Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd Univerzitet Singidunum, Beograd
Agresivno ponašanje modela u Bandurinom eksperimentu i njegova imitacija U eksperimentu Bandure i saradnika, nekoliko grupa predškolske dece gledalo je kako odrasla osoba (model) viče na veliku naduvanu ”Bobo” lutku, udara je čekićem u glavu, baca po sobi, šutira i maltretira na druge načine. Postojale su tri eksperimentalne situacije: u prvoj su deca posmatrala agresivni model uživo, u drugoj su gledala filmovanu verziju istog događaja, a u trećoj crtani film („Herman the cat“) u kome je ženski agresivni model imao kostim crne mačke. Postojala je i četvrta grupa dece, koja je posmatrala neagresivni model. Kontrolnu grupu činila su deca koja nisu posmatrala nikakvo ponašanje modela. Nakon posmatranja ponašanja modela, eksperimentatori su decu pustili da se neko vreme bave različitim aktivnostima (jer je ispitivana odložena imitacija). Zatim su ih odveli u sobu za igranje, u kojoj je bila „Bobo lutka“ (iz eksperimenta), kao i mnoštvo agresivnih i neagresivnih igračaka. Pustili su ih da se tu igraju. Bandura i saradnici želeli su da utvrde hoće li deca, kada su blago frustrirana, 8 imitirati agresivno ponašanje modela koje su prethodno posmatrala. Kao što su Bandura i saradnici očekivali, deca koja su posmatrala agresivno ponašanje modela, uživo ili na filmu, ispoljila su značajno više agresivnog ponašanja nego deca koja su posmatrala neagresivni model, ali i više od dece iz kontrolne grupe (videti grafik). Deca nisu samo imitirala oblike verbalnog i fizičkog nasilja koje je demonstrirao model, već su i sama smišljala nove oblike nasilnog ponašanja (npr. zamišljeno pucanje u lutku ili udaranje po zadnjici). U jednoj varijanti svojih eksperimenata, Bandura i saradnici proverili su kako posledice agresivnog ponašanja modela (nagrađivanje i kažnjavanje agresivnosti) utiču na dečju sklonost ka imitaciji. Rezultati su pokazali da deca značajno manje imitiraju agresivno ponašanje modela kada ono biva kažnjeno. Bandurini eksperimenti nedvosmisleno su pokazali da posmatranje agresivnih modela utiče na povećanje agresivnog ponašanja kod dece. Nalaz da agresivni modeli prikazani na filmu takođe utiču na porast agresivnog 8 Deca su blago frustrirana tako što su im zanimljive igračke date na kratko vreme, a onda oduzete, jer su „rezervisane za drugu decu“. 70
ponašanja, upozorava na to koliko je televizija moćno sredstvo u razvoju dece i koliko snažno utiče na njihovo ponašanje. Drugi niz dokaza za to da deca uče da se ponašaju agresivno posmatrajući odrasle, dolazi iz kros-kulturalnih istraživanja. Daglas Fraj (D. Fry) uporedio je nivoe agresivnosti kod dece iz dva grada u centralnom Meksiku. Na osnovu antropoloških izveštaja, Fraj je izabrao jedan grad koji je bio zapažen po kontroli nasilja i drugi, u kome je bilo dosta nasilja. U njemu su se ljudi često tukli na javnim okupljanjima, muževi su tukli svoje žene, a odrasli su, za kaznu, decu tukli štapom. Fraj i njegova žena su jedno vreme živeli u oba grada, kako bi mogli da „neprimetno“ upoznaju njihove žitelje i preovlađujuće obrasce ponašanja. Sistematski su posmatrali 12. dece iz oba grada, tokom njihove igre u kući ili u naselju. Utvrdili su da su deca iz grada poznatog po nasilju ispoljila dva puta više agresije nego deca iz drugog grada. Pošto su ovi podaci prikupljeni u prirodnim interakcijama, nije moguće tvrditi da je učenje po modelu bilo jedini faktor koji je doveo do razlike u nivou agresije kod dece. Fraj, na primer, izveštava da su odrasli u gradu poznatom po nasilju ponekad i direktno ohrabrivali svoju decu da budu agresivna. Utvrđene razlike je ipak najuverljivije objasniti sa stanovišta teorija socijalnog učenja ili sociokulturnog pristupa. U isto vreme, ne sme se prevideti da su i u gradu u kome agresija nije ohrabrivana, deca nekada postupala agresivno, što je teško objasniti samo mehanizmima učenja. Ovi podaci upozoravaju da ne treba suprotstavljati sredinistička i biološka objašnjenja, pogotovo u tumačenju složenijih oblika ponašanja kao što je agresivno ponašanje. Agresivnost se ne može razumeti bez interakcije duboko usađenih bioloških karaktersitika i kulturom posredovanih sredinskih uticaja. * Sumirajmo ukratko osnovne karakteristike pristupa teorija učenja, iz ugla ključnih pitanja razvojne psihologije (videti na str. 14-15). 