Uputstva za očuvanje policijskog integriteta - DCAF

104
UPUTSTVA ZA OČUVANJE POLICIJSKOG INTEGRITETA
Uokvireni tekst 9: Organizacione forme treba da poštuju nekoliko osnovnih principa
Jednostavnost.
Jasan komandni lanac.
Ograničen opseg kontrole.
Organizaciju po funkcijama.
Komandno jedinstvo.
3.3.5. Strukture se vremenom menjaju*
Organizacije nisu skamenjeni entiteti. Napreduju kroz razvojne faze, i u svakoj rešavaju specifične probleme.
Jedan model identifikuje pet faza u rastu organizacije.
1. Preduzetnička faza, vezana za krizu rukovodstva u kojoj osnivačka uprava više nije u stanju da vodi
rastuću organizaciju. (Ovo je slučaj i u malim policijskim odeljenjima čiji značaj poraste).
2. Faza usmeravanja, u kojoj se ustanovljavaju odgovarajuće strukture (primer: policijska organizacija u kojoj
se linijskim strukturama dodaju nove jedinice i novi komandni nivoi). Strogo centralizovane strukture
stvaraju potrebu za većom autonomijom i decentralizacijom. Primer ovakve situacije je uvođenje policije
okrenute zajednici.
3. Faza delegiranja, u kojoj preneta autonomija može dovesti do gubitka kontrole i teškoća u postizanju
zajedničke organizacione strategije. U takvoj situaciji potrebno je ostvariti bolju kontrolu.
4. Faza koordinacije, u kojoj se utvrđuju instrumenti i procesi kojima se postiže ostvarivanje ciljeva
organizacije. Razvijaju se formalne procedure planiranja.
5. Faza saradnje, u kojoj je fokus na rešavanju problema kroz integrisane pristupe.
Problemi nastaju usled nepreduzimanja mera neophodnih za određenu fazu – na primer, ukoliko
decentralizaciju policijskih struktura ne prate promene u prenošenju vlasti ili kontrolnih sistema. U takvim
situacijama prepoznaje se značaj ključnog principa strategije razvoja upravljačkih struktura.
3.3.6. Centralizacija ili decentralizacija?
Ključna strateška odluka vezana za sve organizacione probleme jeste odgovor na pitanje šta treba centralizovati,
a šta decentralizovati. Od ravnoteže između ove dve forme zavisi uspešan rad svake organizacije. Različiti
problemi utiču na organizaciju i njenu produktivnost. Odgovor na postavljena pitanja odrediće vrstu struktura
i značajno uticati na sisteme moći i kontrole.
* Ovaj deo se oslanja na model Lari E.Grinera koji po prvi put predstavljen u njegovom članku pod nazivom ‘Evolucija i revolucija
kod organizacionog rasta’ (engl. Evolution and Revolution in Organizations Growth), Harvard Business Review, juli-avgust, 1972.