Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Afektivna vezanost obezbeđuje detetu<br />
osećanje sigurnosti, odnosno sigurnu bazu iz<br />
koje može praviti “istraživačke ekskurzije”.<br />
Njoj se vraća dovoljno često da obnovi kontakt,<br />
pre nego što se vrati daljem istraživanju. U<br />
početku, majka nosi veću odgovornost za<br />
održavanje ravnoteže u sistemu afektivne<br />
vezanosti, jer odojče malo toga može. Kako<br />
dete postaje pokretnije i provodi sve više<br />
vremena odvojeno od majke, par ulazi u<br />
prelazni period u kome deli odgovornost za<br />
održavanje ravnoteže sistema. Kod ljudi, ovaj<br />
prelazni period traje nekoliko godina.<br />
Harlovljeva istraživanja<br />
Pošto je iz etičkih razloga teško (ako ne i<br />
nemoguće) eksperimentalno ispitivati uzroke<br />
afektivnog vezivanja kod ljudi, istraživači su se<br />
okrenuli ispitivanju naših evoluciono najbližih<br />
srodnika – majmuna.<br />
U seriji istraživanja na rezus majmunima,<br />
Harlov i njegovi saradnici testirali su<br />
objašnjenje afektivnog vezivanja zasnovano na<br />
modelu redukcije nagona (gladi).<br />
Pored opisanog psihoanalitičkog shvatanja, na<br />
modelu redukcije nagona zasnovano je i<br />
objašnjenje afektivne vezanosti koje su tokom<br />
prve polovine dvadesetog veka razvili psiholozi<br />
učenja. Po njima, ključnu ulogu u razvoju<br />
afektivnog vezivanja ima emocionalno<br />
uslovljvanje. Majka je izvor zadovoljenja brojnih<br />
potreba (prventsveno nagona gladi) i prijatnih<br />
draženja deteta. U majčinom prisustvu, dete<br />
doživljava snažne prijatne emocije, koje se, po<br />
principu dodira, vezuju za nju. Drugim rečima,<br />
stvara se pozitivna emocionalna uslovna veza.<br />
U jednom od istraživanja, Harlov i saradnici<br />
su osam beba rezus majmuna odvojili od majki<br />
(12 sati nakon rođenja). Smestili su ih u kaveze<br />
sa dve nepokretne surogat majke – načinjene<br />
od drveta i žice. Jedna od njih bila je prekrivena<br />
mekim frotirom, za koje se mladunče moglo<br />
uhvatiti (“plišana majka”), dok je druga imala<br />
samo žičanu mrežu (“žičana majka”). Polovina<br />
beba majmuna (tj. njih četiri) dobijale su mleko<br />
“od žičane majke” (iz bočice zakačene za nju),<br />
a druga polovina “od plišane majke”.<br />
Žičana i plišana surogat majka<br />
Dva tipa surogat majki bila su podjednako<br />
uspešna u prehranjivanju - svih osam<br />
majmunčića dobijalo je jednaku količinu mleka,<br />
i napredovalo je na težini istom brzinom.<br />
Međutim, u pogledu razvoja afektivne<br />
vezanosti postojale su bitne razlike.<br />
Za procenu privrženosti mladunčadi prema<br />
surogat majkama (afektivne vezanosti) Harlov<br />
je koristio dve mere: količinu vremena koju su<br />
majmunčići provodili uz određenu vrstu surogat<br />
majke i stepen u kome je bliskost sa surogat<br />
majkom mladunčetu značila sigurnost u<br />
situacijama koje su izazivale strah. Na osnovu<br />
rezultata, Harlov je utvrdio da su majmunčići<br />
razvili afektivnu vezanost prema plišanoj, ali ne<br />
i prema žičanoj surogat majci.<br />
Tokom 165 dana koliko su živeli sa surogat<br />
majkama, majmunčići su pokazali izrazitu<br />
sklonost ka “plišanim majkama”. Čak i ako<br />
su svu hranu dobijale od “žičane majke”, bebe<br />
su kod nje odlazile samo da se nahrane, a zatim<br />
bi se vraćale i kačile za “plišanu majku”. Ovaj<br />
nalaz nije imao nikakvog smisla iz perspektive<br />
teorije afektivne vezanosti zasnovane na<br />
redukciji nagona: i majmunčići koji su dobijali<br />
hranu od “žičane majke” preferirali su da<br />
provode vreme sa “plišanom majkom”. Sa njom<br />
im je bilo prijatno, iako ona nije zadovoljavala<br />
nijedan očigledni biološki nagon, poput nagona<br />
gladi ili žeđi.<br />
92
Change language