Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
mišljenja osobe o tome kako je drugi vide i<br />
ocenjuju.<br />
Za razliku od Frojda, Erikson je video proces<br />
formiranja identiteta kao proces koji traje celog<br />
života. Na svakom stadijumu se nadograđuju,<br />
razrađuju i preoblikuju postignuća prethodnog<br />
stadijuma. Tokom celog života, pojedinac se<br />
pita „Ko sam ja?“ i na svakom stadijumu života<br />
dolazi do delom drugačijeg odgovora (Erikson,<br />
1963).<br />
Pri definisanju stadijuma psihosocijalnog<br />
razvoja, Erikson je pošao od Frojdovih<br />
stadijuma psihoseksualnog razvoja. Međutim,<br />
dok se Frojdovi stadijumi razvoja završavaju<br />
adolescencijom, Erikson je pretpostavio da<br />
ljudski razvoj prolazi kroz osam stadijuma i da<br />
traje tokom celog života. Eriksonova<br />
periodizacija razvoja odnosi se, dakle, na<br />
celokupan životni ciklus (u Prilogu 1. dat je<br />
komapartivni pregled Frojdovih i Eriksonovih<br />
stadijuma razvoja).<br />
Erikson je takođe smatrao da je za svaki<br />
stadijum karakterističan određeni razvojni<br />
zadatak (shvaćen šire nego kod Frojda), koji<br />
osoba rešava sa manje ili više uspeha. Bez<br />
obzira na ishod u rešavanju tog osnovnog<br />
razvojnog zadatka, osoba prelazi na sledeći<br />
stadijum i suočava se sa sledećim razvojnim<br />
zadatkom. Osobe koje ne reše dati razvojni<br />
zadatak na zadovoljavajući način, nastavljaju da<br />
se sa tim „bore“ i kasnije u životu.<br />
Na svakom stadijumu razvoja (tj. u rešavanju<br />
svakog razvojnog zadatka) dolazi do izvesnih<br />
teškoća i prolaznih neuspeha u formiranju<br />
stabilnog identiteta, što Eriskon naziva<br />
krizama. Novi stadijum razvoja uvek je izazov<br />
i potencijalna kriza, usled promene perspektive<br />
i prelaza iz jedne uspostavljene ravnoteže u<br />
drugu. Krize su periodi velike ranjivosti, ali i<br />
povećanih potencijala za razvoj. Razvoj se i<br />
odvija preko kriza, koje su istovremeno i šansa<br />
i rizik. Posle prebrođene krize pojedinac izlazi<br />
iz nje sa povećanim osećanjem unutrašnjeg<br />
jedinstva, sa više smisla za dobro rasuđivanje i<br />
uvećanom sposobnošću da „čini dobro“, prema<br />
sopstvenim standardima i standardima njemu<br />
značajnih osoba (Trebješanin, 1993, str.75).<br />
Erikson posebno naglašava socijalni i<br />
kulturni kontekst u kome se razvoj odvija i u<br />
kome ponašanja pojedinca zapravo dobijaju<br />
određeni smisao. Na svakom stadijumu razvoja<br />
otvaraju se nove mogućnosti razvoja i sve širi<br />
kontakti osobe sa socijalnim institucijama i<br />
kulturnom praksom date zajednice. Sticanje<br />
novih veština povratno, podiže zahteve koje<br />
socijalna sredina postavlja pred pojedinca<br />
(novi, teži razvojni zadaci). Svaka kriza nudi<br />
osobi „niz mogućnosti“ za nove načine<br />
doživljavanja i interakcije sa svetom. Ove<br />
mogućnosti oblikovane su odnosom sa drugim<br />
osobama, uključujući osobe koje pripadaju<br />
porodici i rodbini, vršnjake, nastavnike,<br />
mentore, kolege, šefove, itd. Važna je i kultura,<br />
koja određuje interpretativna sredstva i oblike<br />
socijalnih situacija u okviru kojih se prorađuju<br />
krize i njihovo razrešavanje.<br />
Stadijumi psihosocijalnog razvoja<br />
Kao što smo rekli, psihosocijalni razvoj<br />
pojedinca se, po Eriksonu, proteže na čitav<br />
životni ciklus i obuhvata osam stadijuma.<br />
Prvi stadijum u razvoju odvija se tokom prve<br />
godine života i obeležen je sticanjem<br />
osnovnog poverenja naspram nepoverenja.<br />
Ukoliko osobe koje brinu o detetu (u prvom<br />
redu majka ili osoba u toj ulozi) umeju da<br />
prepoznaju detetove potrebe i da ih na<br />
adekvatan način zadovolje, dete će imati<br />
doživljaj sigurnosti – da je okruženo brigom i<br />
negom koje su mu dostupne uvek kada mu je to<br />
potrebno. Kao posledica ovakvog iskustva kod<br />
deteta se javlja osnovno poverenje, koje se u<br />
ponašanju manifestuje kao miran san, dobar<br />
apetiti i opšte stanje opuštenosti. Postojanost<br />
ovakvog iskustva razvija kod deteta osećanje da<br />
se može osloniti na svoju okolinu, da joj može<br />
verovati, što posledično utiče na razvoj<br />
osećanja samopouzdanja i vere u sebe.<br />
Drugi stadijum odvija se tokom druge godine<br />
života i obeležen je sticanjem autonomije<br />
naspram stida i sumnje. Na ovom stadijumu,<br />
dete je sve nezavisnije od odraslih (zahvaljujući<br />
84
Change language