . Ove celine, kao i izdvojeni 

keramički materijal 37 nisu više pripadali vinkovačkoj 

kulturi. Uticaj sa severa i zapada je toliko preoblikovao 

autohtonu vinkovačku osnovu da se ona ne može više 

poistovetiti sa samostalnom kulturom iz ranijih faza 

(Vinkovci A i B), kakva je postojala u vreme ranog 

bron zanog doba. Međutim, moguće je izdvajanje jedne 

prelazne faze koja bi zahvatala period kasniji od 

Vinkovaca B, a raniji od vatinske kulture tipa Pančevo– 

Omoljica. 

33 Dimitrijević S. 1966. T. 9. 1, 13. 

34 Horváth F. 1984. 

35 Pehar na Gradini na Bosutu (Tasić N. 1968, Abb. 

8); bronzana igla iz sloja na lokalitetu Atovac kod Kuzmina 

(Анђелић Д. 1995); Vasić R. 2003. 30. 

36 Majnarić – Pandžić N. 1984. 

37 Atovac – Kuzmin (Анђелић Д., o. c.); Golokut kod 

Vizića (Петровић J., o. c.). 

52 

Toj fazi pripadao bi materijal iz groba na Golokutu38 

, groba Zemun–Šljunkara39 , nalazište Atovac kod 

Kuzmina, kao i neki nalazi sa Gradine na Bosutu. 40 

R. Kalic-Šrajber (Kalicz-Schreiber) vidi Mako 

grupu u sastavu Zok kulture u okolini Budimpešte, na 

početku ranog bronzanog doba. Ova grupa obuhvata 

veliki deo Transdanubije i oblast između Dunava i 

Tise. Kalic-Šrajber isključuje mogućnost istovremene 

pojave Mako i Glokenbeher-Čepel grupe. Posle Mako 

perioda, na prostoru između Dunava i Tise se javljaju 

pojedinačni grobovi i slučajni nalazi, koje I. Bona 

pripisuje različitim fazama (tip Okőrhalom-Keteres i 

Szigetszentmiklos). Ovakve, nejasne okolnosti nalaza 

ne dozvoljavaju podelu na više faza. Različiti tipovi 

nalaza sa područja između Dunava i Tise pripadaju 

periodu između Mako i kasne faze Nađrev kulture, 

odnosno vremenu Čepel-grupe41 . R. Kalic-Šrajber se 

ne slaže sa I. Bonom, koji je za šomođvarsku kulturu 

tvrdio da je istovremena sa Mako kulturom. Međutim, 

u Transdanubiji se oblast prostiranja ovih kultura 

potpuno poklapa, što isključuje njihovu istovremenost. 

Kalic-Šrajber vremenski izjednačava Mako kulturu sa 

vučedolskom kulturom. 42 

Kao odrednicu za razlikovanje ranovinkovačke 

kulture i vučedolskog supstrata Stojan Dimitrijević je 

uzeo stil ukrašavanja. „Vinkovci su nastali na kasnoklasičnom 

vučedolskom supstratu, bez preuzimanja 

stila ukrašavanja. Zato vinkovačku kulturu ne treba 

računati u vučedolski kulturni kompleks“. 43 „Iskopavanja 

u Savi i Vinkovcima pokazuju paralelnu egzistenciju 

kasne vučedolske, rane šomođvarske kulture (Sava, 

jama 20), u isto vreme sa širenjem Makó-Kosihy-Čaka 

kulture“. 44 

U kritici knjige Ištvana Ečedija o kurganima, Dimit 

rijević je još određeniji u pogledu odnosa ovih 

kultura: „Postojanje vučedolskih nalaza na šomođ varskim 

i Mako lokalitetima ima sasvim različitu osnovu. 

U Mako oblastima su takvi nalazi sastavni deo kulture 

i kulturno obeležje, a u oblasti Šomođvar-Vinkovci, 

vučedolski nalazi su import i nisu komponenta kulturnog 

izraza. Ečedijeva tvrdnja da ’iznutra ukrašene zdele 

Mako tipa nisu vučedolske, već sadržavaju ostatke 

kasnijeg naseljavanja’“, može se samo tako odrediti, 

kad se posmatra klasična vučedolska kultura kao 

38 Петровић Ј., o. c. 

