Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

198
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
komisije o policijskim ovlašćenjima (eng. Royal Commission on Police Powers). 115 Nilijeva istraga o korupciji
u policiji Toronta pokazala je da je korisno angažovati spoljnja policijska odeljenja – u ovom slučaju Kraljevsku
konjičku policiju Kanade (eng. the Royal Canadian Mounted Police) – kako bi se podržala istraga tužilaštva u vezi
sa korupcijom. Ključna tačka je to što se procesuiranje oslanja na dobro obavljenu istragu, a ne može se uvek
računati s tim da će policijski istražitelji pošteno i temeljno voditi istragu o svojim kolegama. Stoga, formiranje
nezavisnih organa za istraživanje policijskih krivičnih dela, uključujući i korupciju, u mnogome pomaže
uspešnom procesuiranju korumpiranog delovanja.
4.6. Specijalni organi za nadzor i antikorupciju
Specijalni organi za nadzor i antikorupciju mogu da obezbede stalnu kontrolu policijskog delovanja. Ovo može
da im pomogne da budu uspešniji od ostalih institucija za spoljašnji nadzor, jer posvećuju vreme i resurse
i razvijaju stručnost neophodnu za uspešno nadgledanje policije i borbu protiv korupcije. Specijalni organi
mogu da budu tematski organizovani, npr. fokusirani na korupciju, ili organizovani na osnovu institucija koje
nadziru, npr. fokusiraju se na policiju ili bezbednosne službe. Neki specijalni organi za nadzor imaju mandate da
nadgledaju policiju u opštem smislu, dok se drugi fokusiraju na opštu borbu protiv korupcije. U mnogim
zemljama postoje obe vrste specijalnih organa. Na primer, u Belgiji Centralna kancelarija za suzbijanje korupcije
(fr. the Office Central pour la Répression de la Corruption) ima zadatak da istražuje navode o korupciji uopšte,
a Odbor P (fr. Comité P ) ima zadatak da vrši opšti nadzor policije. Ovaj pododeljak ispituje tri različita modela
institucija koje se bave korupcijom u policiji: 1) opšti antikorupcijski organi, 2) specijalni organi za borbu protiv
korupcije u policiji i 3) specijalni organi za nadzor policije.
Opšti antikorupcijski organi. Prednosti opštih antikorupcijskih organa široko su prepoznate – na međunarodnom
nivou, na primer, 2003. u Konvenciji UN-a o korupciji (UNCAC). Član 6 UNCAC-a zahteva od zemalja potpisnica
da u cilju borbe protiv korupcije obezbede nezavisan organ ili organe sa dovoljnim brojem stručnog osoblja. 116
Ovi organi mogu da budu uključeni u nadzor ili reviziju korumpiranih aktivnosti, formulisanje antikorupcijske
politike ili sprovođenje istrage, hapšenje i procesuiranje u slučajevima korupcije.
Ne postoji model antikorupcijskog organa koji odgovara svim namenama. Iskustvo sa problemima korupcije
svake pojedinačne zemlje određuje oblik koji će antikorupcijski organ da ima, i odražava pristup te zemlje
rešavanju problema nadzora. 117 Antikorupcijski organi mogu da se podele na dva osnovna modela: 1) opšti
antikorupcijski organi, koji su fokusirani na javni sektor u celini ( i u nekim slučajevima na privatni sektor), i 2)
organi koji su specijalizovani za borbu protiv korupcije u policiji.
Prvi specijalizovani antikorupcijski organ bio je Biro za istraživanje korupcijskog delovanja (eng. the Corrupt
Practices Investigation Bureau), osnovan u Singapuru u oktobru 1952. 118 Uspeh singapurskog modela doveo je
do stvaranja sličnih organa u drugim državama, i do 2006. godine, samo u Aziji, osnovano je trinaest
specijalizovanih antikorupcijskih organa. 119 Nezavisna komisija za borbu protiv korupcije u Hong Kongu (eng.
The Hong Kong Independent Commission Against Corruption - ICAC) je primer opšteg antikorupcijskog organa
koji obavlja veliki broj ovih funkcija koje se odnose na institucije i organe javnog sektora. 120 ICAC definiše svoj
mandat tako da se on sastoji od tri komponente: 1) sprovođenje zakona, 2) sprečavanje i 3) opseg i edukacija.
(Videti ispod sliku 1.) 121