Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
No, u jednom je psihoanliza nedvosmisleno<br />
uspela: kao teorija i kao praksa (psihoterapija),<br />
uputila je čoveku izazov da upozna sebe, jer se<br />
bekstvo od autentičnih potreba završava<br />
bolešću; da izgradi konstruktivne i zrele načine<br />
njihovog zadovoljenja, uz zdravu integrisanost<br />
u društvenu zajednicu.<br />
Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja<br />
Erik Erikson (1902-1994) bio je Frojdov<br />
učenik. Njegova teorija psihosocijalnog razvoja<br />
jedan je od primera savremenijih<br />
psihodinamskih koncepcija koje proističu iz<br />
Frojdovog učenja, ali posvećuju više pažnje<br />
temama koje u klasičnoj psihoanalizi nisu bile<br />
dovoljno razrađene. 14<br />
Erikson sa suprigom<br />
U zasnivanju svog shvatanja razvoja Erikson<br />
je kombinovao saznanja iz psihoanalize,<br />
antropologije i umetnosti. Bavio se<br />
emocionalnim i socijalnim razvojem, polazeći<br />
od Frojdovog učenja o postojanju kvalitativno<br />
različitih stadijuma razvoja kroz koje dete<br />
prolazi određenim i nepromenljivim<br />
redosledom. Erikson je razradio i razvio<br />
Frojdovo shvatanje o značajnoj ulozi ranih<br />
iskustava deteta i kvaliteta njegovih<br />
emocionalnih i socijalnih odnosa.<br />
14 Neke od tih tema su, npr. uloga „ega“ i svesnih<br />
psihičkih funkcija u razvoju (ego-psihologija); priroda i<br />
značaj interakcije deteta sa bitnim osobama iz njegove<br />
socijalne sredine (teorija objektnih odnosa), uloga<br />
procesa separacije-individuacije (teorija Malerove), itd.<br />
Pozivajući se na podatake o razvoju dece iz<br />
različitih kultura, Erikson je naglašavao da i<br />
sociokulturne osobenosti zajednice u kojoj<br />
deca rastu imaju značajnu ulogu u njihovom<br />
razvoju (Erikson, 1963). 15 Zato se njegova<br />
teorija i naziva teorijom psihosocijalnog<br />
razvoja deteta (verovatno je zato imala brojne<br />
pristalice i među autorima koji nisu<br />
psihodinamske orijentacije).<br />
Osim kroz naglašavanje uticaja<br />
sociokulturnih faktora razvoja, Erikson je<br />
proširio psihoanalitičku teoriju razvoja i novim<br />
istraživačkim metodama - sistematskim<br />
posmatranjem dece, kros-kulturalnim<br />
istraživanjima (komparativnog tipa) i psihoistorijama<br />
(analizirao je psihološki razvoj<br />
istaknutih pojedinaca, poput Martina Lutera ili<br />
Mahatme Gandija, zasnivajući svoje zaključke<br />
na postojećim istorijskim spisima,<br />
dokumentima i izveštajima drugih autora).<br />
Erikson je razvio i nadogradio mnoge od<br />
Frojdovih ideja o razvoju, uključujući značaj<br />
ranog detinjstva za formiranje ličnosti,<br />
postojanje tri osnovne psihološke strukture<br />
(„id“, „ego“ i „super-ego“), postojanje<br />
nesvesnog i značaj nagonskih pokretača.<br />
Međutim, Erikson je smatrao da potraga za<br />
identitetom predstavlja osnovni problem<br />
celoživotnog razvoja čoveka.<br />
Identitet, razvojni zadatak, kriza<br />
Identitet je doživljaj suštinske istovetnosti i<br />
kontinuiteta tokom vremena (između onoga što<br />
smo bili u detinjstvu, što smo danas i što ćemo<br />
biti u budućnosti). Prema Eriksonu, osećanje<br />
ličnog identiteta zasnovano je na zapažanju<br />
samoistovetnosti i neprekidnosti našeg<br />
postojanja u vremenu i prostoru, ali<br />
istovremeno i na opažanju činjenice da drugi to<br />
uočavaju i priznaju. Po Eriksonovom shvatanju,<br />
identitet je socijalno posredovan: on se gradi<br />
kroz socijalne odnose i u velikoj meri zavisi od<br />
15<br />
Erikson, E. (1963). Childhood and society. New York,<br />
Norton.<br />
83
Change language