Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

38
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
4.3.4. Civilno društvo (ne-državni činioci)
Dok države i međunarodne organizacije igraju važnu ulogu u smanjenju korupcije u policijskim redovima,
odgovorna uprava 27 uključuje široku lepezu činilaca. Jedan je civilno društvo. Ovo je još jedan termin bez
jedinstvene definicije – u ovom radu civilno društvo sačinjavaju sledeći elementi:
1. Mas-mediji
2. Nevladine organizacije
3. Privatni poslovni sektor
4. Široka javnost.
Svaki od ovih činilaca ima svoju ulogu. Mediji bi trebalo da budu ‘pas čuvar’ i bave se odgovornim istraživačkim
novinarstvom. Takođe mogu biti važan provodnik informacija, kao i sredstvo kampanje za borbu protiv
korupcije u policijskim redovima. Transparensi Internešenel naglašava važnu kontrolnu ulogu koju mogu imati
domaće i međunarodne nevladine organizacije, kao i njihovo angažovanje u predlaganju novih metoda za
borbu protiv korupcije. Privatni poslovni sektor i široka javnost mogu da odbiju plaćanje mita policiji, kao i da
prijave takve slučajeve. Prijavljivanje jeste primer saradnje između vlade, međunarodnih i nevladinih
organizacija; vlade, međunarodne i nevladine organizacija mogu ustanoviti i finansirati telefonske linije za hitne
pozive koje će javnost koristiti da prijavi korupciju u policijskim redovima (kako anonimne, tako i one gde je
neophodna identifikacija).
Civilno društvo će na najbolji način kontrolisati korupciju u policijskim redovima ukoliko bude ustanovilo jače
veze s policijom. Danas je opšteprihvaćen stav da je policija u zajednici – u čijem radu se ostvaruje bolji kontakt
sa zajednicom i pri čemu policija postaje vidljivije prisutna – dobar način da se poboljša kako rad policije, tako i
poverenje javnosti. O konceptu policije u zajednici govorićemo detaljnije u narednim poglavljima.
4.4. Na čemu treba da je fokus?
Određene vrste policijskog rada i određeni konteksti povećavaju verovatnoću za postojanje korupcije u
policijskim redovima. Ekonomski pristup korupciji obično je usmeren na analizu troškova i dobiti: tamo gde su
dobiti (koristi) očito veće od troškova (rizik da počinilac bude uhvaćen i kažnjen), velika je mogućnost da će lice
pokleknuti pred izazovom korupcije. Kao alternativa ovom modelu, popularne kriminološke studije ističu pristup
“strukture mogućnosti”: neke aktivnosti stvaraju plodnije tle za razvoj korupcije od nekih drugih – na primer,
saobraćajna policija. Ova dva pristupa su kompatibilna i zajednički mogu ukazati na to koje grane policijske
delatnosti su posebno podložne korupciji. Ukratko, tamo gde su potencijalne koristi velike, a mogućnosti ima na
pretek, raste rizik od teške korupcije u policijskim redovima.