Univerzitet Singidunum, Beograd

kao o tri mehanički odvojena segmenta ličnosti.
To su samo termini kojima je Frojd označio
različite psihološke procese koji se odvijaju po
različitim načelima i koji čine funkcionalno
jedinstvo.
Po Frojdovom shvatanju dinamike ličnosti,
odnos između ove tri strukture obeležavaju
česti sukobi i borba oko toga koje će načelo
funkcionisanja prevladati. Jezgro psihičke
dinamike povezano je sa načinom na koji se
energija raspodeljuje i koristi od strane „ida“,
„ega“ i „super-ega“. Ukoliko, na primer, „id“
zadrži nadzor nad velikim delom energije,
ponašanje osobe težiće da bude impulsivno i
primitivno, a rigidno i moralizatorsko, ako
nadjača „super-ego“. Neprekidni proces
razrešavanja ovih konflikata pokretač je
razvojne promene, koju Frojd naziva razvoj
ega.
Čovek kao hidraulični sistem
Na Frojdovu teoriju, kao i na psihologiju XIX veka
u celini, uticale su prirodne nauke, a pogotovo
fizika i fiziologija. Sledeći prirodnonaučni model
mišljenja, Frojd je razvio jedan mehanicistički
model psihičkog života čoveka, u kome se ličnost
posmatra kao dinamički, biološki i fizički
(energetski) sistem zavistan od opštih prirodnih
zakona. 12 Dinamika psihičkog funkcionisanja
počiva na modelu tenzija-redukcija. Kada je nagon
pobuđen, biološka ravnoteža se narušava i javlja se
neprijatna napetost. Organizam nastoji da
zadovoljenjem nagonske potrebe povrati ravnotežu i
tako otkloni napetost. Time se u osnovi objašnjava i
složena „igra“ oko načina raspodeljivanja i
korišćenja energije od strane tri podsistema ličnosti
(Hol i Lindzi, 1983).
Po Frojdovom shvatanju, nagonski deo („id“)
poseduje svu psihičku energiju dostupnu
ličnosti. Psihička aktivnost (mišljenje, osećanja,
delanje) u osnovi je usmerena na pribavljanje
zadovoljstva i izbegavanje neprijatne napetosti i
bola. „Ego“ je, videli smo, i razvijen zato što se
12 Za razliku od toga, Frojdova klinička teorija je „lična i
humanistička“; „teorija osobe, a ne organizma“ (Klajn,
prema Hol i Lindzi, 1983, str. 96).
bez sekundarnih (realističkih, kognitivnih)
procesa ne mogu zadovoljiti nagonske potrebe.
Složenost čovekove ličnosti i ponašanja –
njegova interesovanja, vrednosti, stavove,
posvećenost profesionalnim ili ličnim
ciljevima, prosocijalne motive, kao i razvoj
ljudske civilizacije i društva, Frojd je objasnio
mehanizmom sublimacije, odnosno
„skretanjem energije instinkata u socijalno
prihvatljive i kulturno kreativne tokove“ (Hol i
Lindzi, 1983, str. 69).
Još jedan ključni pojam psihodinamskog
shvatanja ličnosti jeste potiskivanje. Frojd je
upotrebljavao ovaj termin najpre kao opšti izraz
za fenomen psihološke odbrane od
neprihvatljivih afekata i predstava, da bi
kasnije prevladalo značenje po kome je
potiskivanje jedan od mnogobrojnih
mehanizama odbrane, doduše onaj koji je
najčešći i skoro uvek prisutan.
Frojdova teorija psihoseksualnog razvoja
Najveći Frojdov doprinos razvojnoj
psihologiji svakako je njegovo tumačenje faza
psihoseksualnog razvoja. Po Frojdovom
shvatanju (koje je uzburkalo tadašnju naučnu
javnost) seksualni nagon prisutan je od
rođenja. Psihološki razvoj deteta (pod čime je
Frojd podrazumevao razvoj ličnosti)
neraskidivo je povezan sa razvojem seksualnog
instinkta, pa se zato govori o psihoseksualnom
razvoju.
Kako dete raste, energija seksualnog nagona
ili libido usmerava se (ulaže, investira) na
određene delove tela, što dete doživljava kao
telesnu ugodnost. Usmerenost libida na svaku
od tih tačaka na telu označava novu fazu u
psihoseksualnom razvoju deteta. U svom
razvoju deca prolaze nekoliko faza,
univerzalnim i nepromenljivim redosledom koji
je određen nasleđem, tj. sazrevanjem.
Prva godina života obuhvaćena je oralnim
stadijumom, na kome su usta primarni izvor
zadovoljstva i glavna oblast dinamičke
aktivnosti. U oralnoj fazi razvoja od presudnog
77