Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

Daje mogućnost za stvaranje potpuno nove institucije koja je na
„novom početku”, oslobođena korupcije i drugih problema koji su
možda prisutni u postojećim institucijama.
Uživa veći kredibilitet kod javnosti.
Može da priušti bolju zaštitu.
Podstiče na veću političku, pravnu i javnu odgovornost.
Pruža jasniju sliku u procenjivanju napretka, uspeha i neuspeha.
Podstiče na brže delovanje protiv korupcije. Koriste se resursi sa
tačno određenim zadacima, i službenici ne obavljaju
konkurentske prioritete organa za opšte sprovođenje zakona,
revizorskih organa i slično.
Uključuje i dodatnu zaštitu protiv korupcije, jer ima poziciju da
nadgleda organe za sprovođenje zakona i obrnuto, ako je organ
sam korumpiran.
5.2. Unutrašnji istražni pristup
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
u uočenom statusu postojećih
struktura koje su isključene iz
nove institucije.
Može da dovede do nastajanja
konkurentskog političkog pritiska
od strane grupa koje traže slične
prioritete za druge inicijative koje
se odnose na kriminal.
Može da bude ranjiv na pokušaje
njegovog marginalizovanja ili na
pokušaje umanjivanja njegovog
uspeha nedovoljnim
finansiranjem ili neadekvatnim
strukturama za prijavljivanje.
Moguće je pravazići problem korupcije u policiji u okviru same policije, uspostavljanjem lokalne antikorupcijske
jedinice. Međutim, ipak postoje neka ograničenja. Retkost je pronaći takvu jedinicu u okviru policije koja je
odvojena od jedinice za unutrašnju kontrolu. Unutrašnja kontrola i antikorupcijske istrage su toliko slični i
povezani da je teško napraviti razliku.
Treba biti svestan raznih problema koji mogu da se pojave u unutrašnjem istražnom pristupu. Ovi problem se
često odnose na preraspodelu i resurse, ali i na profesionalne standarde i regrutaciju.
Sa operativne tačke gledišta, najverovatnija smetnja koja može da se pojavi, je izazov pred istražiteljima da
osumnjičenim policajcima pre veruju nego da u njih sumnjaju. U toku saslušanja mogu da im sugerišu alibije,
pruže im izgovore i otkriju informacije. Tu je i problem što javnost percepira ove istrage kao pristrasne. Mali broj
ljudi koji je podneo tužbu protiv policajca u jedinici za unutrašnju kontrolu, misli da se njihovom tužbom bavilo
na pošten način.
Verovatnije je da će da se javi sukob interesa ako se istrage sprovode u okviru policije: šanse da se istražitelji
sretnu sa kolegama koje poznaju ili starim prijateljima su velike.
Istrage unutrašnje kontrole sprovode se pod normalnim lancem komandovanja, i stoga je rizik od uplitanja
u istragu visok. Takođe, postoji i mogućnost da procure informacije i da ugroze istragu u ranoj fazi. Osumnjičeni
policajci često imaju pristup istoj bazi podataka kao i istražitelji, i lako mogu da provere da li su pod istragom.
Nenamerno odavanje informacija može da dovede do stvaranja glasina u policiji, i na kraju će te glasine doći i
do osumnjičenih policajaca.
Preraspodela resursa i sami resursi igraju važnu ulogu u istragama unutrašnje kontrole. Često jedinica za
unutrašnju kontrolu nije najbolje opremljena jedinica policije. Uprava policije mora da da prioritet jedinici za
235