Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
neuobičajenog u njegovom ponašanju, što ga<br />
čini sličnim divljim životinjama“. Lekari su<br />
smatrali da je dečak mentalno zaostao i da su<br />
ga roditelji zbog toga ostavili.<br />
Osoba koja je osporavala dijagnozu<br />
mentalne zaostalosti bio je mladi lekar Žan-<br />
Mark Itar (Jean-Marc Itard, 1774-1838). Itar<br />
je tvrdio da dečak izgleda zaostao, samo zato<br />
što mu godine provedene u izolaciji od<br />
društva nisu omogućile da razvije normalne<br />
socijalne veštine. Itar je tvrdio da ono što<br />
„Divljeg dečaka“ čini neobičnim nije urođena<br />
mentalna zaostalost, već neverovatna<br />
sposobnost da sam preživi u šumama<br />
Avejrona. Nastojeći da dokaže da je moguće<br />
oblikovati proces razvoja obrazovanjem i<br />
poboljšavanjem uslova u kojima ljudi žive (u<br />
duhu političkih ideala Francuske revolucije)<br />
Itar je preuzeo brigu o dečaku. Osmislio je niz<br />
programa obuke, kako bi naučio Divljeg<br />
dečaka da kategoriše objekte, rasuđuje, govori<br />
i sl.<br />
Viktor, kako je Itar nazvao Divljeg dečaka,<br />
u početku je brzo napredovao. Naučio je da<br />
izražava jednostavne potrebe, da prepozna i<br />
napiše nekoliko reči. Takođe je razvio i<br />
privrženost prema ljudima koji su se brinuli o<br />
njemu. Ali, Viktor nikada nije naučo da<br />
govori i normalno komunicira sa drugim<br />
ljudima. I suprotno evropskim pojmovima o<br />
„divljacima“, nikad nije ispoljio seksualna<br />
interesovanja.<br />
Posle pet godina intenzivnog rada, Itar je<br />
napustio svoj „eksperiment“. Viktor nije<br />
dovoljno napredovao da bi zadovoljio Itarove<br />
pretpostavljene, a i sam Itar nije bio siguran<br />
koliko bi još dečak mogao da napreduje.<br />
Viktor je smešten kod žene kojoj je plaćeno<br />
da brine o njemu. Umro je 1828. godine,<br />
ostavljajući nerešenim velika pitanja o<br />
ljudskoj prirodi i uticaju civilizovanog<br />
društva. Većina lekara i naučnika toga<br />
vremena na kraju su zaključili da je Viktor<br />
zaista bio mentalno zaostao od rođenja.<br />
Sumnje su, međutim, ostale sve do<br />
današnjih dana. Viktor je proveo ključne,<br />
formativne godine - sam. Kada je pronađen,<br />
već je prošao uzrast koji je, izgleda, gornja<br />
granica za normalno usvajanje jezika. Neki<br />
naučnici danas veruju da je Itar bio u pravu<br />
kada je tvrdio da je Viktor bio normalan pri<br />
rođenju, ali je zaostao u razvoju usled<br />
socijalne izolacije. Drugi veruju da je Viktor<br />
bolovao od autizma, čiji simptomi uključuju i<br />
deficit jezika i nesposobnost normalne<br />
interakcije sa drugima. Takođe je moguće da<br />
su Itarove pionirske metode bile neuspešne, a<br />
da bi drugačiji pristup dao bolje rezultate.<br />
Možemo samo da nagađamo.<br />
U svom radu sa Viktorom, Itar je osmislio<br />
metode za dijagnostikovanje mentalnih i<br />
jezičkih sposobnosti. Kombinovao je ove<br />
dijagnostičke tehnike sa programom obuke,<br />
čiji je cilj bio da podrži Viktorov razvoj i<br />
kompenzuje posledice ranog lišavanja. Ovaj<br />
program Itaru je ujedno služio i kao provera<br />
njegovih naučnih, društvenih i političkih<br />
teorija o tome kako bi društvo trebalo da bude<br />
organizovano.<br />
Savremena razvojna psihologija nije se<br />
razvila još skoro ceo vek nakon Itarovih<br />
pokušaja da unapredi Viktorov razvoj. Ali<br />
kada se formirala, razvojni psiholozi usvojili<br />
su mnoge Itarove tehnike i njegovu<br />
radoznalost u vezi sa činiocima razvoja.<br />
Usvojili su i njegovu veru u nauku, kao<br />
sredstvo za unapređenje uslova života.<br />
Jedno od važnih zaveštanja Itarovog rada bila<br />
je upravo demonstracija toga da nauka može<br />
pružiti praktične predloge za podizanje dece,<br />
zasnovane na sistematskom istraživanju<br />
ljudskog razvoja.<br />
Rađanje nove discipline<br />
U Itarovo vreme nije postojala razvojna<br />
psihologija kao naučna disciplina. Međutim,<br />
interesovanje za decu i njihov razvoj raslo je<br />
tokom celog devetnaestog veka. Jedan od<br />
podsticaja za to bila je industrijska revolucija,<br />
koja je dovela do krupnih socijalnih promena<br />
u Evropi i Severnoj Americi.<br />
Industrijalizacija je izmenila osnovne<br />
aktivnosti putem kojih su ljudi zarađivali za<br />
život, kao i ulogu dece u društvu i okruženje u<br />
kome su se razvijala. Većina dece više nije<br />
odrastala na farmama, gde su o njima brinuli<br />
roditelji sve do zrelosti. Umesto toga, mnoga<br />
deca su zapošljavana u fabrikama, pored ili<br />
umesto svojih roditelja.<br />
6
Change language