Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Najpoznatija manifestacija edipalne<br />
fiksiranosti vezana je za izbor partnera: devojke<br />
biraju starije muškarce koji liče na njihovog<br />
oca, a muškarci su skloni vezivanju sa starije<br />
žene i žene sklone majčinskom odnosu prema<br />
partneru.<br />
Fiksiranost u ovom stadijumu takođe može<br />
voditi ka tome da „super-ego“ zadrži svoja<br />
prvobitna svojstva i ostane kruto, strogo, sklono<br />
izazivanju snažnih, iracionalnih osećanja<br />
krivice i strepnje (anksioznosti). Mogući, a po<br />
Frojdu i verovatni ishod, jeste razvoj neuroza,<br />
kao neuspešnog pokušaja da se savlada ovaj<br />
oblik infantilne seksualnosti i složena<br />
ambivalencija Edipovog kompleksa. Frojd ga je<br />
zato i nazvao „kompleksom nad kompleksima“<br />
i „jezgrom svake neuroze“ (prema Trebješanin,<br />
1993).<br />
Da li bi Frojd otkrio Edipov kompleks<br />
da je živeo na Tahitiju?<br />
U vezi sa Frojdovim objašnjenjem toka<br />
psihoseksualnog razvoja i Edipovog kompleksa,<br />
može se otvoriti pitanje sociokulturne uslovljenosti,<br />
a samim tim i univerzalnosti ponuđenih tumačenja.<br />
Frojd i njegovi sledbenici potekli su iz<br />
sociokulturnog miljea za koji su bili karakteristični<br />
određen sistem vrednosti, specifičan odnos prema<br />
seksualnosti i agresivnosti, norme vezane za<br />
kulturno prihvatljive načine njihovog ispoljavanja i<br />
kulturno formirane navike i obrasci ponašanja<br />
(uključujući i određen način vaspitavanja dece).<br />
Pitanje je koliko su i na koji način osobenosti datog<br />
sociokulturnog konteksta (zapadna kultura tog<br />
vremena, veliki uticaj katoličanstva, pripadnost<br />
građanskoj klasi i višim socijalnim slojevima itd.)<br />
uticale na psihoanalitičko tumačenje psihičkog<br />
života čoveka. Da li su ponuđeni koncepti i principi<br />
(npr. potiskivanje seksualnih želja ili Edipov<br />
kompleks) jednako relevantni za razumevanje<br />
čoveka u drugim kulturama? Koliko uopšte<br />
odgovaraju realnom iskustvu pojedinaca u<br />
kulturama koje imaju liberalniji odnos prema<br />
seksualnosti ili ispoljavanju agresije (npr. u kojima<br />
su deca kao i roditelji oskudno odeveni, manje<br />
sputani u ponašanju, a seksualni odnos, telesna<br />
prisnost, pa i autoerotske radnje nisu predmet<br />
strogih zabrana i tabua)?<br />
*<br />
Završavajući prikaz Frojdove teorije, možemo<br />
reći da su njene provokativne i inovatorske<br />
ideje zaista preokvirile sliku o čoveku i detetu,<br />
prirodno izazavši brojne predrasude i otpore.<br />
Otkad je, iznevši tvrdnju o postojanju i ključnoj<br />
ulozi nesvesnog, Frojd hrabro dobacio ljudima:<br />
„Vi imate upravo iluziju psihičke slobode i ne<br />
biste je se hteli odreći“ (Uvod u psihoanalizu,<br />
treće predavanje, str. 42), njegovo učenje<br />
nailazilo je na brojne i oštre kritike.<br />
Analizirajući izvore snažnog otpora prema<br />
psihoanalizi, s kojim se nosio celog svog života,<br />
Frojd zaključuje da je on vezan upravo za<br />
razobličavanje prijatnih, samoljubivih iluzija u<br />
čovekovoj slici o sebi. „Dve grube povrede svoga<br />
naivnog samoljublja moralo je čovečanstvo<br />
pretrpeti od nauke“ kaže Frojd aludirajući na<br />
Kopernikovo otkriće o tome da zemlja nije<br />
središte Vasione i Darvinova biološka<br />
istraživanja koja su ukazala na životinjsko<br />
poreklo čoveka. (...) „Ali treću i najosetljiviju<br />
povredu ima ljudsko ludilo veličine da iskusi od<br />
današnjeg psihološkog istraživanja koje našem<br />
„ja“ hoće da dokaže da ono nije gospodar čak ni<br />
u sopstvenoj kući... (osamnaesto predavanje, str.<br />
266-267).<br />
Neke od primedbi koje se upućuju na račun<br />
psihoanalize snažno su vrednosno obojene. Često<br />
se može čuti da je psihoanalitička slika o čoveku<br />
„suviše mračna“, „pesimistička“, ali i<br />
„dekadentna i cinična“; da poriče sve hrišćanske i<br />
humanističke vrednosti govoreći o čoveku kao<br />
„pohotnom, sebičnom, okrutnom biću“ kojim<br />
vladaju slepe nagonske sile i egoistička potreba<br />
da sebi pribavi zadovoljstvo po svaku cenu<br />
(Trebješanin, 2005, str. 73-74).<br />
U oceni psihoanalize treba razdvojiti vrednosni<br />
sud o ljudskoj prirodi od zaključaka zasnovanih<br />
na istraživanju. Psihoanalitičke ideje ne mogu se<br />
odbaciti (niti prihvatiti) zato što slika koju<br />
stvaraju o čoveku nije u skladu sa onim kakvi<br />
verujemo da ljudi jesu ili kakvi bi trebali da<br />
budu. Neophodno je proceniti na čemu su i<br />
koliko te ideje zasnovane, a onda smo opet u<br />
domenu racionalne – teorijske i empirijske<br />
argumentacije.<br />
82
Change language