Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

More documents

Recommendations

Info

350 UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA obaveštajnih podataka (Rutledž 2010.) i Parlamentarni nadzor sektora bezbednosti: ECOWAS parlament-DCAF vodič za zapadnoafričke parlamentarce (ECOWAS, 2011). Diplomirao je na postdiplomskim studijama iz oblasti državne uprave Univerziteta u Tventu i ima doktorat iz oblasti društvenih nauka Univerziteta u Tilburgu. Eric Kobut je glavni policijski inspektor i direktor unutrašnje komunikacije u Belgijskoj saveznoj policiji. Bio je koautor profesionalnog kodeksa belgijske policije. Takođe, nadzirao je proces promena u okviru spajanja belgijskih policijskih službi, 2001. O ovom okviru, bio je zadužen za razvoj politike etičkog postupanja za Belgijsku saveznu policiji. Nekoliko godina radio je kao stručnjak za KoE, pomažući brojnim istočnoevropskim policijskim službama u pravljenju nacrta za njihove kodekse ponašanja. Takođe, uključen je i u različite projekte Evropske Unije, koji se odnose na sprečavanje korupcije u Bugarskoj i na profesionalizaciju Državne policije Burundija. Kobut predaje predmet Komunikacija i etička pitanja na nekoliko policijskih akademija i na Fakultetu. Matijas Erni je naučni saradnik na ciriškom Univerzitetu primenjenih nauka (eng. Zurich University of Applied Sciences – ZHAW). Njegov rad se fokusira na politiku i ekonomiju sa posebnim naglaskom na pojavu rizika u poslovnom sektoru. Trenutno sprema doktorat o demokratizaciji u postkonfliktnim zemljama na Univerzitetu Sent Galen. U toku studija, Matijas je radio kao stažista u DCAF-ovoj istraživačkoj jedinici. Gabriel Geisler je asistent u DCAF-ovoj istraživačkoj jedinici. Njegov rad se fokusira na nadzor sektora bezbednosti, uključujući i policiju i obaveštajne službe. Ima magistraturu iz oblasti Međunarodne istorije i politike, Instituta za postdiplomske međunarodne i razvojne studije, u Ženevi, Švajcarska, i trenutno priprema doktorat. Endrju Goldsmit je profesor prava i izvršni direktor Centra za sprečavanje tranzicionog kriminala, Univerziteta u Volongongu, Australija, kao i pomoćni profesor krivičnog prava na Flinders Univerzitetu, Adelaida, Australija. Već dugo istražuje korupciju u policiji, pitanja odgovornosti i upravljanja, rad policije u zemljama u tranziciji i borbu protiv terorizma. Imao je ulogu konsultanta i pružao je savete o brojnim pitanjima iz ove oblasti agencijama kao što su Pravna inicijativa otvorenog društva, UNDP, Inicijativa Komonvelta za ljudska prava, Australijska savezna policija, viktorijski Ombudsman i Komisija za borbu protiv kriminala i neprimerenog postupanja, Kvinslend, Australija. Takođe, radio je i na projektima reformi u policiji za Ministarstvo unutrašnjih poslova Turske i za Kancelariju državnog savetnika za bezbednost, u Kolumbiji. Profesor Goldsmit ima diplomu prava, kriminologije i sociologije, a magistrirao je na Univerzitetu u Adelaidi i Monaš Univerzitetu u Australiji, Univerzitetu u Torontu u Kanadi i Londonskoj Visokoj školi ekonomije, Engleska. Lesli Holms je profesor političkih nauka na Univerzitetu u Melburnu u Australiji, stalni gostujući profesor i na Fakultetu za postdiplomske studije iz oblasti socijalnih istraživanja u Varšavi, Poljska, i na Univerzitetu u Bolonji, Italija. Saradnik je na Akademiji društvenih nauka u Australiji. Profesor Holms je autor