Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

136
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
3.3.1. Pronalaženje i postavljanje sekretara i/ili savetnika za etička pitanja
O organizacionoj podršci u okviru svake policijske službe mora brinuti posebno naimenovano lice, sekretar
za etička pitanja. Poželjno je da ta osoba bude uniformisano, a ne civilno lice, kako bi dobila podršku
odgovarajućih vlasti dok nadgleda formiranje infrastrukture i koordinira različite aktivnosti. Sekretar za etiku
dužan je da prođe obuku kako bi razumeo različite teoretske, praktične i organizacione dimenzije. Obrazloženje
neophodnosti takve vrste obuke potražiti u Uokvirenom tekstu 3.
Uokvireni tekst 3: Etička obuka ili zdrav razum: šta je neophodno?
Da li je za etiku potrebna posebna obuka, ili je svako etičan i razume o čemu je reč? U praksi je važno
prepoznati univerzalne aspekte etike, kao i to da se ona ogleda u procenama, donesenim odlukama,
vrednostima i standardima koji su poznati svim ljudima. Poželjno je prepoznati u svakom ovu
sposobnost i integrisati etiku u svaku vrstu obuke. Ipak, neuputno je poći od pretpostavke da su svi
u instituciji sposobni da podrže organizaciju i njene članove u uvođenju etičke infrastrukture. Važno je
prepoznati potrebu za obukom na polju etike, kako bi rad ‘etičara’ – sekretara ili savetnika za etička
pitanja - bio profesionalizovan.
Sekretar za etička pitanja trebalo bi da prođe obuku na najvišem nivou (ukoliko je moguće, fakultetsku). Obuka
bi trebalo da obuhvati ne samo filozofske, već i psihološke, sociološke i upravljačke aspekte. Nakon uspešne
obuke, sekretar za etička pitanja biće u mogućnosti da uspešno podržava i svoju organizaciju, i svoje kolege.
Sekretar za etička pitanja može biti i posrednik u kontaktu sa spoljnim ekspertima kojima će policija morati da se
okrene kako bi joj pomogli da primeni svoju etičku infrastrukturu. Sekretar za etička pitanja bi takođe trebalo da
deluje kao katalizator, ponekad čak ‘super-katalizator’, nadležan za koordinaciju tuđeg rada.
3.3.2. Obuka etičkog ‘katalizatora’
Nastojanje da se ponudi obuka svim zaposlenim u policiji jednako je jalovo koliko i obuka koja se ne nudi
nikom; obuka tako opšteg tipa neće odgovarati realnosti s kojom se policajci susreću na poslu. Takva obuka bila
bi previše neodređena, previše teoretska i nedovoljno prilagođena potrebama. Etička obuka trebalo bi da se
poklapa s potrebama profesionalaca na terenu i specifičnim uslovima rada koji obavljaju različite policijske
jedinice. Ograničenom broju pojedinaca koji će biti zaduženi da rade kao savetnici i mentori svojih kolega
potrebna je kombinacija obuke i teoretskog razumevanja problema. Tu na scenu stupaju ‘katalizatori’. Članove
ove grupe, čiji broj zavisi od veličine i misije policijske službe, bira sekretar za etička pitanja, u tesnoj saradnji
s policijskom upravom. Obuka katalizatora veliki je izazov, jer je ista za sve – kako za profesionalce s fakultetskom
diplomom, tako i za lica bez akademskog i tehničkog obrazovanja. Etička obuka mora imati jaku filozofsku
osnovu, uključujući i sociološke, psihološke i organizacione elemente. Izazov jeste veliki, ali nije nedostižan.
Ima policijskih službi koje su dokazale da je moguće odgovoriti ovom izazovu implementacijom modela
primenjivanog na Katedri za etiku još od početka 2000. godine, kako je opisano dalje u Poglavlju 4.
Katalizator u organizaciji igra dvostruku ulogu: 1) čuva institucionalne vrednosti i 2) radi kao mentor ostalih
zaposlenih, kojima će postepeno biti nuđena prilagođena etička obuka iako nisu stekli teoretska i praktična