1) Faktori razvoja: Teoretičari učenja naglašavaju moć sredine u oblikovanju ponašanja i razvoja pojedinca, što predstavlja značajan kontrateg maturacionističkim shvatanjima, koja primat daju nasleđu i sazrevanju. Međutim, shvatanje po kome sredina presudno određuje razvojne promene i tok razvoja, takođe je jednostrano. Prenaglašava se važnost sredinskih činilaca razvoja, a zanemaruje aktivna uloga jedinke (deteta). 2) Priroda razvojnih promena: U okviru ovog pristupa ne pravi se razlika između razvoja i učenja, već se razvoj posmatra kao akumulacija stečenih (naučenih) promena u ponašanju. Tako shvaćen razvoj je postepen, kumulativni proces, a razvojne promene su kvantitativne prirode. 3) Individualne razlike. Teoretičari učenja zanimaju se samo za individualne razlike koje se mogu pripisati razlikama u iskustvu i sredinskim uslovima. Njih ne zanimaju efekti genetskih varijacija, što u svetlu savremenih saznanja o individualnim razlikama predstavlja ekstremno stanovište koje je teško opravdati. 71
- Page 19 and 20: imati u vidu da se radi o didaktič
- Page 21 and 22: Društvene implikacije nativizma i
- Page 23 and 24: Prilog 1: LJUDSKO NASLEĐE: GENI I
- Page 25 and 26: PREGLED OSNOVNIH TEORIJSKIH PRISTUP
- Page 27 and 28: Univerzalno-konstruktivistički pri
- Page 29 and 30: B.F. Skiner A. Bandura Osnovni izvo
- Page 31 and 32: Faktor Pristup ... Tabela 1. Poređ
- Page 33 and 34: pouzdanim u drugom smislu ako se ne
- Page 35 and 36: Zbog pomenutih ograničenja, izveš
- Page 37 and 38: videti. Svi ljudi imaju tendenciju
- Page 39 and 40: Praktično svaka intervencija u ži
- Page 41 and 42: Ostale tehnike za pikupljanje podat
- Page 43 and 44: 4. Razlikovanje uzrasnih i drugih i
- Page 45 and 46: Prilog 1: Korelacija i uzročnost U
- Page 47 and 48: PERIODIZACIJA RAZVOJA Pojam normati
- Page 49 and 50: TABELA 1 Stadijumi razvoja prema č
- Page 51 and 52: PSIHOMETRIJSKI PRISTUP RAZVOJU Opš
- Page 53 and 54: odgovoru na pitanje u kojoj meri su
- Page 55 and 56: „Nama se čini da je u inteligenc
- Page 57 and 58: Prema nativističkoj hipotezi, neki
- Page 59 and 60: koji imaju zajedničkog samo jednog
- Page 61 and 62: TEORIJE UČENJA I RAZVOJ Psiholozi
- Page 63 and 64: Ogled sa malim Albertom Godine 1920
- Page 65 and 66: Skinerova kutija Pogledajmo kako se
- Page 67 and 68: genetski je zasnovana. Međutim, i
- Page 69: Postoji obilje podataka o tome da r
- Page 73 and 74: PSIHODINAMSKI PRISTUP RAZVOJU . Svo
- Page 75 and 76: veliki uticaj na savremena shvatanj
- Page 77 and 78: kao o tri mehanički odvojena segme
- Page 79 and 80: sazrevanjem deteta, njegovim narast
- Page 81 and 82: jedne faze u drugu (sa „ostrvcima
- Page 83 and 84: No, u jednom je psihoanliza nedvosm
- Page 85 and 86: prohodavanju, motoričkom i saznajn
- Page 87 and 88: Prilog 1: Frojdovi stadijumi psihos
- Page 89 and 90: eksperimentalnim proverama. Ovakav
- Page 91 and 92: Uprkos tome, smatra se da je naučn
- Page 93 and 94: Harlov je smatrao da udobnost dodir
- Page 95 and 96: Brajanova majka je ponovo izašla i
- Page 97 and 98: UNIVERZALNO - KONSTRUKTIVISTIČKI P
- Page 99 and 100: saznajne (kognitivne) sheme naziva
- Page 101 and 102: Pojasnimo opisane pojmove i „logi
- Page 103 and 104: „(Naše) viđenje asimilacije pre
- Page 105 and 106: Uzmimo kao primer Pijažeov zadatak
- Page 107 and 108: Pijaže je smatrao da postoje četi
- Page 109 and 110: U Pijažeovom određenju pojma razv
- Page 111 and 112: - Razvoj ne počiva na pasivnoj rea
- Page 113 and 114: nižeg uzrasta svoje moralne sudove
- Page 115 and 116: Poslednju, četvrtu fazu moralnog r
- Page 117 and 118: Drugi nivo - KONVENCIONALNI Treća
- Page 119 and 120: moralnosti („dobrog i lošeg“).