39 Vranić S. 1991. 

40 Поповић Д. – Радојчић Н. 1996. 

41 Kalicz-Schreiber R. 1975, 165. 


43 Dimitrijević S. 1982, 20. 

44 Ibid. 21.


takva. Mako-tip je svakako naslednik kasne vučedolske 

kulture čiji prvobitni horizonti nastanka su izgubljeni. 

Zato naše mišljenje može biti preuzeto od Kalica: 

„Mako grupa može jedino biti priznata na osnovu 

ovog tipa Zok-kulture“. 45 

U nastanku ranog bronzanog doba u Transdanubiji 

G. Bandi ističe da „prisustvo barbotina i kućne 

keramike sa ubodima nokta u trakama, ukazuje na 

južnije oblasti. Nedostatak ovih motiva u severnim 

delovima Transdanubije i u celoj Mako oblasti, kao 

i nedostatak šomođvarskih oblika u Mako prostoru 

govori o različitoj genetskoj osnovi ovih grupa 46 . 

Nastanak ranog bronzanog doba u Transdanubiji je 

u vezi sa istovremenim dolaskom dve grupe. Ma ko 

grupa, narod stvoren od južne i jugoistočne kom ponente, 

zauzima severoistočnu Transdanubiju i severozapadnu 

Slovačku. U Slavoniji i južnoj Baranji 

živi osnova vučedolske grupe, koja dolaskom južne 

komponente stvara vinkovačku grupu. Vinkovačka 

grupa prodire na severozapad i zauzima velik deo 

Transdanubije, koji je do tada bio u posedu badenske 

kulture. Mako i Šomođvar–Vinkovci žive zajedno u 

prvoj fazi ranog bronzanog doba, dok u drugoj fazi na 

Mako teritoriji nastaju Nađrev, a zatim i Glokenbeher– 

Čepel grupa, čija se istovremenost sa Šomođvar– 

Vinkovci može dokazati“ 47 . Kod razdvajanja tipologije 

Šomođvar–Vinkovci od Mako grupe presudan značaj 

ima nedostatak ukrašavanja kod Mako. 48 

Kao tipološke karakteristike Vučedol–Zok tradi cije 

koje preuzima Mako kultura N. Tasić ističe „preuzimanje 

motiva tehnike ukrašavanja i oblika posude“, 

što se odnosi na pehare na nozi sa ukrašenom unutrašnjom 

površinom. 49 On Mako kulturu pre vidi 

kao prelaznu fazu ka šomođvarskoj kulturi nego kao 

postvučedolsku manifestaciju. 50 

Za Nandora Kalica (Kalicz) Mako kultura je 

samostalna grupa, koja uz vučedolsku grupu i grupu 

Njiršeg čini Zok kulturu. On pretpostavlja da se Mako 

formira dolaskom populacija sa juga, kao i nomada 

45 Dimitrijević S. 1982a, 451. 

46 Bándi G. 1977 (1981), 24. 

47 Ibid. 25. 

48 Bandi G. 1984, 127. 

49 Тасић Н. 1983, 42. Tasić navodi nalaze iz okoline 

Odžaka i Čoke, kao i nekropole kulture grobnih humki 

(Hügel gräberkultur) kod Velebita. Radi se o fragmentu pehara 

na krstastoj nozi i delu amfore sa drškama kod oboda. 

U napomeni 14 se pominje i jedan razoren grob, sa urnom i 

peharom. Ovi nalazi do danas nisu objavljeni. 

50 Ibid. 42–43. 

sa istoka. 51 Zdele na nozi sa ukrasom na unutrašnjoj 

strani jedan su od najznačajnijih Mako tipova. 