dve velike istraživačke monografije o korupciji (poslednja Trule države?, Djuk juniversiti pres, 2006.) i urednik tri druge knjige o korupciji. Uz to, objavio je više od trideset novinskih članaka i poglavlja u knjigama na ovu temu. Brajan Kingšot je iz UK-a. Diplomirao je na Metropoliten školi za obuku policijskih detektiva (London, Engleska) za zvanje detektiva i pregovarača u situacijama sa taocima. U karijeri dugoj trideset i dve godine, služio je u okviru krivičnih istraga, saobraćajnog odeljenja, podrške iz vazduha, policijskog pritvora, komunikacija, operativnih grupa, timova za slučaj velikih katastrofa, biroa za žrtve, obuke i u okviru rada policije usmerenog na zajednicu u svojstvu partnera. Vršio je službu revizora za ljudska prava za britansku policiju. Prošao je obuku za
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA MODACE policijskog službenika (eng. management of disaster and civil emergency – rukovođenje u slučajevima katastrofe i civilne opasnosti), i savetnika policije za odnose sa medijima, a i sam vodi obuke. Bivši je član Kadra UK-a u okviru Međunarodnih pregovarača u situacijama sa taocima. Sada je vanredni profesor na Državnom Univerzitetu Grand Veli, u Mičigenu, SAD. Kingšot je autor koji je objavljivao radove i dela na temu rada policije, lične i organizacione kulture, etike i terorizma. Andre Lakroa je profesor na Katedri za filosofiju i premenjenu etiku i šef katedre za primenjenu etiku na Univerzitetu u Šerbruku u Kvebeku, Kanada. Srž njegovih interesovanja je etika interakcija između pojedinca i grupe; utvrđivanje i analiziranje raznih modela etičkih intervencija i predlaganje različitih obrazaca odgovora i donošenja odluka u institucijama i društvima. Ovo je dovelo do interesovanja za obuku na radnom mestu, i blisko je sarađivao sa mnogim policijskim odeljenjima kako bi se obuka iz oblasti etike uključila u rad policije. Diplomorao je filosofiju na Univerzitetu Mekgil, magistrirao na Sorboni, Pariz, i doktorirao na Kvebek Univerzitetu u Montrealu. Andre je bio predavač u nekoliko organizacija i autor je mnogih članaka i monografija. Herard Šnel EMTP viši policijski inspektor u holandskoj policiji, koji je počeo svoju karijeru 1981. kao pozornik, a kasnije postao detektiv inspektor u amsterdamskoj policiji. Nakon šesnaest godina aktivnog vršenja policijskih dužnosti, 1998. je usmerio pažnju na edukaciju. Predavao je rukovođenje krivičnim istragama i rukovođenje u opštem smislu, na Fakultetu za rukovođenje u okviru Policijske akademije u Holandiji. Razvio je nekoliko programa za nastavni plan bečelor i masters nivoa (nivo fakultetske diplome i postdiplomskih studija) i odgovoran je za razvoj nastavnog plana na postdiplomskim studijama iz oblasti rukovođenja u krivičnim istragama. Trenutno je rukovodilac programa na Katedri Nauke istraživanja na Policijskoj akademiji u Holandiji. Herard je završio postdiplomske studije iz oblasti rukovođenja u policiji i diplomirao je na FBI Nacionalnoj akademiji. Njegova knjiga o uspešnoj kontroli kriminala (hol. (Effectieve Crminaliteitsbeheersing) postal je standardna u okviru edukacije u holandskoj policiji. Ejdan Vils je koordinator projekta u DCAF-ovoj istraživačkoj jedinici. Koordinira DCAF-ove projekte koji se odnose na nadzor bezbednosnih i obaveštajnih agencija. Ko-urednik je nedavno objavljenog izdanja, Međunarodna obaveštajna saradnja i odgovornost, i radio je u različitim aspektima upravljanja u sektoru bezbednosti, uključujući i ombudsman institucije za oružane snage, bavio se ulogom ad hoc istraga, pristupa informacijama, i zaštitom uzbunjivača. Završio je postdiplomske studije na Institutu za međunarodne i razvojne postdiplomske studije, u Ženevi, Švajcarska. 351
