Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
PSIHODINAMSKI PRISTUP RAZVOJU<br />
.<br />
Svoje istraživanje<br />
psihičkog života i<br />
razvoja čoveka<br />
Sigmund Frojd<br />
(S. Freud, 1856-<br />
1939), osnivač<br />
psihoanalize,<br />
započeo je kao<br />
lekar - neurolog i<br />
psihijatar.<br />
Lečeći ljude koji su imali psihičke teškoće i<br />
različite vrste neurotskih simptoma (fobične,<br />
anksiozne, opsesivno-kompulzivne), Frojd se<br />
zapitao zašto su kod njih razvijeni ti simptomi?<br />
Da li je važno što se kod date osobe pojavio baš<br />
taj simptom, a ne neki drugi? Ima li on neko<br />
skriveno značenje (smisao)? Šta govori<br />
činjenica da osoba nije toga svesna?<br />
Od „otkrića“ nesvesnog, nizala su se sve<br />
složenija pitanja. Kakve su prirode sadržaji koji<br />
se potiskuju u nesvesno i zašto do toga dolazi?<br />
Koji su glavni pokretači ljudskog ponašanja?<br />
Da li su nagonske težnje važnije nego što su<br />
ljudi spremni to da prihvate? Koji su nagoni<br />
najvažniji? Kako ustrojstvo psihičkog aparata<br />
omogućava balansiranje između protivrečnih<br />
težnji – nagonskih i moralnih? I tako dalje.<br />
Kroz traganje za odgovorima na ova pitanja<br />
nastala je psihoanaliza, koja označava: (1)<br />
postupak istraživanja nesvesnih psihičkih<br />
procesa; (2) metod psihoterapije, prevashodno<br />
neurotskih poremećaja, i (3) sistem psiholoških<br />
otkrića i učenja - o nesvesnom i mehanizmima<br />
odbrane, o strukturi i dinamici ličnosti, o<br />
stadijumima razvoja, teoriji snova (prema<br />
Trebješanin, 2005, str. 24). 9<br />
Psihoanalitičko gledište ne bi trebalo tretirati kao<br />
jedinstveno, jer ono sadrži i različite pravce<br />
9 Trebješanin, Ž. (2005). Šta Frojd zaista nije rekao.<br />
<strong>Beograd</strong>, Centar za primenjenu psihologiju.<br />
razvoja izvornih Frojdovih ideja. Razlike postoje<br />
već u načinu definisanja fenomena (npr.<br />
određenje „ega“ u klasičnoj psihoanalizi i egopsihologiji),<br />
u načinima klasifikacije i<br />
sistematizacije pojava (npr. različite periodizacije<br />
psihičkog razvoja deteta koje su razvili Frojd,<br />
Erikson, Malerova i drugi), kao i u metodološkim<br />
pristupima (npr. savremena psihoanaliza<br />
uključuje metod sistematskog posmatranja dece i<br />
ekstenzivne empirijske studije).<br />
U zasnivanju svoje teorije, Frojd je koristio<br />
empirijsku građu dobijenu u terapeutskim<br />
seansama, primenom tehnike slobodnih<br />
asocijacija i analize snova. Ti podaci bili su<br />
usmeni iskazi i izražajno ponašanje pacijenata<br />
(deo tog materijala objavljen je u Frojdovim<br />
studijama slučaja). Značajan izvor podataka<br />
bila je i njegova samoanaliza, koju je sprovodio<br />
tokom celog perioda svog analitičkog i naučnog<br />
rada.<br />
Kada je reč o istraživačkom postupku koji<br />
je primenjivao Frojd, važno je naglasiti da on<br />
nije koristio eksperimentalnu metodu ili metodu<br />
kontrolisanog posmatranja, nije sistematski<br />
sakupljao niti kvantitativno analizirao dobijene<br />
podatke, a nije koristio ni dijagnostičke testove,<br />
niti bilo koji drugi vid objektivnog<br />
procenjivanja ličnosti.<br />
U prilog Fojdovom istraživačkom postupku<br />
ipak treba pomenuti dve stvari. Prva je<br />
intenzivna studija jednog slučaja – svoje<br />
„subjekte“ Frojd je „ispitivao“ pet sati nedeljno<br />
tokom više godina. Druga je korišćenje metode<br />
unutrašnje doslednosti. U testiranju hipoteza<br />
„zaključci izvedeni iz jednog dela građe<br />
proveravani su kroz nalaze drugih delova, tako<br />
da su konačni zaključci izvedeni iz jednog<br />
slučaja bili zasnovani na tesnoj isprepletanosti<br />
činjenica i zaključivanja“ (Hol i Lindzi, 1983,<br />
str. 75). 10<br />
Pošto to nije bilo dovoljno za stroge naučne<br />
(metodološke) standarde, Frojdovo učenje<br />
kritikovano je u pogledu objektivnosti<br />
korišćenih empirijskih postupaka, pouzdanosti<br />
10<br />
Hol, K. i Lindzi, G. (1983). Teorije ličnosti. <strong>Beograd</strong>:<br />
Nolit.<br />
73
Change language