Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

108
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
aktivnih koraka kako bi se ostvario sopstveni liderski potencijal.” 63 Džon Maksvel definiciju sažima na sledeći
način: “Vođstvo je uticaj – ni više, ni manje.” 64 Ono što je ovim definicijama zajedničko jesu pojmovi moći i
uticaja. Razlike među vođama vezane su za način na koji koriste moć i uticaj.
Primer 2: Vođstvo i korupcija
Vođe su istovremeno i sledbenici: podložni su tuđem uticaju, a svoju moć koriste na drugima. Stoga je
u borbi protiv korupcije važno sačiniti mapu uticaja u korumpiranom okruženju, kako bi, s jedne
strane, bili identifikovani izvori uticaja na osumnjičenog vođu, a s druge strane potencijalno ‘zaražena’
mreža veza koja se oko vođe širi.
Moć vođa zavisi od njihovog položaja, te će njihov uticaj na polju korupcije biti u skladu s opsegom
njihove vlasti. Rukovodioci na visokim pozicijama u mogućnosti su da izvitopere procese i neguju
sistemsku korupciju (kod unapređenja, na primer, ukoliko se ona mogu ostvariti pomoću mita).
Ovakav sistem može da funkcioniše jedino ako ga visoko rukovodstvo podržava i koristi za sopstveni
boljitak. Na dnu organizacijske piramide pojedini policajci možda će primati mito od građana kako bi
zatvorili oči pred sumnjivim radnjama ili saobraćajnim prekršajima.
Ukoliko se ova vrsta korupcije razvije do određenog nivoa, može postati sistemska. Uloga neposrednih
rukovodilaca je od suštinskog značaja. Oni su u direktnom kontaktu s policajcima, a svesni svega što se
dešava na višim nivoima organizacije. Ukoliko nikog ne alarmiraju čim primete korumpirane aktivnosti
svojih potčinjenih, više rukovodstvo neće raspolagati pravovremenim informacijama. Ako tolerišu
nepopisno postupanje i loše navike, brzo će se razviti radna kultura usklađena s takvim stavovima.
Najveći uticaj na potčinjene ima neposredni rukovodilac – narednik – koji je s njima u direktnom
kontaktu, upoznat je s njihovim problemima i u mogućnosti da uspostavi vezu s višim rukovodstvom;
on je, takođe, osoba koja na potčinjene utiče načinom prenošenja uputstva ‘odozgo’. Ne treba
potceniti njegov uticaj na grupu, jer za njih predstavlja uzor na kog će se ugledati. U doba reformi, od
tzv. ‘srednjeg menadžmenta’ zavisi hoće li promene biti prihvaćene ili odbačene.
Ponašanje vođe uslovljava ponašanje drugih. Oni su pod lupom pripadnika policijske organizacije, uzori
obavezni da se ponašaju u skladu s vrednostima koje organizacija propoveda. Njihovo ponašanje ustanovljava
kriterijume i služi za primer. Kako je lakše slediti loš primer, ukoliko pripadnici policijske organizacije uvide da
ponašanje njihovih pretpostavljenih nije u skladu s proklamovanim vrednostima, šteta po organizaciju može
biti ogromna.
3.4.1.5. Liderski stilovi
Liderski stil je pristup davanju pravca, implementaciji planova i motivaciji zaposlenih da ostvare postavljene
ciljeve. On određuje vrstu odnosa između rukovodilaca i potčinjenih. Postoje tri glavna liderska stila:
1) autoritarni, gde vođa odlučuje, a sledbenici sprovode; 2) demokratski, gde se sledbenici konsultuju ili utiču na
odluke; i 3) mandatski, gde sledbenici donose odluke u skladu sa svojim ovlašćenjima. Nema jednog ispravnog