Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
podataka na osnovu kojih je gradio i<br />
proveravao svoje hipoteze, a samim tim i<br />
empirijske zasnovanosti čitave teorijske<br />
konstrukcije.<br />
Problematičnost naučnog statusa psihoanalize<br />
proizilazi i iz toga što je psihoanalitičke<br />
koncepte i principe (npr. Edipov kompleks ili<br />
postojanje instinkta smrti) teško, a nekada i<br />
nemoguće empirijski dokazati ili opovrgnuti.<br />
Pošto naučno mišljenje počiva na izvođenju<br />
pretpostavki koje se mogu empirijski proveriti,<br />
psihoanalizi se često osporava status naučnog<br />
znanja. 11<br />
Konačno, treba imati u vidu da je Frojd<br />
polazio od kliničkih podataka - iskaza i<br />
ponašanja pacijenata. Radi se o relativno<br />
malom broju slučajeva koji se mogu smatrati<br />
atipičnim ili različitim od, uslovno rečeno,<br />
„normalnih“ ljudi. Oslanjajući se na te podatke,<br />
Frojd je formulisao opštu teoriju ličnosti i<br />
psihičkog razvoja, za koju je tvrdio da važi za<br />
sve ljude. Time je otvoren problem<br />
opravdanosti Frojdovih generalizacija,<br />
odnosno potreba za specifikovanjem uslova<br />
važenja njegovih teza. Istini za volju, Frojd<br />
nikada nije tvrdio da između zdravih i bolesnih<br />
nema razlike, već samo da ta granica nije tako<br />
oštra i čvrsta kao što se verovalo, kao i da su<br />
patološki procesi i mehanizmi korisni za<br />
tumačenje normalnih psihičkih procesa.<br />
Ne sporeći opravdanost razmatranih kritika,<br />
valja naglasiti veliki značaj psihoanalitičkih<br />
pojmova i principa za razumevanje psihičkog<br />
života i razvoja čoveka. Originalna<br />
psihoanalitička otkrića preokvirila su sliku o<br />
čoveku i uticala na razvoj brojnih drugih<br />
naučnih disciplina, kao i na filozofiju i modernu<br />
umetnost. Kao psihoterapijski pravac,<br />
psihoanaliza je do danas ostala jedan od<br />
najuticajnijih pristupa u razumevanju i lečenju<br />
psihičkih poremećaja.<br />
11 U savremenoj psihoanalizi primenjuju se stroži<br />
metodološki standardi i sprovode empirijske studije u<br />
nastojanju da se teorijske postavke provere i razrade<br />
primenom legitimnih naučnih metoda.<br />
Kada je reč o psihologiji, pa i razvojnoj<br />
psihologiji, možemo izdvojiti nekoliko ključnih<br />
doprinosa psihoanalize. Kao prvo, reč je o<br />
promeni naučnog programa tradicionalne<br />
(klasične introspektivne) psihologije, koja je<br />
upravo pod uticajem psihoanalize proširila svoj<br />
predmet proučavanja, uključivši pored svesnih i<br />
nesvesne psihičke procese.<br />
Drugi doprinos odnosi se na relativizaciju<br />
granice između normalnog i patološkog.<br />
Psihoanaliza je pokazala važnost razumevanja<br />
patoloških procesa i mehanizama u tumačenju<br />
normalnih psihičkih procesa i razvojnih<br />
promena.<br />
Na sličan način psihoanalitičke ideje<br />
doprinele su da se u tumačenju čoveka uvaži<br />
darvinističko naglašavanje kontinuiteta između<br />
ljudske i životinjske prirode. Frojdova<br />
psihoanaliza pokazala je da čoveka možemo<br />
bolje razumeti ako ga posmatramo i kao<br />
nagonsko, a ne samo racionalno biće<br />
(Darvinova teorija evolucije bila je jedna od<br />
Frojdovih inspiracija). Nagoni nisu važni samo<br />
za opstanak individue, već i cele vrste - oni<br />
imaju za cilj opstanak i produžetak vrste.<br />
Metodološki posmatrano, Frojd je među<br />
prvima istakao potrebu dolaženja do naučnih<br />
generalizacija na osnovu intenzivnog<br />
proučavanja pojedinačnog ljudskog bića.<br />
Insistirao je na tome da je čovek složeno,<br />
dinamičko biće, koje se može razumeti samo na<br />
osnovu proučavanja osobe kao celine.<br />
Konačno, i najrelevantnije sa stanovišta<br />
razvojne psihologije, Frojd je među prvima<br />
naglasio i kontinuitet između deteta i odrasle<br />
osobe, kao i to da sve psihičke funkcije i<br />
osobine treba posmatrati u kontekstu razvoja.<br />
Frojd je bio među najuticajnijim začetnicima<br />
stanovišta da se razumevanje ličnosti odraslih<br />
mora oslanjati na razvojnu analizu (jer je „dete<br />
otac čoveka“). Njegova teorija dečje<br />
seksualnosti bila je uvredljiva za mnoge<br />
početkom XX veka, a ostala je kontroverzna i<br />
do današnjih dana. Uprkos tome, kao i činjenici<br />
da su njegove tvrdnje o ranom detinjstvu<br />
zasnovane na proučavanju odraslih osoba sa<br />
psihičkim teškoćama, Frojdova teorija imala je<br />
74
Change language