Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF
Share Embed Flag
Download ePaper

Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

dcaf.ch
10.08.2013 Views

U policijskim službama naviklim na centralizovane, hijerarhijske modele delovanja postoje brojni izazovi pri stvaranju pomenutih odbora. U fazi implementacije od koristi bi bilo tražiti pomoć neutralne treće strane, koja bi delovala kao posrednik. Ovaj posrednik trebalo bi da obezbedi temeljnu pripremu svih naređenja, i odgovarajuće smernice za ljude na vlasti. Ne odričući se rukovodilačkih ovlašćenja, ljudi na položajima treba da ukažu u kojoj su meri spremni da prihvate kolektivno donošenje odluka. Proces donošenja odluka, razmatranja i dijaloga ne sme biti puko prenošenje ovlašćenja s osobe A na osobu B, već istinski proces zajedničkog razvoja i raspodele vlasti. 3.3.7. Stvaranje nadzornog odbora U većini policijskih službi naglasak se stavlja na raskrinkavanje nepropisnog postupanja i obezbeđivanje specijalizovanih institucionalnih mehanizama sa zadatkom da senzibilišu policajce, kako bi prevazišli iskušenje da postupaju na nedozvoljen način. Uloga uzbunjivača čini se neizbežnom, iako je na prvi pogled u neskladu s ranije opisanim etičkim pristupom. Tu se pokreće i nekoliko pitanja – stvaranje uzbunjivačkih mehanizama, sistemi podnošenja žalbi, testiranje integriteta. (O ovim pitanjima diskutuje se u poglavljima 5 i 7.) Prvo, kako sprečiti nepropisno postupanje, a da se ne izgubi poverenje potrebno za rad u zdravom i operativnom okruženju? Drugo, kako omogućiti odavanje nepropisnog postupanja, a da se time ne stvori klima nepoverenja na radnom mestu, što bi podrilo etički pristup? Za ovakve situacije trebalo bi da su nadležni nadzorni odbori. Oni su čuvari etike. Bave se problemima u postupanju, izbegavajući pritom lične napade i ‘lov na veštice’. Nadzorni odbor je, zapravo, etička institucija sastavljena od jedne ili više osoba koje sakupljaju dokaze i sastaju se s policajcima i građanstvom kako bi stekli bolji uvid u zahteve policajaca i očekivanja građana. Odbor formira ‘etičku granicu’ i beleži žalbe. Cilj sakupljanja informacija je razumevanje korena nepropisnog postupanja o kom je odbor obavešten, a ne kažnjavanje. Odbor nije posredničko, već nadzorno telo, etički pas-čuvar, otud i zadatak da sakuplja osetljive informacije. Za razliku od odbora za praćenje (monitoring), koji sakupljene informacije predaje etičkim odborima ili sudu, zadatak nadzornih odbora je da, na osnovu sakupljenih podataka, identifikuju rizične oblasti i izazovne situacije. Nadzorni odbor, na osnovu depersonalizovanih informacija i u saradnji s policijskim kadrom, upravom i etičkim telima, predlaže promene postojećih procedura kako bi se nepropisne aktivnosti suzbile i postepeno svele na minimum. Građani imaju pravo na podnošenje žalbi vezanih za kršenje etičkih principa. Ovo telo ispunjava etičke zahteve policije i ne bavi se neposrednom denuncijacijom. Ono doprinosi smanjenju broja rizičnih postupaka i popravlja postojeću praksu. Ohrabruje klimu saradnje između rukovodstva i zaposlenih s nižim činovima, kako bi podređeni naučili da veruju nadređenima i bili spremniji da ispunjavaju zadatke s povećanim profesionalizmom. 3.3.8. Pružanje podrške u policijskoj službi UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA S obzirom na to da pojam etike nije vezan za pojam menadžmenta i da sama etika unutar menadžmenta nije izražena na način drugačiji od etike u bilo kom drugom segmentu društva, uvek je donekle teško govoriti o ‘etičkom menadžmentu’ (videti Uokvireni tekst 7). Upotreba ovog termina odnosi se na pristup menadžmentu u kom primarni institucionalni cilj nije isključivo upravljanje ljudima od kojih se očekuju optimalna produktivnost i učinak. 141

