Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

200
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
prijave probleme korupcije. Poverenik može da sprovede prisilna saslušanja u cilju prikupljanja
informacija, ima pravo da prisluškuje telefonske razgovore, ima pristup podacima i takođe može da
organizuje fizičko i elektronsko praćenje, koristi naloge za pretres i pregleda evidenciju o finansijskim
transakcijama.
Izveštavanje. Svaka istraga korupcije treba da bude zebeležena u formi izveštaja. Dužnost je poverenika da
obavesti ministra, organe za sprovođenje zakona i tužitelje, o tome kako su rešene optužbe za korupciju.
Poverenik za integritet u izveštaju može da da preporuku o tome da li da službenik organa za sprovođenje
zakona dobije savet, da mu se izrekne disciplinska mera ili da bude otpušten. Ako raspoloživi dokazi
ukazuju na to da je prekršen zakon o krivičnim delima Komonvelta (tj. savezni/nacionalni zakon), države ili
teritorije (tj. pod-nacionalni zakon), slučaj treba da se prebaci sudskim vlastima na dalji krivični postupak.
Parlamentarni udruženi odbor pregleda izveštaje i nadzire i procenjuje rad ACLEI.
Organizacija. Vrhovni guverner (predstavnik Engleske Kraljice u Australiji) imenuje poverenika na fiksan
period od pet godina. Zaposleni u ACLEI imenovani su i primljeni u radni odnos na osnovu Zakona o
javnoj službi iz 1999. 124 Prosečan broj zaposlenih u ACLEI je između sedamnaest i devetnaest ljudi. Godišnji
budžet ovog organa je približno 6-7 miliona američkih dolara. 125
Specijalni organi za nadzor policije. Specijalni organi za nadzor policije mogu da se bave svim oblicima
neprimerenog postupanja u policiji: istraživanje policije je samo jedna aktivnost među mnogim drugima.
Slučajevi korupcije obično čine samo mali deo svih slučajeva koje istražuju organi za nadzor policije. Njihovi
glavni ciljevi mogu da se rezimiraju na staranje o tome da policija poštuje zakone i vladavinu prava; jačanje
poverenja javnosti u policiju starajući se da se tužbe istraže na odgovarajući način i da se isto tako na osnovu
njih deluje; poboljšanje efikasnosti i uspešnosti rada policije. Primeri takvih organa su Nezavisna uprava za tužbe
(eng. the Independent Complaints Directorate - Južna Afrika), Nezavisna komisija za tužbe protiv policije (eng.
the Independent Police Complaints Commission - UK), Policijski Ombudsman za Severnu Irsku (eng. the Police
Ombudsman for Northern Ireland - UK) i Odbor P (Comité P - Belgija). Specijalni organi za nadzor policije javljaju
se iz mnogo razloga; najčešće se formiraju na osnovu preporuke ad hoc istražnih organa. Na primer, Molen
komisija u Njujorku 1990-ih preporučila je stvaranje Komisije za borbu protiv korupcije u policiji (eng. the
Commission to Combat Police Corruption), a Mekfirsonova istraga u UK-u dovela je do stvaranja Nezavisne
komisije za tužbe protiv policije (eng. the Independent Police Complaints Commission). 126 Takođe, organi
za nadzor policije mogu da se oforme i zbog uslova koji su postavile međunarodne organizacije za pomoć, ili
zemlje koje su davale donacije za pomoć u razvoju.
Primer 4: Organi za nadzor policije: Comité P (Odbor P) Belgija
Istorijat. Značajni građanski nemiri 1980-ih izazvali su fundamentalne izmene u policiji i nadzoru
policije. Specijalni istražni odbor došao je do zaključka da je unutrašnja policijska kontrola
neadekvatna za kontrolisanje neprimerenog postupanja u policiji, i predložio je formiranje
spoljašnjeg organa sa zadatkom nadziranja svakog službenika koji poseduje ovlašćenja za
sprovođenje zakona.