Identičan oblik javlja se u kulturi Šomođvar–Vinkovci, 

kao i u B1 fazi vučedolske kulture. Sličnost keramike 

Mako i Šomođvar–Vinkovci kulture vodi do jednog, 

još nejasnog zajedničkog temelja. Kultura Mako 

prethodila bi Njiršeg kulturi i bila bi istovremena sa 

Bubanj – Hum II i Glina III kulturom. 52 

Roza Kalic-Šrajber je konstatovala da su ostala 

nejasna pitanja o prirodi južnog, balkanskog talasa 

koji utiče na stvaranje Nađrev i Njiršeg kulture, kao i 

problem pojave sličnih keramičkih tipova na lokalnim 

osnovama. 53 „Teško je odrediti šta je istovremeno, a 

šta ostavština, jer ove kulture traju u vreme početaka 

Nađreva. A prethodnici skoro svih lokalnih tipova 

keramike su još u Mako kulturi... Rana nađrevska 

kultura je produžetak Mako kulture. Južni faktor, 

kulturnom difuzijom, u znatnoj meri utiče na veliku 

oblasti. Ovi elementi dolaze kroz Mako, Šomođvar- 

Vinkovci, i Šnekenberg-Glina III kulturu“. 54 Mako 

kulturu bi odlikovao nomadski način života i naselja 

koja nisu ni trajna ni velika. Ona je savremena mlađoj 

fazi Jevišovice B kulture i starijoj fazi šomođvarskovinkovačke 

kulture. Srodnost i bliske veze sa Šomođvar– 

Vinkovci kompleksom onemogućavaju određenje jasne 

granice između njih. 55 Ova svoja zapažanja Kalic-Šrajber 

je kasnije donekle korigovala, tako da je 

trajanje Mako kulture protegla na vreme i starije i 

mlađe faze Šomođvar–Vinkovci kulture. U drugoj fazi 

(FB II), Šomođvar–Vinkovci kultura zauzima veći deo 

Transdanubije i savremenik je rane protonađrevske 

kulture i Čepel grupe KZP. 56 

Florin Gogaltan (Gogâltan) smatra da je cela 

zapadna Rumunija posednuta Mako kulturom. On 

primećuje da na skoro svim nalazištima sa kasnim 

ba denskim materijalom postoje nalazi Mako kulture. 

I on se slaže sa istraživačima koji smatraju da je kraj 

Mako kulture teško odrediti. Nekropolu Beba Veke 

(Beba Veche), koja pripada Mureš (Mures) kulturi, 

određuje kao jednu post-Mako fazu, istovremenu sa 

ranom nađrevskom kulturom. 57 

U podeli ranog bronzanog doba na tri faze, kako 

ga je video N. Tasić, zanima nas prva faza, datirana 

u Reinecke BrA1 horizont. Raspadom homogenog 

51 Kalicz N. 1984, 93. 

52 Ibid. 101. 


54 Ibid. 151–152. 

55 Schreiber R. 1984, 37. 

56 Kalicz-Schreiber R. – Kalicz N. 1998–1999. 

57 Gogâltan F. 1995, 57. 

53


vučedolskog jezgra nastalo je mnoštvo lokalnih grupa: 

kompleks Makó–Kosihy–Čaka–Nyirség, sa jedne, i 

Vinkovci–Šomođvar kultura, sa druge strane. Ove 

promene nastaju krajem III/početkom II milenijuma, 

a kraj faze oko 1850. godine p. n. e. 58 

A. Figler je utvrdio da se može pratiti dalji život 

Mako tradicije u šomođvarsko-vinkovačkoj kulturi, 

na prostoru severozapadne Transdanubije. Kultura 

Šomođvar–Vinkovci nije nastala upadom strane 

populacije, već laganim priticanjem stranih elemenata, 

koji se postepeno ujedinjuju sa domaćom osnovom. 59 

Po J. Lihardusu i J. Vladaru, Mako kultura nastaje 

u istočnoj Mađarskoj, kao proces nastavljanja tradicije 

najkasnije badenske i elemenata Jamnaja kulture. 

Ovako bi se objasnila sličnost keramike Mako i Glina 

III kulture. 60 Prodorom vučedolske kulture na sever 

nastaje šomođvarsko-vinkovačka kultura. Postepeno 

mešanje nosilaca kulture zvonastih pehara i mlađe 

Mako grupe (na lokalitetu Budapest–Békásmegyer) oni 

vide kao lokalni razvoj, a ne osnovu Nađrev kulture. 

Oznaku „protonađrev“ odbacuju, kao i stavove R. 

Kalic-Šrajber. 61 Po njima se klasična, rana nađrevska 

kultura razvija na Mako osnovi. Naglašavajući veze sa 

zapadnopontskim prostorom, oni ističu veliku sličnost 

najranije nađrevske faze (Őkorhálom) sa ranom Edinec 

grupom u Moldaviji. 62 Takođe zaključuju da kultura 

zvonastih pehara, Vučedol i Kosihy–Čaka pripadaju 

najkasnijoj fazi eneolita. Ovaj zaključak razlikuje se od 

rezultata mađarskih istraživača, koji navedeni kulturni 

kompleks stavljaju u rano bronzano doba. 