142 UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA Uokvireni tekst 7: Etički menadžment ‘Etički menadžment’ odnosi se na upravljanje situacijama u kojima može doći do nepoštovanja određenih organizacionih vrednosti. Vrednosti su u samom centru života institucije; pojedinci, profesionalci i sama institucija zaduženi su za njihovu zaštitu. Policija nije više samo agencija za zaštitu reda i mira, već i organizacija posvećena intervenciji i prevenciji, na istom nivou kao i državne i lokalne zajednice s kojima sarađuje. Da bi etički menadžment uhvatio koren, borba protiv korupcije mora biti smeštena ne samo u institucionalni, već i u profesionalni i društveni kontekst. Policijske službe dužne su da prođu kroz tranziciju: moraju pomeriti žižu svoje pažnje, kako bi se ‘usidrili’ u zajednici i učinili policiju ravnopravnim saradnikom građana, a ne samo produženom rukom države, nadležnom za disciplinovanje naroda. Etički menadžment pomoći će policiji da postane deo zajednice. Time ona preuzima znatno širu društvenu ulogu, kakvu inače igra policija u zajednici (za razvoj koncepta policije u zajednici, videti Poglavlje 3). Cilj nije da se potpuno vežu policijska etika i rad policije u zajednici, već da se podvuče koliko integracija etike tera policijske snage na približavanje zajednici i prenošenje vrednosti kojima su njihove aktivnosti rukovođene. Jedna od glavnih prednosti etičkog menadžmenta je da stvara klimu poverenja između građana i policije, a i unutar same policije. Uz insistiranje na poštovanju različitih vrednosti jedne zajednice, javnosti se šalje jasna poruka: policijski rad obavlja se s građanima i za građane, nikako protiv njih. Ovakva premisa dopušta policiji da sprovodi mere i češće sprečava, a ređe kontroliše kriminal. Tako će i javnost lakše razumeti i podržati neophodne mere za kontrolu kriminala. Etički menadžment čini rad policijskih službi transparentnijim za javnost i unutar policije, i van nje. Transparentnost policijskog posla doprinosi povećanju poverenja između građana i policije, što je kamen temeljac uspeha svake policijske službe. 3.3.9. Imenovanje posrednika za podršku institucionalnoj etici Ponekad je teško implementirati gore navedeni etički pristup. Često je neophodno prevazići decenije duboko ukorenjene hijerarhijske kulture i koncept policijskog rada koji nema bliskosti s etičkim pristupom. Kako bi se ovi izazovi prevazišli, uputno je uključiti treću stranu, koja bi delovala kao posrednik u implementaciji važnih organizacionih promena čiji je cilj jačanje kolektivnog upravljanja u profesionalnoj i organizacionoj sredini uronjenoj u individualizam. Uokvireni tekst 8: Uloga posrednika Na posredniku je da podržava rukovodstvo u implementaciji etičke infrastrukture, osigura da se strateški izbori ne pomešaju s etičkim i da etička infrastruktura ne postane puko oruđe podređeno upravljanju ljudskim resursima i upravljanju uopšte. Čak i ako nije stručnjak za organizacione promene, psihologiju ili ljudske resurse, ekspert za etiku može pomoći rukovodstvu da identifikuje jasne ciljeve i ključna etička pitanja.

U policijskim službama naviklim na centralizovane, hijerarhijske modele delovanja postoje brojni i<strong>za</strong>zovi pri<br />

stvaranju pomenutih odbora. U fazi implementacije od koristi bi bilo tražiti pomoć neutralne treće strane, koja<br />

bi delovala kao posrednik. Ovaj posrednik trebalo bi da obezbedi temeljnu pripremu svih naređenja,<br />

i odgovarajuće smernice <strong>za</strong> ljude na vlasti. Ne odričući se rukovodilačkih ovlašćenja, ljudi na položajima treba da<br />

ukažu u kojoj su meri spremni da prihvate kolektivno donošenje odluka. Proces donošenja odluka, razmatranja<br />

