Univerzitet Singidunum, Beograd

saznajne (kognitivne) sheme naziva i
asimilacionim shemama.
Asimilacija osigurava postepenost u razvoju i
kontinuitet između starog i novog. Značenje
se stvara uvek na osnovu uklapanja novog u
staro (postojeće). Ako nova informacija ne
može da se asimilira u postojeću kognitivnu
strukturu, ona ne može ni imati značenje i
smisao za onoga ko saznaje. Na primer, ako
dete ne raspolaže osnovom u koju može da
uklopi sadržaj koji uči, jedino rešenje je
„bubanje”, a to što se „nabuba” nije smisleno i
brzo „iščili” iz pamćenja.
S druge strane, dominacija asimilacije u
kognitivnom funkcionisanju vodi ka rigidnosti
i deformaciji čina saznavanja, u smislu
nemogućnosti da se uvidi specifičnost novih
sadržaja (to je tzv. deformišuća asimilacija).
Posledice dominacije asimilacije u mišljenju su:
rigidnost i nemogućnost da se shvate razlike i
novine; preterani subjektivizam u rasuđivanju;
egocentrizam i nesposobnost da se problem
sagleda iz tuđe perspektive ili nekog drugog
ugla.
Primeri dominacije asimilacije u
kognitivnom funkcionisanju su: predrasude,
dogmatičnost u zastupanju nekog stanovišta,
konzervativizam u uverenjima i stavovima (i
otpornost u njihovom menjanju). Dominacija
asimilacije postoji i u simboličkoj igri kod dece,
gde se objekti uklapaju u zamišljenu „realnost“
i po volji deteta mogu postati bilo šta.
Ekstremna asimilacija krakteristična je za neke
patološke fenomene, kao što su npr. autizam ili
paranoidna shizofrenija.
Dominacija asimilacije, jasno je iz primera,
usporava ili čak onemogućava razvoj, negira
postojanje neravnoteže i specifičnosti novog
iskustva, zaustavlja napredovanje. Zato
„logika” saznajne delatnosti i saznajnog razvoja
uvek podrazumeva i kompenzatorni proces
akomodacije.
AKOMODACIJA je menjanje ili
modifikovanje saznajnih shema pod uticajem
spoljašnje sredine. Ona je izraz težnje
organizma da menja svoju strukturu u skladu sa
spoljašnjim zahtevima, dakle težnje suprotne
težnji ka asimilaciji.
I akomodacija se, kao i asimilacija, dešava
kako na organskom tako i na kognitivnom
planu. Sistem za varenje fizički se menja da bi
organizam mogao da koristi novu (raznovrsnu)
vrstu hrane. Nove informacije koje ne mogu da
se uklope u postojeću kognitivnu strukturu
dovode do promena tih saznajnih shema.
Primeri takvih novina su: podaci koje ne
možemo da objasnimo postojećom teorijom,
zadaci koje ne možemo da rešimo postojećim
matematičkim algoritmom ili činjenice koje
nisu uskladu sa stavom koji zastupamo.
Akomodacija je neizostavni deo mehanizma
saznavanja i razvoja, jer remeti postojeće stanje
(ravnotežu) u kognitivnoj strukturi i tako
podstiče promenu i napredak. Bez
akomodacije ne bi bilo napredovanja.
S druge strane, dominacija akomodacije znači
nekritičko menjanje saznajnih shema, njihovo
stalno preoblikovanje, bez očuvanja
kontinuiteta i integrisanja starog i novog
(novih zahteva i postojeće kognitivne
strukture). Da bi novi zahtevi iz sredine vodili
razvoju, to “novo” mora da se poveže sa
postojećim, mora da se integriše u staro, mora
postojati kontinuitet u tim promenama.
Primeri dominacije akomodacije u
kognitivnom funkcionisanju su: konformizam
(nekritičko prihvatanje stavova većine ili
autoriteta i onda kada se razlikuju od vlastitih),
prevrtljivost u mišljenju, brzo i lako odustajanje
od zastupanja određenog stanovišta (čim se
pojavi drugačije mišljenje), pomodarstvo u
svim domenima ljudske delatnosti, već
pominjano „bubanje” ili učenje napamet,
imitiranje i podražavanje drugih...
99