Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

mnogim sistemima tužioci u vođenju istrage o kriminalnim aktivnostima njihovih kolega, moraju da se oslone
na policajce iz iste policijske službe, jer nemaju druge istražitelje. Ovo može da kompromituje nezavisnost takvih
istraga, i – u policijskim službama u kojima je korupcija sistemski problem – za tužioce može da bude veoma
teško da se oslone na policajce, u smislu potpunog sprovođenja istrage. Kako bi se izbegao ovaj problem,
u nekim zemljama, na primer Austriji, (videti ispod primer 2), imenovan je nezavisan tužilac koji se bavi
problemom korupcije, kao i specijalni organ odgovoran za sprečavanje i istraživanje korupcije, a koja je
organizaciono nezavisna od policije. Postojanje ili formiranje nezavisnih istražnih organa bilo je ključno
u uspešnom sprovođenju nekoliko istraga o korupciji u policiji. Kada je policija Toronta (Kanada) istraživala
korupciju među svojim pripadnicima, dovedeni su članovi Kraljevske konjičke policije Kanade (eng. the Royal
Canadian Mounted Police) kako bi formirali veći deo istražnog tima. 112
Prilikom istraživanja korupcije u policiji, tužioci se uglavnom oslanjaju na svedočenja građana, uključujući
i osvedočene kriminalce koji su bili svedoci i /ili imali koristi od policijske korupcije. Nije ni potrebno reći koliko je
teško tužiocima da dobiju pouzdano svedočenje od takvih osoba. Tužioci su suočeni i sa dodatnim izazovima kada
se bave slučajevima koji dolaze iz policijskih odeljenja koja imaju problem sistemske korupcije. U ovakvim
slučajevima može da se desi da policajci ne sarađuju uspešno u toku istrage i tužioci ne mogu da dobiju puno
korisnih informacija od unutrašnjih mehanizama za nadzor. Ovo može da se desi zbog snažnih bratskih veza među
članovima policije, institucionalnog „zakona ćutanja” i /ili zabrinutosti zbog odmazde kolega policajaca. 113
Korumpirana policijska odeljenja najverovatnije i ne vode dobru evidenciju: oni ne sakupljaju i ne beleže aktivno
informacije o svom delovanju, i malo toga može da bude dostupno tužiocima što bi mogli da prikupe kao dokaze.
Mogućnost sudstva (indirektno) da se bori protiv korupcije kroz presude donete na osnovu delovanja građana,
u mnogome zavisi od sposobnosti građana da takve slučajeve dovedu pred sudove. Postoje brojne prepreke
u dovođenju građanskih slučajeva pred sud, a koji uključuju policiju. Uglavnom, mnogim ljudima nedostaju
sredstva i/ili znanje da bi preduzeli pravne korake, a mogu i da se plaše odmazde od strane policije.
Primer 2: Javni tužilac za borbu protiv korupcije: Austrija
4.5.5. Preporuke za sudstvo
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
2009. godine, Austrija je imenovala javnog tužioca za borbu protiv korupcije i njegovo sedište je
u austrijskom javnom tužilaštvu. 116 Njegov doprinos u borbi protiv korupcije uključuje preduzimanje
preventivnih mera i vođenje istraga. Ima mandat da istražuje korupciju u javnom i privatnom sektoru,
kao i zloupotrebu službenog položaja. On je organizaciono nezavisan u odnosu na policiju. Ovlašćenja
javnog tužioca za borbu protiv korupcije su definisana krivičnim pravom i uključuju ovlašćenja
za vođenje istrage i izdavanja sudskih poziva. Tužilac za borbu protiv korupcije šalje izveštaje javnom
tužilaštvu; međutim, on/ona treba samo jednom da pošalju izveštaj kada se slučaj zatvori.
Ova odredba tužiocu daje izvesnu nezavisnost, te može da vodi slučajeve korupcije bez uplitanja.
Postoji nekoliko mera koje organi tužilaštva mogu da preduzmu, kako bi delotvornije utvrđivali i krivično gonili
slučajeve korupcije u policiji. Najosnovnija mera je razvijanje nezavisnih istražnih organa, koji predstavljaju
podršku u sudskim istragama. Ova preporuka je formulisana u UK-u još 1929. godine, u izveštaju Kraljevske
197