Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Harlov je smatrao da udobnost dodira, a ne<br />
hranjenje predstavlja najvažniji uslov razvoja<br />
privrženosti kod rezus majmuna. Zaključio je<br />
da „ovi rezultati svedoče o značaju – moguće<br />
pretežnom značaju – telesnog kontakta i<br />
neposredne udobnosti koju on pruža u razvoju<br />
afektivne vezanosti mladunčeta za majku“<br />
(Harlow, 1959, str. 70). 18<br />
U kasnijim istraživanjima, Harlov i saradnici<br />
nastojali su da provere da li afektivna vezanost<br />
ima uticaj na istraživačko ponašanje<br />
mladunčeta, što je bio ključni test Bolbijeve<br />
evolucione teorije.<br />
Znajući da normalne bebe majmuna, kao i<br />
ljudi, trče ka majci radi utehe kada su suočene<br />
sa nepoznatom situacijom, istraživači su stvorili<br />
takvu situaciju za majmunčiće (one koji su<br />
dobijali mleko od žičane surogat majke). U<br />
njihov kavez stavili su mehaničkog medu, koji<br />
maršira napred i lupa u bubanj. Prestravljeni<br />
mladunci otrčali su kod plišanih, a ne kod<br />
žičanih surogat majki – dakle kod onih prema<br />
kojima su razvili privrženost. Kada su, kroz<br />
telesni kontakt sa “plišanim majkama”<br />
prevladali svoj strah, majmunčići su se<br />
radoznalo okretali ka medi. Neki su čak<br />
napuštali svoju „majku” da bi prišli objektu i<br />
istraživali ga.<br />
Mladunci majmuna ispoljavali su svoju<br />
vezanost za „plišanu majku” i nakon<br />
odvajanja u trajanju do godinu dana.<br />
Istraživači bi stavili majmune u aparat u kome<br />
im je pritisak na polugu omogućavao da vide<br />
“plišanu majku”, “žičanu majku” ili praznu<br />
kutiju. Majmuni koji su uzgajani uz “žičanu<br />
majku” koja im je davala hranu i “plišanu<br />
majku” koja im nije davala hranu, provodili su<br />
više vremena pritiskajući polugu da vide<br />
“plišanu majku”, nego polugu da vide “žičanu<br />
majku” - ona ih nije interesovala više nego<br />
prazna kutija.<br />
Harlovljeva istraživanja osporila su tezu po<br />
kojoj je afektivna vezanost uzrokovana<br />
18 Harlow, H.T. (1959). Love in infant monkeys.<br />
Scientific American, 200, pp. 68-74.<br />
redukcijom nagona, što bi impliciralo da se<br />
bebe vezuju za ljude koji ih hrane. Ova<br />
istraživanja podržavaju tumačenje po kome<br />
umirujući telesni kontakt (taktilni doživljaj)<br />
pruža bebi osećanje sigurnosti, koje je za razvoj<br />
afektivne vezanosti važnije od hranjenja.<br />
Mada je umirujući taktilni doživljaj izgleda<br />
neophodan za normalan socio-afektivni<br />
razvoj, on nije dovoljan. Kako su Harlovljevi<br />
majmunčići odrastali, istraživači su utvrdili da<br />
su bili ili nezainteresovani prema drugim<br />
majmunima ili su ih zlostavljali. Ni jedno od<br />
njih nije moglo da se normalno pari. Harlov i<br />
saradnici zaključili su da hrana i prijatan<br />
kontakt sa plišanom surogat-majkom u periodu<br />
odojaštva nisu dovoljni za razvoj normalne<br />
jedinke. Surogat-majka ne može da ljuljuška<br />
bebu ili komunicira majmunskim gestovima i<br />
zvucima. Ona ne može da kazni loše ponašanje<br />
ili da prekine telesnu vezanost mladunčeta pre<br />
nego što dođe do pojave fiksacija.<br />
Kasnije socijalno ponašanje ovih majmuna<br />
izgleda potkrepljuje Bolbijevo uverenje da je<br />
afektivna vezanost visoko razvijeni sistem<br />
regulacije između majke i odojčeta. Ovakva<br />
regulacija je dvostrani proces, koji zahteva<br />
socijanu interakciju da bi vodio zdravom<br />
emocionalnom razvoju. Mladunci majmuna<br />
okretali su se “plišanoj majci” kao sigurnoj<br />
bazi, ali u nedostatku žive majke, celokupno<br />
usklađivanje je bilo prepušteno mladunčetu, pa<br />
se nije razvio odgovarajući regulatorni sistem.<br />
Obrasci afektivnog vezivanja<br />
Neprilagođeno socijalno ponašanje majmuna<br />
odgajanih sa surogat-majkama pokrenulo je<br />
ključno pitanje: koji oblici interakcije između<br />
majke i deteta obezbeđuju najuspešniju bazu za<br />
razvoj zdrave emocionalnosti čoveka i zrelih<br />
socijalnih odnosa?<br />
Pošto ne postoje dva slična para majka–dete i<br />
pošto se sredinski uslovi u kojima se bebe<br />
razvijaju mnogo razlikuju, ne očekujemo da<br />
postoji „jedan ispravan obrazac“ afektivnog<br />
vezivanja. Međutim, mnogi istraživači veruju<br />
da je moguće utvrditi neke opšte obrasce<br />
93
Change language