Za N. Kalica, Mako kultura je starija od kulture 

Njiršeg, koja bi bila istovremena sa ranim nađrevskim 

kompleksom. Na osnovu mešanih nalaza (naselje Oszlar, 

dva groba iz Kompolta) Kalic zaključuje da Mako, 

Njiršeg i rana nađrevska kultura žive istovremeno. 63 

U uvodu rada o zdelama dekorisanim s unutrašnje 

strane na tlu Transdanubije, G. Kulčar (Kulcsár) 

pominje da su one karakteristične za kasnu vučedolsku, 

Mako i Šomođvar–Vinkovci kulturu. Fragmenti 

sa unut rašnjom dekoracijom karakterisali bi rana 

nalazišta šomođvarsko-vinkovačke kulture. 64 

Dobar pregled rezultata istraživanja Mako kulture 

u severoistočnoj Mađarskoj i severozapadnoj 

58 Tasić N. 1987–1988, 63. 

59 Sa simpozijuma u Zali 1992. U: Lihardus J. – Vladar 

J. 1997, 278. 

60 Ibid. 291. 

61 Kalicz – Schreiber R. 1984, 89. 

62 Lihardus J. – Vladar J. 292. 

63 Kalicz N. 1998, 31. 

64 Kulcsár G. 1998–1999, 132. 

54 

Transilvaniji dala je J. Koš (Koós). Slovački arheolozi 

usvojili su hipotezu o životu Kosihy–Čaka kulture i 

u drugoj fazi ranog bronzanog doba (FB II). Slična 

situacija ustanovljena je i u severnoj Mađarskoj, i to 

severno od oblasti rane nađrevske kulture i zapadno od 

oblasti kulture Njiršeg. 65 U Oslaru (Oszlár–Nyárfaszőg) 

otkriveno je 20 jama na nekih 100 m2. Grupa grobova 

udaljena je ± 250 m od naselja. Zdele na nozi ukrašene 

iznutra predstavljaju tip posuda koji je raširen u celoj 

Mako kulturi, kao i u starijoj fazi Šomođvar–Vinkovci 

kulture. 66 J. Koš zaključuje da se razlika u materijalu 

nastalom između starije i mlađe faze Mako kulture ne 

može utvrditi. 67 

Postoje dva mišljenja o relativnohronološkom 

odnosu Mako i Njiršeg kulture: da su istovremene, ili 

da Mako prethodi kulturi Njiršeg, kako je ustanovljeno 

na lokalitetu Tisaluc–Sarkad. Na tom lokalitetu je 

jedna jama sa tipičnim Njiršeg materijalom okružena 

jamama Mako kulture. Slična pojava primećena je i 

kod Polgara (Polgár–Nagy–Kaszi), gde je otkrivena 

jedna velika Mako jama u blizini naselja Njiršeg 

kulture. Ni ovde nije primećeno mešanje materijala. 

