Univerzitet Singidunum, Beograd

Pojednostavljeno se nekada tumači i Frojdov
strukturalni model ličnosti, zasnovan na tri
(pod)sistema psihičkog aparata: “idu”, “egu” i
“super-egu”. Frojd je verovao da od ranog
detinjstva ličnost čine ove tri mentalne
strukture.
Id je prvobitni podsistem ličnosti koji je
prisutan od rođenja. Sadrži nasleđem date
instinkte (nagone) i povezan je sa somatskim
(telesnim) procesima. Predstavlja dinamičko
jezgro ličnosti - osnovni je izvor psihičke
energije. Jedini cilj kome teži jeste zadovoljenje
nagonskih potreba i redukcija neprijatne
napetosti nastale poremećajem organske
ravnoteže. „Id“ teži neposrednom i direktnom
zadovoljenju nagonskih impusla – u njemu
neograničeno vlada princip zadovoljstva. Ova
instanca ličnosti ne poznaje zakone logike niti
moralna pravila. Jedini procesi kojima
raspolaže su refleksne aktivnosti (urođene
automatske reakcije) i arhaični mentalni procesi
kojima se napetost nastoji ukloniti stvaranjem
predstave željenog objekta (npr. hrana kod
nagona gladi). Ove procese Frojd naziva
primarnim procesima. Celokupni „id“ je
nesvestan – on obuhvata i psihičke sadržaje koji
nikada nisu doprli do svesti, kao i potisnute
sadržaje.
Ego se razvija kao posrednik između „ida“ i
spoljašnje realnosti. Primarni procesi ne mogu
da obezbede zadovoljenje nagona, već je za to
neophodna svrsishodna aktivnost. Upravo je
prilagođavanje realnosti najvažnija uloga
„ega“, koji se rukovodi principom realnosti.
Procesi koji odgovaraju ovoj psihičkoj instanci
su sekundarni procesi – opažanje, pamćenje,
mišljenje, rešavanje problema, itd. Njihov cilj
je da se na optimalan (racionalan,
konstruktivan) način zadovolje nagonski
impulsi. „Ego“ ostvaruje kontrolu nad
nagonskim impulsima, određujući gde, kada i
kako će biti zadovoljeni. Druga važna uloga je
organizovanje i integracija intrapsihičkih
procesa i ličnosti u celini. Kao čuvar psihičke
ravnoteže, „ego“ neprekidno balansira između
„tri surova gospodara“, kako je to slikovito
opisvao Frojd: stvarnosti, „ida“ (koji teži
zadovoljenju, „sada i odmah“) i „super-ega“
(koji perfekcionistički teži jedino ispunjenju
moralnih zahteva i normi). Zato se snaga „ega“
odnosi na adaptivnu i integrativnu sposobnost
jedinke.
„Id“ (primarni procesi) i „ego“ (načelo realnosti)
Super-ego nastaje identifikacijom sa
roditeljima, koji su predstavnici socijalne
sredine, njenih zahteva i zabrana. Ovi moralni
zahtevi i zabrane se tokom razvoja pounutruju,
pa se ne doživljavaju kao spoljašnji ili
nametnuti, već kao unutrašnji moralni
imperativi. „Super-ego“ se takođe ne rukovodi
principom realnosti, već samo strogim
moralnim načelima. Sačinjavaju ga tri funkcije:
samoposmatranje, savest (pounutrene
roditeljske zabrane) i ego-ideal (spolja usađen
ideal, savršena slika o sebi s kojom se
upoređujemo i koju želimo da dostignemo).
Ovaj podsistem ličnosti odgovoran je za
ocenjivanje sopstvenih postupaka, misli i
osećanja. Savest ne dopušta pojedincu da učini
ili poželi nešto neprihvatljivo, kažnjava ga
osudom i osećanjem krivice (strah od savesti),
ali ga i nagrađuje osećanjem ponosa kada se
ponaša u skladu sa usvojenim vrednostima i
normama (ego-ideal). U ostvarivanju ovih
funkcija, „super-ego“ teži savršenstvu i pritiska
realistični „ego“, a pri tome može pokazivati
preteranu strogost i krutost.
O „idu“ „egu“ i „super-egu“ ne treba misliti
kao o „čovečuljcima“ koji upravljaju ličnošću i
ponašanjem (i pri tome se sukobljavaju), niti
76