Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

286
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
Najvažniji izvori informacija su oni koji rade najbliže problemu ili pitanju koje se ispituje. Često su upravo
policajci ti koji imaju najbolju mogućnost da primete i prokomentarišu probleme na svom radnom mestu. Često
su svedoci korupcije u onim službama u kojima je korupcija rasprostranjena.
Ima smisla uključiti zaposlene u proces utvrđivanja problema, kao i u njegovo rešavanje. Izazov je navesti
policajce da otvoreno i bez straha razgovaraju u zemljama gde je sama policija i političko vodstvo umešano
u korupciju, i tamo gde će verovatno biti protivljenja promenama i gde će biti kažnjavanja uzbunjivača. Može da
bude neophodno angažovanje spoljnjih (tj. stranih) eksperata, ili istražnih timova međunarodnih nevladinih
organizacija (MNVO) ili multilateralnih organa (npr. Organizacija za saradnju i bezbednost u Evropi, UN, EU), kako
bi se osiguralo da policajci koji sarađuju u takvom procesu prikupljanja podataka, ne budu izloženi nepotrebnim
rizicima (videti ispod, razmatranje o nosiocima promena).
Organi za nadzor kao što su ombudsman i antikorupcijske komisije (u onim zemljama u kojima oni postoje), kao
i NVO koje rade u oblastima ljudskih prava i sprečavanja sukoba (npr. Amnesti Internešnal, Hjuman Rajts Voč,
Internešnal Krajsis Grup – eng. Amnesty International, Human Rights Watch, International Crisis Group), često
prikupljaju podatke i pružaju javnosti dostupne izveštaje, koji bacaju svetlo na problematičan rad policije.
3.1.1.2. Analiziranje podataka
Kada se uspostavi sveobuhvatan i celovit proces prikupljanja podataka, onaj ko procenjuje treba na pravi način da
utvrdi trenutne organizacione mogućnosti, kao i nedostatke u radu. U sklopu celovitog pristupanja procenjivanju,
treba takođe da se fokusiraju na čitav niz spoljnjih uticaja, zvaničnih i nezvaničnih, a koji utiču na rad.
U analiziranju sfera kao što je korupcija, treba se fokusirati na nekoliko stvari koje su opisane u narednim
pododeljcima.
Priroda i obim problema
Problem korupcije može da se otkrije kroz analizu određenih slučajeva, ali iz perspektive upravljanja rizikom,
analiziranje je bolje u okviru rizika i problematičnih područja. 224 Kao što je ranije rečeno, organizacione strategije
protiv korupcije treba da ciljaju slabe strane delovanja, pre nego da budu reakcija na određene slučajeve
korupcije, na ad hoc način. Ovaj poslednji pristup je više reaktivan nego što je vođen obaveštajnim podacima,
i na taj način predstavlja rasipanje resursa. Bolji pristup je otkrivanje takvih rizika kroz otkrivanje ponavljanja ili
gomilanje slučajeva u kojima je korupcija razotkrivena.
Moguće je tražiti šemu ponavljanja u evidentiranim slučajevima nepoštovanja procedura u zvaničnoj krivičnoj
evidenciji i evidenciji o disciplinskim postupcima i optužbama, tamo gde ona postoji. Te šeme ponavljanja
mogu da ukažu na postojanje korupcije (geografska područja, čin, polje delovanja), kao i primećene trendove
u određenom vremenskom periodu.
Još jedan analitički zadatak strateškog procenjivanja je utvrđivanje pokretača za nepoštovanje procedura,
i potpuno procenjivanje obima i karaktera tih pokretača, kao i ostalih faktora koji doprinose problemu korupcije.