Održivi razvoj – izazov za sveučilište? - euroac

najmanje
2 3 4
najviše
M SD
2. Ministarstva 4,9 7 20,5 34,7 33 3,84 1,11
1. Vlada 8 9,6 25 27,9 29,6 3,62 1,224
7. Mediji 6,8 11 25,7 30,5 26 3,58 1,18
9. Škole 4,5 10,3 26,2 33,2 25,8 3,65 1,105
10. Visoko školstvo 4 12,5 27,3 31,5 24,7 3,6 1,107
8. Udruge 6,3 13,3 29 30,7 20,7 3,46 1,144
11. Vi osobno 16,3 14,2 28,1 20,8 20,7 3,15 1,344
5.
Lokalna i regionalna samouprava
(županije, općine i gradovi)
%
5,5 10,4 30,4 34 19,7 3,52 1,088
6. Gospodarstvenici/gospodarstvo 6,5 16,4 30,4 28,2 18,5 3,36 1,149
3. Sabor 12,6 15,8 30,9 22,6 18,1 3,18 1,257
4. Političke stranke 15,1 20,9 33,2 20,4 10,4 2,9 1,193
Tablica 20. Odgovornost za sustavno promicanje i provedbu obrazovanja za održivi razvoj: uzorak
studenata Sveučilišta u Rijeci
U odgovorima studenata na pitanja o odgovornosti za promicanje i implementaciju
obrazovanja za održivi razvoj s obzirom na nezavisne varijable (vidjeti Prilog 2.3.)
razlika je dobivena u šest stavaka s obzirom na varijablu spola.
Pritom studentice češće nego studenti lokalnoj i regionalnoj samoupravi,
gospodarstvenicima, medijima, udrugama i školama i visokom školstvu pridaju
veću razinu odgovornosti nego studenti. Razlika je dobivena i na svim varijablama
s obzirom na godine studija. Pritom studenti zadnjih godina pridaju veću razinu
odgovornosti svima akterima u odnosu na studente prve godine. Razlika postoji
s obzirom na varijablu obrazovanje oca. Ispitanici čiji su očevi magistri ili doktori
znanosti pridaju navedenim akterima veću odgovornost u odnosu na studente čiji
očevi ima srednju stručnu spremu. Između ostalih grupa razlika nema.
Razlike nema s obzirom i na ostale nezavisne varijable (znanstveno područje
studiranja, obrazovanje majke, kvalitetu življenja i prosjek ocjena).
Drugim riječima, studentice i studenti završnih godina iskazuju veću osviještenost
i percepciju odgovornosti svih aktera u promicanju i implementaciji obrazovanja
za održivi razvoj.
° ° ° 113