Univerzitet Singidunum, Beograd

Klasično uslovljavanje: sticanje uslovnih reakcija
Pavlov je pokazao da, nakon što nekoliko puta čuje
zvuk zvona neposredno pre dobijanja hrane, pas
počinje da salivira (luči pljuvačku) na zvuk zvona i
pre nego što dobije hranu. Iskazano terminologijom
teorije učenja, Pavlov je spario uslovnu draž (UD)
– zvuk – sa bezuslovnom draži (BD) – hranom u
ustima.
Hrana se naziva bezuslovnim stimulusom, jer
„bezuslovno“ izaziva salivaciju, tj. salivacija je
refleksni odgovor na hranu u ustima. Ona se naziva
bezuslovnom reakcijom (BR), jer je automatski i
„bezuslovno“ izazvana hranom u ustima. Zvuk se
naziva uslovnim stimulusom, jer ponašanje koje
izaziva zavisi od („uslovljeno je“) sparivanjem sa
bezuslovnim stimulusom. Kada se bezuslovna
reakcija (salivacija) pojavi kao odgovor na uslovnu
draž (zvuk), naziva se uslovna reakcija (UR). Ona
se ne javlja „bezuslovno“, već kao rezultat
prethodnog sparivanja UD (zvuka) i BD (hrane).
Brojni psiholozi ukazivali su na Pavlovljevu
demonstraciju sticanja uslovnih reakcija kao
mogući model učenja odojčeta. Jedan od
Pavlovljevih saradnika pokazao je uslovljenu
reakciju hranjenja kod četrnaestomesečne
bebe (Krasnogorski, 1907/1967). Beba je
otvarala usta i pravila pokrete sisanja (UR) na
pojavu čaše mleka (UD). Kada je uvedeno
zvono (nova UD) pre pojave češe mleka, beba
je počela da otvara usta i pravi pokrete sisanja i
na zvuk zvona. To pokazuje da je kod bebe,
klasičnim uslovljavanjem izgrađeno očekivanje
hrane, zasnovano na sparivanju uslovnih draži
sa bezuslovnom draži.
Ključni momenat je taj što ne postoji
biloška veza između opažanja čaše mleka ili
zvuka zvona (UD) i otvaranja usta i pokreta
sisanja. Činjenica da su nove, po prirodi
neutralne draži počele da izazvaju ove reakcije,
pokazuje da je došlo do učenja, tj. do
uslovljavanja. Pogledajmo ovaj princip i na
primeru uslovljavanja reakcije zatvaranja očiju.
UD: pali se svetlo R: beba gleda,
otvorenih očiju
BD: udarc u gong (jak BR: beba zatvara oči
zvuk)
kao deo refleksa trzanja
UD+BD (zvuk i svetlo)
UD: samo svetlo UR: beba počinje da
zatvara oči na svetlo
Pavlovljeve ideje ubrzo su dobile veliki broj
pristalica. Izvedeno je nekoliko istraživanja sa
namerom da se pokaže značaj klasičnog
uslovljavanja kao mehanizma učenja
odojčeta. U jednoj ranoj studiji klasičnog
uslovljavanja kod novorođenih beba, pokazano
je da pokreti sisanja mogu biti uslovljeni
zvukom zujanja, ako bi se zujanje oglašavalo
neposredno pre nego što je bebama data flašica
(Marquis, 1931).
Džon Votson i Rozali Rajner (Watson &
Rayner), pokazali su u svojim istraživanjima
kako bebe uče da se boje novih draži, kroz
proces klasičnog, tj. emocionalnog
uslovljavanja (videti prikaz njihovog
istraživanja u boksu).
U čuvenom ogledu sa malim Albertom,
Votson i Rajnerova su pokazali da se
uslovljena reakcija straha brzo stiče, lako
generalizuje na nove, slične draži i teško gasi.
U skladu sa svojom doktrinom o učenju,
verovali su da se strah može i ukloniti istim
mehanizmom kojim je i nastao
(razuslovljavanjem), ali to nisu dokazali.
Džon Votson
62