Univerzitet Singidunum, Beograd

Doba starosti obeležava postizanje
integriteta naspram očajanja. Uspeh u
savladavanju razvojnih zadataka u prethodnim
fazama razvoja vodi pojedinca ka spoznaji
(doživljaju) da u njegovom životu postoje red i
smisao, kao i prema osećanju privrženosti
vlastitom životnom stilu i zadovoljstvu sobom.
Negativan pravac razvoja oličava očajanje zbog
promena u fizičkom izgledu i sposobnostima,
zbog pogrešno izabranog životnog stila, kao i
zbog suočavanja sa smrću.
*
Rezimirajmo psihodinamski pristup po
ključnim pitanjima razvojne psihologije (videti
na str. 14-15).
1) Priroda razvojnih promena. Po Frojdu i
Eriksonu razvoj podrazumeva diskontinuitet,
niz kvalitativnih transformacija. U
psihoseksualnom, tj. psihosocijalnom razvoju
pojedinac prolazi niz faza, univerzalnim i
nepromenljivim redosledom (slično kao u
Pijažeovoj teoriji stadijuma kognitivnog
razvoja).
2) Faktori razvoja. Frojdovo naglašavanje
bioloških, genetski datih, nagonskih osnova
ponašanja i razvoja, svrstava ga u teoretičare
biološko-maturacionističkog pristupa.
Međutim, u tumačenju individualnog razvoja,
Frojd je odbacio potpuno nativističko shvatanje,
pripisujući značajnu ulogu sredinskim
faktorima, pogotovo ranom iskustvu u porodici.
Uloga socijalne i kulturne sredine, ali i
aktivnosti jedinke, još više je naglašena u
Eriksonovoj teoriji razvoja, koja se stoga može
smatrati interakcionističkim shvatanjem
razvoja.
3) Individualne razlike. Psihodinamske teorije
opisuju opšte zakonitosti razvoja, zanemarujući
individualne razlike. Njih ne zanimaju
individualne razlike među decom, već opšti
obrasci socio-emocionalnog funkcionisanja
tokom različitih uzrasta, odnosno stadijuma
života.
86