U jednom objektu Mako naselja u ulici Aranjheđ 

(Budapest – Aranyhegy út.), zajedno sa fragmentima 

zdele na nozi ukrašene s unutrašnje strane, nađen je 

i fragment malog, ranonađrevskog pehara 68 . Važna 

je i pojava karakterističnih Mako bikoničnih zdela 

zbijenog tela, kao i zdela ukrašenih s unutrašnje strane 

u oblasti Ada-grupe. 69 Ove protivrečnosti rešio je 

I. Satmari (Szathmári) 70 , tako da je u jednom delu 

Mađarske (tamo gde se ne pojavljuje rana Nađrev i 

Njiršeg kultura) Mako stanovništvo živelo istovremeno 

sa Njiršeg kulturom. 71 

Važnost importa za dataciju Mako kulture ističe 

i G. Kulčar (Kulcsár) 72 . Ona ukazuje na lokalitete 

Tiszalúc–Sarkadpuszta i Oszlár (zbog veze Mako sa 

Njiršeg kulturom) i Kompolt–Kišter (Kistér), koji su 

povezani sa kulturom Šomođvar–Vinkovci. 73 Ova 

nala zišta dokazuju postojanje kasne Mako kulture 

na severu velike mađarske ravnice. 74 Na slovačkom 

65 Koós J. 1999, 126. 

66 Ibid. 127, Abb. 5. 

67 Ibid. 128, Abb. 6, 1. 

68 Vidi u: Kalicz-Schreiber R. 1994. Sl. 9, 1–9; Sl. 11. 

69 Horváth F. 1980–81 (1984), T. IV. 3, T. IV. 3–4. 

70 Szathmári I. 1998–1999, 147–148. 

71 Ibid. 148. 

72 Kulcsár G. 2002, 445. 

73 Ibid. Vidi u: Gogaltan 1999, 17, T. 5. 

74 Kulcsár G. 2002, 445.


lokalitetu Čaka (Cseke), potok deli naselje i groblje. 75 

Moguće je da okolnosti nalaza na lokalitetu Put za 

voćnjak ukazuju na sličan kontekst. I ovde je većina 

keramike nađena na delu lokaliteta koji je, od drugog 

dela, odvojen doljom ispunjenom vodom. Ako 

pretpostavimo da je jedan deo lokaliteta nekropola, 

ona se nalazi na nekih 100 m udaljenosti od naselja. 

Ovakve okolnosti nalaza imamo i na lokalitetu Oslar 

(Oszlár–Nyárfaszőg) 76 , a verovatno je potok razdvajao 

naselje od nekropole i u slučaju Ciglane kod Čelareva. 

To možda govori o jednom običaju u Mako kulturi, 

kojem do sada nije posvećena pažnja. 

U jednom novijem pregledu istraživanja ranog 

bronzanog doba u Mađarskoj, Katalin Tot (Tóth) kaže 

da „izgleda moramo prihvatiti postojanje grupe na 

južnom delu međurečja Dunava i Tise kao nasleđe 

kulture Šomođvar–Vinkovci77 , kao i grupe Đula– 

Rošija (Gyula–Roșia) na istoku velike Ravnice. Ovo 

nisu autentični kompleksi, i uglavnom se zasnivaju na 

slučajnim nalazima. Pokazalo se da jedan deo nalaza 

duž desne obale Tise pripisivan Ada-grupi, pripada 

Obeba–Pitvaros78 , dok grobovi Đula–Rošija grupe 

75 Ibid. 446. 

76 Vidi Koós J. 1999, 127. 

77 Ada-grupa, vidi u: Horváth F. 1980/81 (1984); Bóna 

I. 1992, 9–15. 

78 Tóth K. 2003, 109. K. Tot navodi rad G. Kulcsár 

(Stud Arch VI. 2000, 45–75), koji, nažalost, nisam bio u mogućnosti 

da koristim. 

АНЂЕЛИЋ, Д. 1995 Трагови насеља бронзаног и 

старијег гвозденог доба. Археолошка истраживања 

дуж аутопута кроз Срем. Нови Сад 

1995. 73–89. 

BÁNDI, G. 1977 (1981) Über die Entstehung der 

frühbronzezeitlichen Zivilisation von Transdanubien. 

In: N. Kalicz – R. Kalicz-Schreiber (Hrsg.): 

Die Frühbronzezeit im Karpatenbecken und in 

den Nachbargebieten. Budapest – Velem 1977, 

Budapest 1981. 21–27. 

BANDI, G. 1984 Somogyvár Gruppe. In: N. Tasić 

(Hrsg.): Kulturen der Frühbronzezeit des Karpaten 

beckens und Nordbalkans. Beograd 1984. 

125–128. 

BÁNFFY, E. – GOGÂLTAN, F. – HORVÁTH, F. – 

NAGY, A. – VADAY, A. 1999 Kompolt-Kistér. 

In: Petercsák T. – Szabó J. J. (Eds.): Kompolt- 

Kis tér. Újkőkori, bronzkori, szarmata és avar 

lelőhely. Leletmentő ásatás az M3 – as autópálya 

LITERATURA 

pripadaju delom Mako, a delom Otomani. U slučaju 

oblasti južnog međurečja, radi se ne o pojavi etnikuma, 

već o uticaju Šomođvar–Vinkovci kulture na kompleks 

Makó–Kosihy–Čaka, i o njihovim intenzivnim vezama“ 

79 . Ovo mišljenje odražava trenutno stanje istra živanja 

na jugu Bačke. 

