Univerzitet Singidunum, Beograd

sazrevanjem deteta, njegovim narastajućim
kompetencijama (i sve težem prihvatanju
asimetrije u odnosu na odrasle), kao i sa
odvajanjem od roditelja (koje prati svest deteta
o tome da ono nije jedini objekt njihove pažnje
i ljubavi).
Edipov kompeks
Prema psihoanalitičkom shvatanju razvoja
posebno je značajna falusna faza, jer tada dolazi
do razvoja i razrešenja Edipovog kompleksa.
Razvoj dečaka i devojčica u ovom stadijumu
teče odvojenim putevima.
Prvi objekat koji se libidinalno investira kod
dece oba pola je majka, jer prevashodno ona
zadovoljava dečje potrebe (hrani ih, neguje,
mazi, grli, ljubi, teši i sl.). Ova ljubav prema
majci ima i snažnu čulnu komponentu, a od
velikog je značaja za potonji psihoseksualni
razvoj, jer libido tada prvi put nalazi objekat
zadovoljenja izvan sopstvenog tela.
Kao što smo rekli, u falusnom stadijumu,
dolazi do libidinalnih ulaganja u roditelja
suprotnog pola i agresivnih ulaganja u roditelja
istog pola (to znači da, za razliku od dečaka,
devojčica prvi objekat ljubavi zamenjuje
novim, a to je otac). Edipov kompleks odnosi se
upravo na složenu dinamiku ovih odnosa:
ljubav prema roditelju suprotnog pola i
ambivalentna osećanja (ljubavi i
neprijateljstva) prema roditelju istog pola, koji
se doživljava kao „suparnik“ ili „konkurent“ u
borbi za naklonost edipalnog objekta.
Dečak teži ka tome da zauzme mesto svog oca.
Otac postaje objekat neprijateljskih osećanja, ali i
osećanja zavisti, zbog fizičke snage koju mu dete
pripisuje, autoriteta koji ima i činjenice da
poseduje majčinu naklonost i ljubav. Dečak
počinje da doživljava oca kao suparnika, koji mu
„stoji na putu“ i koga bi želeo „da se oslobodi“.
Ova osećanja stvaraju dečaku mnogo duševne
patnje. Dovoljno je odrastao da zna da se takva
osećanja smatraju lošim, a dovoljno mali da
veruje da njegovi roditelji uvek znaju šta on
misli. Zato živi u strahu da će biti kažnjen i oseća
krivicu zbog svojih loših misli. Frojd je ovu
složenu dinamiku nazvao Edipovim kompleksom,
pozivajući se na starogrčku tragediju u kojoj
Edip, kralj Tebe, ne znajući ubija oca i ženi se
svojom majkom.
U falusnom
stadijumu dečaci
postaju svesni da
oni, za razliku od
devojčica, imaju
penis. Emocionalna
ambivalencija i
neprijateljstvo
prema ocu rađaju
strah, koji se vezuje
za spoznaju
anatomskih razlika
između dečaka i
devojčica.
Tako se kod dečaka razvija kastracioni strah
ili kastraciona anksioznost.
Ovaj strah motiviše ključni proces u razvoju
dečaka, a to je identifikacija sa ocem. Frojd je
definiše kao „napor da se sopstveni ego
oblikuje po ugledu na onaj koji je izabran kao
model“. Drugim rečima, kod dečaka se razvija
jaka želja da ima očeve osobine, da izgleda i da
se ponaša kao on. Kroz identifikaciju sa ocem
(„moram da budem kao tata“) dečak razrešava
edipalno neprijateljstvo prema njemu i oslobađa
se straha. To je i osnovni mehanizam izgradnje
polnog identiteta: postajući „kao tata“ dečak i
sam postaje moćna, muška figura.
Pounutrenjem roditeljskih zabrana i zahteva,
formira se „super-ego“.
Psihoseksualni razvojni put devojčice manje
je razrađen u Frojdovoj teoriji i na izvestan
način je predstavljen kao razvoj ne-dečaka. U
falusnoj fazi devojčice postaju svesne da one
nemaju penis. Po Frojdu, ovaj doživljaj
anatomske razlike u odnosu na dečake je
razočaravajući (traumatski) i oličen je u
konceptu zavisti za penisom. Dečak se plaši da
će izgubiti nešto vredno, ali devojčica je već to
izgubila (ona je već kastrirana!), za šta smatra
odgovornom svoju majku. Ona napušta svoj
prvi objekat ljubavi (majku) i libidinalno
investiranje usmerava ka ocu. Ljubav prema
79