Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF
Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF
Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
70<br />
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA<br />
Kao što je ranije pomenuto, policija nije homogena celina. Rizici ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> rad istražne policije nisu isti kao oni<br />
ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> rad komunalne policije, granične policije, saobraćajne policije, specijalnih jedinica itd. Rizici ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong><br />
korupciju <strong>za</strong>to mogu varirati <strong>za</strong>visno od osobenosti određenih policijskih službi. Potrebno je osmisliti specifične i<br />
komplementarne aktivnosti ili akcione planove na različitim nivoima organi<strong>za</strong>cije, uz jedan <strong>za</strong>jednički,<br />
sveobuhvatni akcioni plan.<br />
3.2.2. Proaktivni i reaktivni pristup<br />
Cilj pomenutih opštih i specifičnih akcionih planova je da se spreči pojava korupcije. Potrebno je reagovati na<br />
svaki nepropisan čin. Stoga bi u akcionim planovima trebalo kombinovati dva komplementarna pristupa:<br />
proaktivni i reaktivni.<br />
Cilj proaktivnog pristupa je da pruži podršku <strong>za</strong>poslenima i da im obezbedi smernice pri donošenju odluka, kao i<br />
odgovore na pitanja koja sami sebi postavljaju o integritetu. Ovakvim pristupom se neguje etičko postupanje.<br />
Spisak proaktivnih alatki sadrži aktivnosti podi<strong>za</strong>nja svesti (npr. putem komunikacije), časove obuke (npr.<br />
interaktivne vežbe tokom kojih se razrešavaju dileme, radionice), pojedinačnu obuku <strong>za</strong>poslenih (npr.<br />
mentorstvo), kao i druge prateće inicijative (npr. savetodavni i ekspertski centar <strong>za</strong> pitanja <strong>integriteta</strong>).<br />
Cilj reaktivnog pristupa je prevencija i smanjenje učestalosti gubitka <strong>integriteta</strong> u jednoj organi<strong>za</strong>ciji. Diskreciono<br />
pravo <strong>za</strong>poslenih da donose neke odluke podložno je strogim pravilima (disciplinska regulativa), detaljnim<br />
procedurama i temeljnoj unutrašnjoj i spoljašnjoj kontroli (kontrolna tela).<br />
Dok reaktivni pristup daje osnovni okvir kojim se garantuje integritet u ponašanju, proaktivni pristup<br />
omogućava <strong>za</strong>interesovanim stranama da imaju viša etička stremljenja i uspešno se nose sa složenim dilemama<br />
ve<strong>za</strong>nim <strong>za</strong> <strong>očuvanje</strong> <strong>integriteta</strong> (videti Poglavlje 5).<br />
3.2.3. Kodeksi etičkog postupanja<br />
Ukoliko postoji želja da se implementiraju vrednosti identifikovane kao bitne <strong>za</strong> jednu policijsku organi<strong>za</strong>ciju,<br />
neophodno je te vrednosti materijalizovati i učvrstiti kroz kodeks.<br />
3.2.3.1. Za koje se rešenje opredeliti?<br />
Postoje različite vrste kodeksa. Neke policijske službe dale su prednost etičkom (Etički kodeks Severne Irske,<br />
Interpolov etički kodeks <strong>za</strong> policiju), neke deontološkom (Francuska nacionalna policija, Policija Kvebeka,<br />
Nacionalna policija Burundija), a neke kodeksu propisnog postupanja (Policija Makedonije, Policijska služba<br />
Kvinslenda u Australiji). Neke su se opredelile <strong>za</strong> kombinovano rešenje (Kodeks profesionalne etike i etičkog<br />
postupanja Policije Latvije). Neki kodeksi imaju snagu <strong>za</strong>kona, a neki ne.<br />
Postoje i druga rešenja – povelja vrednosti, različite direktive i/ili uputstva (Francuska nacionalna žandarmerija) i<br />
<strong>za</strong>konske odredbe (Zakon o policiji Švedskog nacionalnog odbora, s komentarima).
Change language