ponašanja, upozorava na to koliko je televizija<br />
moćno sredstvo u razvoju dece i koliko snažno<br />
utiče na njihovo ponašanje.<br />
Drugi niz dokaza za to da deca uče da se<br />
ponašaju agresivno posmatrajući odrasle, dolazi<br />
iz kros-kulturalnih istraživanja. Daglas Fraj (D.<br />
Fry) uporedio je nivoe agresivnosti kod dece iz<br />
dva grada u centralnom Meksiku.<br />
Na osnovu antropoloških izveštaja, Fraj je<br />
izabrao jedan grad koji je bio zapažen po kontroli<br />
nasilja i drugi, u kome je bilo dosta nasilja. U<br />
njemu su se ljudi često tukli na javnim<br />
okupljanjima, muževi su tukli svoje žene, a<br />
odrasli su, za kaznu, decu tukli štapom. Fraj i<br />
njegova žena su jedno vreme živeli u oba grada,<br />
kako bi mogli da „neprimetno“ upoznaju njihove<br />
žitelje i preovlađujuće obrasce ponašanja.<br />
Sistematski su posmatrali 12. dece iz oba grada,<br />
tokom njihove igre u kući ili u naselju. Utvrdili<br />
su da su deca iz grada poznatog po nasilju<br />
ispoljila dva puta više agresije nego deca iz<br />
drugog grada.<br />
Pošto su ovi podaci prikupljeni u prirodnim<br />
interakcijama, nije moguće tvrditi da je učenje<br />
po modelu bilo jedini faktor koji je doveo do<br />
razlike u nivou agresije kod dece. Fraj, na<br />
primer, izveštava da su odrasli u gradu<br />
poznatom po nasilju ponekad i direktno<br />
ohrabrivali svoju decu da budu agresivna.<br />
Utvrđene razlike je ipak najuverljivije<br />
objasniti sa stanovišta teorija socijalnog učenja<br />
ili sociokulturnog pristupa. U isto vreme, ne<br />
sme se prevideti da su i u gradu u kome agresija<br />
nije ohrabrivana, deca nekada postupala<br />
agresivno, što je teško objasniti samo<br />
mehanizmima učenja.<br />
Ovi podaci upozoravaju da ne treba<br />
suprotstavljati sredinistička i biološka<br />
objašnjenja, pogotovo u tumačenju složenijih<br />
oblika ponašanja kao što je agresivno<br />
ponašanje. Agresivnost se ne može razumeti<br />
bez interakcije duboko usađenih bioloških<br />
karaktersitika i kulturom posredovanih<br />
sredinskih uticaja.<br />
*<br />
Sumirajmo ukratko osnovne karakteristike<br />
pristupa teorija učenja, iz ugla ključnih pitanja<br />
razvojne psihologije (videti na str. 14-15).<br />
1) Faktori razvoja: Teoretičari učenja<br />
naglašavaju moć sredine u oblikovanju<br />
ponašanja i razvoja pojedinca, što predstavlja<br />
značajan kontrateg maturacionističkim<br />
shvatanjima, koja primat daju nasleđu i<br />
sazrevanju. Međutim, shvatanje po kome<br />
sredina presudno određuje razvojne promene i<br />
tok razvoja, takođe je jednostrano.<br />
Prenaglašava se važnost sredinskih činilaca<br />
razvoja, a zanemaruje aktivna uloga jedinke<br />
(deteta).<br />
2) Priroda razvojnih promena: U okviru ovog<br />
pristupa ne pravi se razlika između razvoja i<br />
učenja, već se razvoj posmatra kao akumulacija<br />
stečenih (naučenih) promena u ponašanju. Tako<br />
shvaćen razvoj je postepen, kumulativni proces,<br />
a razvojne promene su kvantitativne prirode.<br />
3) Individualne razlike. Teoretičari učenja<br />
zanimaju se samo za individualne razlike koje<br />
se mogu pripisati razlikama u iskustvu i<br />
sredinskim uslovima. Njih ne zanimaju efekti<br />
genetskih varijacija, što u svetlu savremenih<br />
saznanja o individualnim razlikama predstavlja<br />
ekstremno stanovište koje je teško opravdati.<br />
71
Change language