i dijaloga ne sme biti puko prenošenje ovlašćenja s osobe A na osobu B, već istinski proces <strong>za</strong>jedničkog razvoja<br />

i raspodele vlasti.<br />

3.3.7. Stvaranje nadzornog odbora<br />

U većini policijskih službi naglasak se stavlja na raskrinkavanje nepropisnog postupanja i obezbeđivanje<br />

specijalizovanih institucionalnih mehani<strong>za</strong>ma sa <strong>za</strong>datkom da senzibilišu policajce, kako bi prevazišli iskušenje<br />

da postupaju na nedozvoljen način. Uloga uzbunjivača čini se neizbežnom, iako je na prvi pogled u neskladu<br />

s ranije opisanim etičkim pristupom. Tu se pokreće i nekoliko pitanja – stvaranje uzbunjivačkih mehani<strong>za</strong>ma,<br />

sistemi podnošenja žalbi, testiranje <strong>integriteta</strong>. (O ovim pitanjima diskutuje se u poglavljima 5 i 7.) Prvo, kako<br />

sprečiti nepropisno postupanje, a da se ne izgubi poverenje potrebno <strong>za</strong> rad u zdravom i operativnom<br />

okruženju? Drugo, kako omogućiti odavanje nepropisnog postupanja, a da se time ne stvori klima nepoverenja<br />

na radnom mestu, što bi podrilo etički pristup?<br />

Za ovakve situacije trebalo bi da su nadležni nadzorni odbori. Oni su čuvari etike. Bave se problemima<br />

u postupanju, izbegavajući pritom lične napade i ‘lov na veštice’. Nadzorni odbor je, <strong>za</strong>pravo, etička institucija<br />

sastavljena od jedne ili više osoba koje sakupljaju dokaze i sastaju se s policajcima i građanstvom kako bi stekli<br />

bolji uvid u <strong>za</strong>hteve policajaca i očekivanja građana. Odbor formira ‘etičku granicu’ i beleži žalbe. Cilj sakupljanja<br />

informacija je razumevanje korena nepropisnog postupanja o kom je odbor obavešten, a ne kažnjavanje. Odbor<br />

nije posredničko, već nadzorno telo, etički pas-čuvar, otud i <strong>za</strong>datak da sakuplja osetljive informacije. Za razliku<br />

od odbora <strong>za</strong> praćenje (monitoring), koji sakupljene informacije predaje etičkim odborima ili sudu, <strong>za</strong>datak<br />

nadzornih odbora je da, na osnovu sakupljenih podataka, identifikuju rizične oblasti i i<strong>za</strong>zovne situacije.<br />

Nadzorni odbor, na osnovu depersonalizovanih informacija i u saradnji s policijskim kadrom, upravom i etičkim<br />

telima, predlaže promene postojećih procedura kako bi se nepropisne aktivnosti suzbile i postepeno svele<br />

na minimum. Građani imaju pravo na podnošenje žalbi ve<strong>za</strong>nih <strong>za</strong> kršenje etičkih principa.<br />

Ovo telo ispunjava etičke <strong>za</strong>hteve policije i ne bavi se neposrednom denuncijacijom. Ono doprinosi smanjenju<br />

broja rizičnih postupaka i popravlja postojeću praksu. Ohrabruje klimu saradnje između rukovodstva<br />

i <strong>za</strong>poslenih s nižim činovima, kako bi podređeni naučili da veruju nadređenima i bili spremniji da ispunjavaju<br />

<strong>za</strong>datke s povećanim profesionalizmom.<br />

3.3.8. Pružanje podrške u policijskoj službi<br />

UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA<br />

S obzirom na to da pojam etike nije ve<strong>za</strong>n <strong>za</strong> pojam menadžmenta i da sama etika unutar menadžmenta nije<br />

izražena na način drugačiji od etike u bilo kom drugom segmentu društva, uvek je donekle teško govoriti o ‘etičkom<br />

menadžmentu’ (videti Uokvireni tekst 7). Upotreba ovog termina odnosi se na pristup menadžmentu u kom<br />

primarni institucionalni cilj nije isključivo upravljanje ljudima od kojih se očekuju optimalna produktivnost i učinak.<br />

141

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!