Page 1 and 2:
Uputstva za očuvanje policijskog i
Page 3 and 4:
DCAF The Geneva Centre for the Demo
Page 5 and 6:
Uputstva za očuvanje policijskog i
Page 7 and 8:
6 UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG
Page 9 and 10:
8 UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG
Page 11 and 12:
10 UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKO
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
1 Uvod u prvo poglavlje Od sredine
Page 25 and 26:
Dve gore navedene promenljive veli
Page 27 and 28:
2.5. Šta je sistemska korupcija? S
Page 29 and 30:
Policijski rasizam može se smatrat
Page 31 and 32:
Pravljenjem razlike između tri vrs
Page 33 and 34:
Destabilizacija zajednice & slablje
Page 35 and 36:
4.1.1.2. Poboljšanje zakonodavstva
Page 37 and 38:
Policajcima pozamašan mito ne nude
Page 39 and 40:
4.3.1. Policija Unutrašnja kontrol
Page 41 and 42:
4.5. Koji su uslovi za sprovođenje
Page 43 and 44:
5 Bolje postupanje policije u konkr
Page 45 and 46:
U idealnim okolnostima, bezbednost
Page 47 and 48:
ezbedonosnu proveru, pohađanje obu
Page 49 and 50:
Razmere problema korupcije Veoma ve
Page 51 and 52:
Paradoks je da je možda upravo kul
Page 53 and 54:
Činioci uspeha u Singapuru 6.2. Ho
Page 55 and 56:
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG I
Page 57 and 58:
TABELA SAMOPROCENE Poglavlje 1 Uvod
Page 59 and 60:
ponašanje2 2 POGLAVLJE Vrednosti,
Page 61 and 62:
Page 63 and 64:
Page 65 and 66:
Page 67 and 68:
64 3 Kako ugraditi vrednosti, pravi
Page 69 and 70:
Page 71 and 72:
Page 73 and 74:
Page 75 and 76:
Page 77 and 78:
Page 79 and 80:
76 4 Integrisanje vrednosti, pravil
Page 81 and 82:
Page 83 and 84:
80 5 Implementacija U odeljku 5 dru
Page 85 and 86:
Page 87 and 88:
Page 89 and 90:
Page 91 and 92:
1 Uvod u Poglavlje 3 U Poglavlju 3
Page 93 and 94:
Grafikon 1 pokazuje način funkcion
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
Na primer, koraci zasnovani isklju
Page 99 and 100:
3.2. Strategija 53 3.2.1. Stratešk
Page 101 and 102:
Tabela 3: Dva modela policijskog ra
Page 103 and 104:
3.3.1. Osnovni tipovi organizacione
Page 105 and 106:
3.3.2.4. Odeljenska struktura Ovakv
Page 107 and 108:
3. Sistemi autoriteta i kontrole us
Page 109 and 110:
Policijske strukture moraju se pril
Page 111 and 112:
elevantni činioci učestvuju u don
Page 113 and 114:
stila; svaki od njih odgovara odre
Page 115 and 116:
3.4.3.1. Regrutovanje i unapređenj
Page 117 and 118:
Definicija korupcije Situacija na p
Page 119 and 120:
Kultura Politika ćutanja: institut
Page 121 and 122:
3.5.2. Slabe tačke i reforme Refor
Page 123 and 124:
4.2. Zemlje u tranziciji UPUTSTVA Z
Page 125 and 126:
Primer 7: Sjedinjene Američke Drž
Page 127 and 128:
5.5. Priprema Logistička priprema:
Page 129 and 130:
7 Zaključci - Poglavlje 3 Da bi se
Page 131:
Da li je naša policijska služba s
Page 134 and 135:
1 Uvod u Poglavlje 4 U Poglavlju 4
Page 136 and 137:
2 Zašto podržati policajce suoče
Page 138 and 139:
Page 140 and 141:
3.2. Obezbeđivanje obuke o etici P
Page 142 and 143:
znanja koja je stekao katalizator.
