Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

140
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
Uokvireni tekst 6: Participativni menadžment
Ova vrsta upravljanja može se nazvati i ‘kolegijalnim menadžmentom’, ili menadžmentom zasnovanom
na vrednostima koje dele članovi neke organizacija. Rukovodstvo institucije mora biti rukovođeno
etičkim principima, a donesene odluke treba da u sebi nose vrednosti institucije i zaposlenih u njoj;
uprava mora delovati imajući etiku na umu i donoseći odluke koje odražavaju etičke principe.
Naravno, policijska služba ne sme postati svojevrsna zadružna organizacija. Ideja je da rukovodioci
dele odgovornost i s nadređenima i s podređenima, kako bi njihove vrednosti zaživele u čitavoj
policijskoj hijerarhiji, a da se time ne poništi značaj efikasnog rada organizacije.
Integracija etike u menadžment obavlja se na dva nivoa: 1) operativnom i 2) strateškom. Ovo se postiže na dva
načina: 1) implementacijom struktura i 2) promenom postojeće kulture. Ova kulturološka promena može se postići
upotrebom dijaloga zasnovanog na praksi i različitim načinima rešavanja problema. U dijalozima ove vrste trebalo bi
da učestvuju sve zainteresovane strane. Takav dijalog prestaje da bude tek razgovor dvoje ljudi, vodi se u grupi
i usmeren je na neku konkretnu situaciju. Način na koji pristupamo dijalogu zahteva potpunu promenu načina
razmišljanja. Umesto da, kao polaznu tačku, koristimo vrednosti kako bismo ‘formatirali’ odgovor na situaciju
i započeli razgovor s ostalima, moramo se neprestano vraćati situaciji i koristiti je kao oslonac za dalju priču. Sam
dijalog uvek je zasnovan na datoj situaciji, ne na vrednostima drugih.
Kao što je već pomenuto, integracija etike mora se odvijati na operativnom i strateškom nivou. U oba slučaja je
neophodno osnovati upravne odbore.
S jedne strane, trebalo bi osnovati prošireni upravni odbor koji bi se bavio pitanjima strateške prirode
(budućnost policijske službe, razvojni plan, forumi za diskusiju i dijalog s političarima i javnošću, i sl.)
S druge strane, trebalo bi osnovati uži upravni odbor koji bi se bavio operativnim pitanjima.
U prvom slučaju važno je osigurati veću predstavljenost zaposlenih (kroz predstavnike različitih stručnih tela,
hijerarhijskih nivoa, muškaraca, žena, starosnih grupa, etničkih grupa itd.), kako bi razmenili različita viđenja situacije
u policijskoj službi. Kod užih upravnih odbora važno je obezbediti da šefovi različitih operativnih jedinica uzmu
učešća u donošenju odluka.
Uloga ova dva odbora svakako nije da budu takmaci policijskoj upravi, čiji autoritet je od ključnog značaja za
odgovarajuće funkcionisanje službe. Pomenuti institucionalni procesi moraju se implementirati kako bi rukovodstvo
podelilo svoje zaključke i donosilo odluke zajedno s članovima organizacije. Premda će mnogi ovo smatrati
jednostavnim primerom participativnog menadžmenta, reč je o nečem sveobuhvatnijem. Ovaj pristup je mnogo
više od običnog učešća članova u procesu donošenja odluka i konsultacija s rukovodstvom; reč je o zajedničkom
razvoju, ili zajedničkom konstruktivnom procesu, koji osigurava da donesene odluke budu zasnovane na
opšteprihvaćenim vrednostima, čime se olakšava njihovo kasnije usvajanje od strane policajaca-početnika. U tome
leži sama suština etičkog procesa, gde se etično ne vlada više samo nekolicina, već etika postaje integralni deo
iskustva svih pripadnika organizacije, kao i organizacije same po sebi. Time institucija jača svoju infrastrukturu i usvaja
grupno donošenje odluka, što se može smatrati savršenom etičkom fazom u životu jedne organizacije. Ovo je,
takođe, i najbolju način suzbijanja korupcije i nepropisnog postupanja, jer svi dele iste vrednosti, uključujući i
instituciju, koja će imati više razumevanja za osećanja svojih pripadnika i situacije s kojima se suočavaju na terenu.