Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Uticaj bihejviorizma<br />
Džon Votson (J. Watson) smatra se<br />
osnivačem bihejviorizma u psihologiji -<br />
pristupa koji se zalagao za izučavanje<br />
psiholoških pojava samo na osnovu<br />
posmatranja ponašanja. U oblasti razvojne<br />
psihologije, Votson je dao doprinos ne samo<br />
zalaganjem za opšta (bihejvioristička)<br />
metodološka načela, već i ispitivanjem dece<br />
započetim 1917. godine. Neki autori u<br />
Votsonovim ispitivanjima vide početak nove<br />
epohe u dečjoj psihologiji i njeno konačno<br />
oformljavanje kao zasebne psihološke<br />
discipline (Smiljanić, 1966).<br />
Kao bihejviorista, Votson je u razvojnu<br />
psihologiju uveo eksperimentalnu metodu, i<br />
to Pavlovljevu metodu uslovnog refleksa<br />
(smatrao je da se složeniji oblici ponašanja<br />
stiču procesom uslovljavanja). U Votsonovim<br />
eksperimentima, dete je izlagano različitim<br />
dražima i proučavane su njegove reakcije,<br />
dostupne spoljašnjem posmatranju ili<br />
beleženju pomoću instrumenata.<br />
Votsona su zanimala i neka pitanja koja<br />
spadaju u oblast razvojne psihologije – npr.<br />
šta dete donosi na svet rođenjem (šta poseduje<br />
pre svakog učenja), a šta zna i ume nakon<br />
nekoliko meseci i prve godine života. Da bi<br />
dobio odgovore na ova pitanja, ispitivao je<br />
decu od samog rođenja, tj. reflekse, instinkte i<br />
emocije novorođenčeta.<br />
Što se tiče dileme o činiocima razvoja,<br />
Votson je, kao i Lok, bio vatreni pristalica<br />
empirizma, stanovišta koje ključnu ulogu<br />
pripisuje sredinskim uticajima i procesu<br />
učenja. Smatrao je da dete postaje onakvo<br />
kakvim ga učini proces vaspitanja, tj. učenja.<br />
Uticaj psihoanalize<br />
Još jedan pravac u psihologiji, razvijen<br />
krajem XIX i početkom XX veka, višestruko<br />
je uticao na razvojnu psihologiju –<br />
psihoanaliza Sigmunda Frojda (S. Freud,<br />
1856-1939).<br />
Primenom psihoanalitičke metode u lečenju<br />
blažih psihičkih poremećaja (neuroza), Frojd<br />
je utvrdio da uzroci psihičkih teškoća<br />
pojedinca leže u njegovom ranom detinjstvu.<br />
Kao veoma uticajan pravac, Frojdova<br />
psihoanaliza skrenula je pažnju na presudan<br />
značaj ranog detinjstva za potonji razvoj<br />
čoveka i njegovo mentalno zdravlje. Frojdova<br />
teorija psihoseksualnog razvoja uticala je na<br />
pojavu različitih psihodinamskih tumačenja<br />
razvoja, a psihoanalitički metod (proširen i na<br />
decu) postao je jedan od stožera u<br />
razumevanju i lečenju psihičkih teškoća i<br />
poremećaja.<br />
SAVREMENA RAZVOJNA<br />
PSIHOLOGIJA<br />
Osnovni cilj razvojne psihologije jeste da<br />
razume razvoj, niz fizičkih i psiholoških<br />
promena koje se dešavaju počevši od začeća i<br />
dalje tokom života. Interesovanje za razvoj<br />
počiva na staroj intuiciji o samorazumevanju:<br />
ako možemo da otkrijemo „svoje korenove“ i<br />
istoriju promena koja nas je dovela do<br />
sadašnjeg trenutka, možemo bolje razumeti<br />
sami sebe. Ako kombinujemo uvide u prošlost<br />
sa informacijama o sadašnjim<br />
karakteristikama i uslovima, u boljoj smo<br />
poziciji da predvidimo budućnost i<br />
pripremimo se za susret sa njom na nama<br />
svojstven način.<br />
Razvojna psihologija, kao naučna<br />
disciplina, prevodi ove individualne ciljeve u<br />
objektivne, društveno prihvaćene procedure<br />
za razumevanje, predviđanje i oblikovanje<br />
procesa razvoja.<br />
Predmet razvojne psihologije<br />
Razvojna psihologija proučava filogenetski<br />
razvoj, tj. razvoj psihičkog života čoveka<br />
tokom evolucije (razvoj vrste), i ontogenetski<br />
razvoj, tj. razvoj psihičkog života čoveka od<br />
začeća i rođenja do starosti (razvoj jedinke).<br />
Glavni predmet interesovanja razvojne<br />
psihologije je ontogenetski razvoj čoveka.<br />
Međutim, i saznanja o filogenetskom razvoju<br />
doprinose razumevanju prirode i izvora<br />
razvojnih promena u psihičkim funkcijama i<br />
ponašanju čoveka.<br />
Zahvaljujući Darvinovoj teoriji evolucije<br />
uspostavljen je kontinuitet živog sveta, pa se<br />
danas smatra nespornim da izučavanjem<br />
9
Change language