Univerzitet Singidunum, Beograd

Skinerova kutija
Pogledajmo kako se princip potkrepljenja
može promeniti u objašnjenju razvoja veštine
hranjenja. Ponašanja odojčeta, kao što su
okretanje glave od flašice ili uranjanje nosa u
majčinu dojku, postaće manje verovatna jer ne
dovode do nagrade - mleka. Istovremeno, dobro
koordinisano disanje, sisanje i gutanje dobiće
„na jačini i verovatnoći“ (učvrstiće se), zato što
su nagrađeni mlekom, tj. redukcijom nagona
gladi.
Do šezdesetih godina XX veka bilo je rašireno
uverenje da su novorođene bebe sposobne samo
za jednostavna refleksna ponašanja. Stoga se
niko nije bavio izučavanjem instrumentalnog
učenja kod malih beba. Nakon tog vremena,
brojna istraživanja pokazala su da su bebe
sposobne za instrumentalno učenje. Kao
„nagrada“ u tim istraživanjima korišćeni su npr.
mleko, slatke supstance, interesantni vizuelni
prikazi, cucle, zvuk otkucaja srca ili majčin
glas.
U jednom istraživanju pokazano je da bebe
mogu da nauče da okreću glavu, kako bi sisale
cuclu. Ključni zahtev instrumentalnog učenja
jeste da ponašanje mora da se pojavi, da bi
moglo biti potkrepljeno. Okretanje glave je u
tom smislu „idealna“ reakcija, jer to može da
uradi i najmlađe novorođenče. Dok bebe leže u
laboratorijskim krevetićima, istraživači oko
njihove glave postavljaju okvir povezan sa
uređajem za snimanje stepena u kome se glava
okreće na obe strane. Kada bi se željeno
ponašanje pojavilo, bebe su dobijale cuclu da
sisaju.
U prvoj fazi istraživanja, istraživači su snimili
koliko često bebe prirodno okreću glavu. Kada
je utvrđena ova polazna osnova, postavljeni su
aparati koji su signalizirali kada bi beba
okrenula glavu na jednu ili drugu stranu za 10º.
Kada bi to uradile, dobijale bi cuclu da sisaju.
Nakon samo 25 slučajeva u kojima je okretanje
glave bilo potkrepljeno sisanjem cucle, većina
beba je tri puta češće okretala glavu, nego što je
to činila u početku.
Da bi bili sigurni da učestalost okretanja glave
nije posledica uzbuđenja beba zbog toga što se
nalaze u novim krevetićima, istraživači su
uključili još jednu grupu beba. Bebe iz ove
kontrolne grupe nagrađivane su cuclom kada su
glavu držale mirno. Tokom eksperimenta, ove
bebe naučile su da manje okreću glavu.
Bižu i Bajer, dva poznata teoretičara
socijalnog učenja, ovako su sumirali razvojne
implikacije instrumentalnog učenja:
„Instrumentalno uslovljavanje uključeno je u
raznovrsne promene oblika i složenosti reakcija
odojčeta, koje se mogu opisati kao povezivanje
niza aktivnosti u lanac. Odojče je sposobno za
raznovrsne pokrete ruke. Oni mogu biti povezani
na nešto drugačiji način, kako bi proizveli
ponašanje opisano kao mahanje ili maženje,
udaranje u bubanj, uzimanje kolača i sl.“ (Bijou
& Baer, 1966, str.83)
Podršku tvrdnjama da je razvoj ponašanja u
velikoj meri rezultat učenja dala su i
istraživanja koja pokazuju da su čak i vrlo male
bebe sposobne da zapamte šta su naučile (od
jedne test situacije do druge). Ova istraživanja
takođe pokazuju da pamćenje novonaučenih
ponašanja značajno napreduje tokom prvih
meseci života.
Instrumentalno učenje ima veliku ulogu u
razvoju deteta. Uz učenje po modelu, ono je
verovatno najvažniji „sastojak“ vaspitnih
postupaka. Oduvek su se ljudi služili
nagradama i kaznama kako bi svoje potomke
naučili da se ponašaju na jedan način, a ne na
drugi ili da steknu jedne osobine ličnosti, a
suzbiju druge. Naravno, opšti princip
instrumentalnog učenja lako je shvatiti, ali
praktična primena nagrada i kazni zahteva
65