Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

206
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
Drugi problem je to što reporteri često sarađuju sa policijom i zavise od policajaca u smislu dobijanja
informacija o slučajevima i navoda za svoje priče, pa bi mogli da se identifikuju sa policajcima, a to da ih
sprečava u pisanju članaka koji kritikuju ponašanje policije. 150 Štaviše, ako ovi novinari ipak i napišu priče koje
kritikuju policiju, profesionalno to može da bude štetno po njih, ukoliko policajci u budućnosti odbiju da
sarađuju sa njima. Ova strategija, poznata kao „regulisanje pristupa”, podrazumeva da policija novinarima koji
predstavljaju rad policije u dobrom svetlu daje naročito dobre „ekskluzive”, a kažnjava kritički nastrojene
novinare uskraćujući im intervjue i informacije.
Treći problem sa kojima se suočavaju novinari je zaštita njihovih poverljivih izvora. Zemlje bez snažne pravne
zaštite koja omogućava novinarima da sakriju svoje poverljive izvore, predstavljaju prepreku jakom novinarstvu
iz dva razloga: 1) reporteri rizikuju da budu primorani na svedočenje, ili uhapšeni ukoliko odbiju da otkriju svoje
izvore; i 2) novinari će imati poteškoće da ubede izvore da istupe sa informacijama ukoliko ne može da im se
garantuje anonimnost.
Primer 6: Mediji i široko rasprostranjena korupcija – slučaj Vladimiro Montesinos Toresa u Peruu
1990-ih Peruom je, po nalogu predsednika Alberta Fudžimorija, upravljao direktor njegove tajne policije,
Vladimiro Montesinos Tores. Montesinos je razvio jedan od najrazvijenijih sistema podmićivanja ikada
zabeleženih. Njegov cilj je bio da u potpunosti podrije funkcionisanje peruanske demokratije.
Montesinos je sistematski podmićivao policiju, sudstvo, medije i bilo koga ko bi mu se usprotivio.
Koristio je tajne fondove, kroz kanale vojnog budžeta, a kako bi točkove svoje razrađene mašinerije
održavao podmazanim. Ono što je izuzetno je to što je Montesinos, svaki put kada bi podmitio nekog,
snimao tu transakciju video kamerom. Uz toliko podmićivanje, bio mu je potreban računovotsveni
sistem kako bi imao uvida u to gde je otišao novac, a ovo se pokazalo i delotvornim. Ekonomisti sa
Stenforda, Džon Mekmilan i Pablo Zoido, pregledali su te kasete i analizirali troškove podmićivanja
nastalih na osnovu ovlašćenja direktora policije. Na kraju, Montesinos nije bio dovoljno temeljan,
i nakon što je procureo snimak podmićivanja koji je objavljen na poslednjem nezavisnom mediju,
ubrzan je pad vlade. Mekmilan i Zoido pišu: 151
Samo tri i po meseca nakon izbora Fudžimorova vlada je pala, a nakon što je na televiziji objavljen
jedan od Montesinovih snimaka. Video se Montesino kako političaru opozicije, Albertu Kouriju, plaća
15. 000 američkih dolara mesečno da promeni stranu i podrži predsednika. Nakon toga emitovane su
i ostale kasete, koje su postale jedan poseban oblik peruanskog rijaliti programa. Te kasete, koje su
nazvane vladivideoz, otkrile su opseg delovanja Vladimiroa Montesinosa. Prikazivale su ga, na primer,
kako nudi Alipiu Montes de Oki, sudiji Vrhovnog suda, predsedavanje Nacionalnim izbornim odborom
plus dodatnih 10 000 dolara plate mesečno, zdravstveno osiguranje, i lično obezbeđenje; kako
podmićuje Ernesto Gamaru, člana kongresnog odbora koji je istraživao Montesinosove izvore novca,
da preusmeri istragu sa njega; i kako uverava vlasnika Lučetija, čileanske kompanije za proizvodnju
testenine, u, za njega, povoljnu presudu u sudskoj parnici oko izgradnje fabrike.
Da tako razrađen sistem može da se poništi uz pomoć jednog medija koji je objavio dokaze o korupciji, je
činjenica koja predstavlja dokaz o moći slobodnih medija.