Keramika sa nalazišta kod Bačke Palanke može 

se tipološki uklopiti kako u vinkovačko-šomođvarski 

kompleks, tako i u Mako kulturu, odnosno kulturni 

kompleks Makó–Kosihy–Čaka. Kako se ustalilo mišljenje 

da je Mako kultura pokrivala centralni i istočni 

deo teritorije ovog kompleksa (današnju Mađarsku i 

rumunski Banat), nalaze iz Bačke ćemo označiti terminom 

Mako. Smatramo da nema osnova, a ni potrebe 

za usitnjavanjem kulturnog kompleksa Mako kulture, 

bar ne na ovom stepenu poznavanja kako materijalne 

ostavštine, tako i njenog hronološkog i teritorijalnog 

položaja. Nalazišta kod Bačke Palanke, na južnoj granici 

ove kulture, sigurno su povezana sa vinkovačkim naseljima 

u Sremu (Ilokom, Vizićem), iako o karakteru ovih 

veza još nemamo sigurnih podataka. Buduća istraživanja 

će sigurno doprineti rešavanju kako hronoloških i 

tipoloških problema, tako i boljem poznavanju načina 

života u Podunavlju na početku bronzanog doba. 

79 Ibid. 110. 

nyomvonalán. Rescue excavation at the M3 

Motorway. Heves Megyei Régészeti Kőzlemények. 

Eger 1999. 

BÓNA, I. 1965 Th e Peoples of Southern Origin of the 

Early Bronze Age in Hungary I–II. Alba Regia 

4–5. Székesfehérvár. 17–63. 

BÓNA, I. 1992 Bronzezeitliche Tell-Kulturen in Ungarn. 

In: W. Meier-Arendt (hrsg.): Bronzezeit in 

Ungarn. Forschungen in Tell-Siedlungen an Donau 

und Th eiss. Frankfurt am Main. 1992. 9–42. 

BRUKNER, B. 1966 Die tardenoisienischen Funde von 

„Pereš” bei Hajdukovo und aus Bačka Palanka 

und das Problem der Beziehungen zwischen dem 

Mesolithikum und präkeramischen Neolithikum 

in Donaugebiete. AI VII, 1–12. 

BRUKNER, O. – MEDOVIĆ, P. 1966 Rekognosciranje 

ugroženih terena u Bačkoj i Banatu. AP 8, 190–195. 

DIMITRIJEVIĆ, D. – KOVAČEVIĆ, J. – VINSKI, Z. 

1962 Seoba naroda – arheološki nalazi Jugoslo- 

55


venskog Podunavlja. Narodni muzej Zemun. 

DIMITRIJEVIĆ, S. 1962 Prilog stupnjevanju badenske 

kulture u sjevernoj Jugoslaviji. ARR II, 239–261. 

DIMITRIJEVIĆ, S. 1966 Arheološka iskopavanja na 

području Vinkovačkog muzeja. Rezultati 1957– 

1965. AMC I, 1966. 

DIMITRIJEVIĆ, S. 1982 Die frühe Vinkovci-kultur 

und ihre Beziehungen zum Vučedoler Substrat. 

OA 7. 1982. 7–36. 

DIMITRIJEVIĆ, S. 1982a Chronologische Fragen des 

pannonischen Äneolithikums. Germania 60–2. 

425–458. 

FALKENSTEIN, F. 1998 Feudvar II. Die Siedlungsgeschichte 

des Titeler Plateaus. PAS Band 14. 

1998. 

FORENBACHER, S. 1993. Radiocarbon Dates and Absolute 

Chronology of the Central European Early 

Bronze Age. Antiquity 67. 218–220, 235–256. 

GARAŠANIN, M. 1983 Rano bronzano doba. In: 

Benac A. (ed.) PJZ IV. Sarajevo. 463–476. 

GOGÂLTAN, F. 1995 Die Frühe Bronzezeit im Südwesten 

Rumäniens. Stand der Forschung. Th raco- 

Dacica, XVI, 1–2. 55–79. 

GOGÂLTAN, F. 1999 Bronzul timpuriu și milojicu în 

Banatul românesc și pe cursul inferior al Mureșul. 

Chronologia și descoperirile de metal. BHAB 

XXIII, Timișoara. 