Page 144 and 145:
3.3.5. Implementacija disciplinskog
Page 146 and 147:
U policijskim službama naviklim na
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Uokvireni tekst 10: Zemlje u rezvoj
Page 152 and 153:
Po okončanju obuke i pripreme kode
Page 154 and 155:
Prisustvo i delovanje stručnjaka z
Page 156 and 157:
TABELA SAMOPROCENE Poglavlje 4 Pru
Page 158 and 159:
5 POGLAVLJE Unutrašnja kontrola Le
Page 160 and 161:
154 UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSK
Page 162 and 163:
Page 164 and 165:
158 3 Kako uspešno iskoristiti unu
Page 166 and 167:
Page 168 and 169:
Page 170 and 171:
Page 172 and 173:
Page 174 and 175:
Page 176 and 177:
Page 178 and 179:
Page 180 and 181:
Page 182 and 183:
176 5 Praktični instrumenti U ovom
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
180 7 Zaključci - Poglavlje 5 Stab
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
1 Policija ima ovlašćenja da otkr
Page 192 and 193:
3 Zašto su organi za spoljašnji n
Page 194 and 195:
4 Koja je uloga organa za spoljašn
Page 196 and 197:
4.3. Izvršna vlast 4.3.1. Uloga iz
Page 198 and 199:
Demokratske zemlje strogo nastoje d
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
4.5. Sudstvo i tužilaštvo Razmatr
Page 204 and 205:
mnogim sistemima tužioci u vođenj
Page 206 and 207:
Slika 1: Tri stuba mandata ICAC-a a
Page 208 and 209:
Jake strane specijalnih organa za n
Page 210 and 211:
4.7. Organizacije civilnog društva
Page 212 and 213:
4.7.2. Uloga medija Mediji su poseb
Page 214 and 215:
4.7.4. Preporuke za civilno društv
Page 216 and 217:
4.8.2. Izazovi Često nakon istrage
Page 218 and 219:
7 POGLAVLJE Istraga Gerard Šnel 7
Page 220 and 221:
Page 222 and 223:
Page 224 and 225:
Page 226 and 227:
Page 228 and 229:
Page 230 and 231:
Page 232 and 233:
Page 234 and 235:
Page 236 and 237:
Page 238 and 239:
230 4 4.1. Postkonfliktne zemlje 4.
Page 240 and 241:
Page 242 and 243:
Page 244 and 245:
Page 246 and 247:
Page 248 and 249:
Page 250 and 251:
Page 252 and 253:
1 Uvod u Poglavlje 8 Ovo poglavlje
Page 254 and 255:
Page 256 and 257:
Izgrađivanje kapaciteta zahteva po
Page 258 and 259:
Izgrađivanje kapaciteta mora da se
Page 260 and 261:
Prvo treba da se stvori čvrsta osn
Page 262 and 263:
matrica za procenu rizika POSLEDICE
Page 264 and 265:
Faza 2: Dokumentacija UPUTSTVA ZA O
Page 266 and 267:
Page 268 and 269:
Uokvireni tekst br. 4: Primena debr
Page 270 and 271:
Page 272 and 273:
Page 274 and 275:
Page 276 and 277:
3.1.4. Lično i profesionalno usavr
Page 278 and 279:
4 Uključivanje izgrađivanja kapac
Page 280 and 281:
Primer 3: Reforma policije u Nju Sa
Page 282 and 283:
Zakon, moral i ljudska prava Moć,
Page 284 and 285:
5.5. Evaluacija i procena ishoda u
Page 286 and 287:
Page 288 and 289:
TABELA SAMOPROCENE Poglavlje 8 Izgr
Page 290 and 291:
Instrumenti9 9 POGLAVLJE Endrju Gol
Page 292 and 293:
282 2 Zašto je važna tema ovog po
Page 294 and 295:
284 3 3.1. Procenjivanje Kako koris
Page 296 and 297:
Page 298 and 299:
Page 300 and 301:
Page 302 and 303:
Page 304 and 305:
Page 306 and 307:
Page 308 and 309:
Page 310 and 311: 300 UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSK
Page 324 and 325: 314 5 Zaključci i naučene lekcije
Page 326 and 327: 316 TABELA SAMOPROCENE Poglavlje 9
Page 329 and 330: Glosar UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICI
Page 331 and 332: UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG I
Page 335 and 336: Dodatni resursi Postoje korisni res
Page 337 and 338: Stejt Department SAD-a, Izveštaj o
Page 353 and 354: Dž. R. Viver: „Vrline u organiza
Page 357 and 358: UN-ova konvencija o borbi protiv ko
Page 359: O autorima UPUTSTVA ZA OČUVANJE PO
Page 365 and 366: američkih država, Aneks preporuke
Page 367 and 368: 6. poglavlje: UPUTSTVA ZA OČUVANJE
Page 371 and 372: 148 Inicijativa Komonvelta za ljuds
Page 379: Geneva Centre for the Democratic Co
show all

Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?