Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

5
Bolje postupanje policije
u konkretnom kontekstu
Međunarodna zajednica se više puta opekla u nastojanju da primeni ‘univerzalno’ rešenje za probleme koji
deluju slično u različitim zemljama, ali su zapravo posledica veoma različitih konteksta i kultura. U ovom odeljku
bavićemo se pomenutim pitanjem tako što ćemo razmotriti probleme u policijskom postupanju, načine na koji
se ti problemi rešavaju i šta još može da se učini – i to u četiri različita konteksta. Važno je napomenuti da su ti
konteksti ovde razdvojeni u cilju jasnije analize; u stvarnom svetu granice su nedovoljno vidljive – posebno
u postkonfliktnim zemljama, zemljama u tranziciji i zemljama u razvoju.
Kultura jedne zemlje može biti glavno objašnjenje za nivo korupcije u policijskim redovima, ali je ovu
promenljivu veličinu lako ‘naduvati’. Nivo korupcije najbolje je vezati za ekonomski razvoj i političke slobode:
siromašnije zemlje s manje razvijenom demokratijom obično imaju razvijenu korupciju. Pojam “normalno” valja
definisati s pažnjom. U nekim kulturološkim obrazloženjima korupcije ističe se da u pojedinim zemljama javnost
korupciju smatra ‘normalnom’. Postoji značajna razlika između situacije u kojoj je javnost ravnodušna u odnosu
na korupciju jer je smatra toliko rasprostranjenom da je postala norma (pomirena, tolerantna kultura), i situacije
u kojoj je javnost svesna rasprostranjenosti korupcije, ali je nemoćna da bilo šta preduzme (bespomoćna,
beznadna kultura). Iako je važno voditi računa o kulturološkim razlikama, borce protiv korupcije ne smeju zavesti
političke elite koje kulturu koriste kao izgovor za visoki nivo korupcije, dok zapravo samo štite vlastite interese.
5.1. Postkonfliktne zemlje
Postkonfliktne zemlje često se susreću s posebno velikim problemom korupcije i drugih vrsta neprimerenog
postupanja u policijskim redovima. Primer je Angola, u kojoj je od 1975. do 2002. besneo građanski rat. Godine
2007. vodeća međunarodna nevladina organizacija objavila je rezultate istraživanja o postupanju policije
u periodu od 2005. do 2007. i identifikovala više vrsta nedozvoljenog postupanja. 28 Jedan od najuobičajenijih je
vezan za nespremnost policije da se odrekne nasilnih metoda rada tipičnih za ratne uslove i pređe na metode
primerene mirnodopskim vremenima. Kao posledica dugotrajnog građanskog rata u Angoli nastala je situacija
u kojoj je veoma malo policajaca imalo iskustva s delovanjem u miru, te je postojala duboko ukorenjena kultura
nasilnog postupanja tipičnog za ratne uslove.
Lekcija koja se može naučiti iz primera Angole je da međunarodna zajednica mora uložiti više napora u
sređivanje situacija u zemljama tek izašlim iz višegodišnjih sukoba nego u pružanje pomoći zemljama u kojima
su konflikti bili kratkog daha i gde većina policajaca iz ličnog iskustva zna kako treba da izgleda rad u ‘normalnim’
(mirnodopskim) uslovima. Još jedna važna smernica za postkonfliktne zemlje je da policijsku službu treba da
čine predstavnici različitih, do nedavno zaraćenih strana.
Za ostala pitanja vezana za postkonfliktne zemlje videti Tabelu 3.
41