HÄNSEL, B. – MEDOVIĆ, P. 1998. Feudvar I. Das 

Pla teau von Titel und die Šajkaška. PAS 13. Kiel 

1998. 

HORVÁTH, F. 1980/81 (1984) Ada-type artifacts of the 

Early Bronze Age in the southern Alfőld. MFME 

1980/81 (1984). 7–30. 

KALAFATIĆ, H. 2006 Paljevinski grob vinkovačke 

kulture s lokaliteta Vinkovci – Duga ulica 40. 

PrilInstarheolZagrebu 23. 17–28. 

KALICZ, N. 1984 Die Makó-kultur. In: N. Tasić (Hrsg.): 

Kulturen der Frühbronzezeit des Karpatenbeckens 

und Nordbalkans. 1984. 93–103. 

KALICZ, N. 1998 A kora bronzkori Makó kultúra két 

települése Heves megyében (Zwei Siedlungen der 

frühbronzezeitlichen Makó-Kultur im Komitat 

Heves). Agria XXXIV. 5–32. 

KALICZ-SCHREIBER, R. 1975 Die Bedeutung von 

Budapest in der Chronologie der mitteleuropäischen 

Frühbronzezeit. AAC XV. 1975, 163–172. 

KALICZ-SCHREIBER, R. (1974) 1976 Transdanubien 

und die slawonische Vinkovci-gruppe. In: Simpozijum 

o poznom eneolitu i ranom bronzanom 

dobu u Podunavlju. Novi Sad 1974. Istraživanja 5. 

1976. 73–75. 

56 

KALICS-SCHREIBER, R. – KALICS, N. 1998 (1999) 

Die Somogyvár–Vinkovci-kultur und die Glockenbecher 

in der frühbronzezeit von Buda pest (Zusammenfassung). 

Savaria 24/3, 1998 (1999). 23–24. 

KOLEDIN, J. 2007 Prilog poznavanju ranog bronzanog 

doba Bačke. PMB 49. 9–35. 

KOÓS, J. 1999 Újabb adatok a kora bronzkori Makókultúra 

elterjedéséhez és időrendjéhez Észak kelet- 

Magyarországon (Neuere Angaben zur Verbreitung 

und zur Chronologie der Makó-Kultur in 

Nordostungarn). HOMÉ XXXVII. 103–128. 

KULCSÁR, G. 1998 (1999) Th e Early Bronze Age 

inter naly decorated bowls from the Transdanubia 

(Summary). Savaria 24/3, 115–133. 

KULCSÁR, G. 2002 Die Mako-Kosihy-Čaka Kultur 

im Spiegel einer Bestattungen. Antaeus 25, 2002. 

441–475. 

LICHARDUS, J. – VLADÁR, J. 1996 Karpatenbecken- 

Sintašta-Mykene. Ein Beitrag zur Defi nition dsr 

Bronzezeit als historischer Epoche. Sl. Arch. 

XLIV–1. 25–93. 

LICHARDUS, J. – VLADÁR, J. 1997 Frühe und mittlere 

Bronzezeit in der Südwestslowakei. Sl. Arch. 

XLV–2. 221–349. 

MAJNARIĆ-PANDŽIĆ, N. 1984 Srednje brončano 

doba u istočnoj Slavoniji i Baranji. IHAD 9. Zagreb. 

63–90. 

MEDOVIĆ, P. 1998 Rekognosciranje Titelskog platoa i 

bliže okoline 1965 i 1969. In: Feudvar I. PAS Band 

13. Berlin. 41–140. 

ПАП, Л. 1991 Рекогносцирање у околини Бачке 

Паланке. Гласник САД 8. 124–134. 

ПЕТРОВИЋ, Ј. 1980 Гроб раног бронзаног доба са 

Голокута код Визића. РВМ 26. 1980, 57–64. 

ПОПОВИЋ, Д. – РАДОЈЧИЋ, Н. 1996 Градина на 

Бocуту. Галерија „Сава Шумановић“ Шид. 

SZATHMÁRI, I. 1998 (1999) Adatok a kora bronzkori 

makói kultúra kérdéséhez (Beiträge zur frage der 

frühbronzezeitlichen Makó-Kultur). Sаvaria 24/3. 

141–152. 

TASIĆ, N. 1968 Die Vinkovci-Gruppe – eine neue 

Kultur der Frühbronzezeit in Syrmien und Slawonien. 

AI IX 1968. 19–30. 

TASIĆ, N. 1974 Bronzano doba. In: Popović P. (ed.) 

Praistorija Vojvodine. Novi Sad. 185–256. 

TASIĆ, N. (1974) 1976 Funde der Nagyrév-kultur in 

Syrmien. In: Simpozijum o poznom eneolitu i ranom 

bronzanom dobu u Podunavlju. Novi Sad 

1974. Istraživanja 5. 149–154. 

ТАСИЋ, Н. 1983 Југословенско Подунавље од индо - 

европске сеобе до продора Скита. Нови Сад – 

Београд.


TASIĆ, N. 1984 Die Vinkovci-kultur. in: N. Tasić 

(Hrsg.): Kulturen der Frühbronzezeit des Karpatenbeckens 

und Nordbalkans. 1984. 15–28. 

TASIĆ, N. 1987–1988 Der jugoslawische Donauraum 

und das Karpaten-Becken in der Frühbronzezeit. 

Balcanica XVIII–XIX. 61–70. 

TÓTH, K. 2001 Kora bronzkori településrészet Csongrád 

határában (Ein frühbronzezeitliches Siedlungsdetail 

in der gemarkung von Csongrád). 

Stud Arch VII. Szeged 2001. 115–160. 

TÓTH, K. 2002 Kora bronzkori temetkezések Szeged- 

Kiskundorozsma határában (Frühbronzezeitliche 

Jovan Koledin 

Bestattungen in der Gemarkung von Szeged- 

Kiskundorozsma). Stud Arch VIII. Szeged 2002. 

31–75. 

TÓTH, K. 2003 A kora bronzkor kutatásának helyzete 

Magyarországon (Die Lage der Früh bronze 

zeitforschung in Ungarn). JAMÉ XLV. 2003, 

65–111. 

VASIĆ, R. 2003 Die Nadeln im Zentralbalkan. PBF 

XIII, 11. 

VRANIĆ, S. 1991 A Grave from the Early Bronze Age 

found at Šljunkara near Zemun. Starinar XLII. 

1991, 19–26. 

NEW FINDS IN THE MAKO CULTURE IN BAČKA 

In terms of fi nds from the vicinity of Bačka Palanka 

Summary 

During recognoscing the vicinity of Bačka Palanka, two sites from the Early Bronze Age were found. Both 

of them are on the edge of loess bed which is bounded by alluvial plain of the river Danube. Both sites are 

with horizontal stratigraphy. Few fragments of ceramics were found, typical for the Mako (Makó) culture, which 

occupied a large area of Carpati valley. Localities in the south of Bačka are positioned on the very border of this 

culture. Th e sites of the Vinkovci culture (Ilok, Golokut near Vizić), were surely somehow connected to the sites 

of the Mako culture in Bačka. Small amount of ceramics, on a relatively large area, talks about great indentation 

of settlements and movable way of life. Th e beginning of the Early Bronze Age in Bačka and Srem, together with 

its end is still not properly explained. Th e relation between the Vinkovci and the Mako culture towards the Vatin 

culture, as well as the very nature of the Early Vatin culture are still unanswered questions, which together with 

chronological problems make the outline of further research of the Early Bronze Age. 

57


58 

T. I – zdele sa lokaliteta Obrovački put – Put za voćnjak 

P. I – bowls from the site Obrovac road – Road to the Orchard


T. II – keramika sa lokaliteta Obrovački put – Put za voćnjak 

P. II – ceramics from the site Obrovac road – Road to the Orchard 

59


60 

T. III – keramika sa lokaliteta Obrovački put – Put za voćnjak 

P. III – ceramics from the site Obrovac road – Road to the Orchard


T. IV – keramika sa lokaliteta Obrovački put – Put za voćnjak 

P. IV – ceramics from the site Obrovac road – Road to the Orchard 

61


62 

T. V – zdele ukrašene iznutra, sa lokaliteta Strelište 

P. V – bowls decorated inside from the site Shooting gallery


T. VI – zdele ukrašene iznutra, sa lokaliteta Strelište 

P. VI – bowls decorated inside from the site Shooting gallery 

63


64 

T. VII – keramika sa lokaliteta Strelište 

P. VII – ceramics from the site Shooting gallery

Рецензент: др Растко Васић

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?