Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
koji imaju zajedničkog samo jednog roditelja i<br />
prema tome dele samo 25% genetskog<br />
materijala.<br />
Sprovedena su brojna istraživanja ovog tipa, u<br />
kojima su ispitivane različite osobine:<br />
inteligencija, ali i osobine ličnosti, kao što su<br />
npr. razdražljivost, sklonost ka empatičkom<br />
reagovanju ili podložnost mentalnim bolestima.<br />
Ova istraživanja pokazala su da sličnost u<br />
pogledu pomenutih osobina zaista opada sa<br />
smanjivanjem genetske srodnosti.<br />
Uprkos korisnosti, srodničke studije nisu bez<br />
svojih problema. Iako se za dve osobe nikada<br />
ne može reći da imaju potpuno identičnu<br />
sredinu, što su ljudi bliskije povezani, veća je i<br />
verovatnoća da će na njih delovati sličniji<br />
sredinski uticaji. Drugim rečima, kako raste<br />
stepen srodnosti, tako obično raste i stepen<br />
sličnosti sredinskih uslova. Zbog toga je veoma<br />
teško izolovati genetske od sredinskih uticaja.<br />
Alternativnu strategiju koriste studije<br />
usvajanja. U njima se ispituju genetski<br />
povezane individue koje su odrasle u različitim<br />
sredinama, obično zato jer su usvojene u<br />
različitim porodicama. Podaci iz studija<br />
usvajanja pokazuju da i nasleđe i sredina,<br />
značajno doprinose mnogim ljudskim<br />
osobinama.<br />
Najočiglednija teškoća studija usvajanja je to<br />
što deca nisu, po principu slučajnosti, izložena<br />
dovoljno različitim sredinama, a što<br />
predstavlja metodološki preduslov za<br />
zaključivanje o doprinosu naslednih i<br />
sredinskih faktora. Službe za usvajanje nastoje<br />
da decu smeste u sigurne, tople i brižne<br />
porodice, često kod roditelja čije kulturno<br />
poreklo odgovara poreklu njihovih bioloških<br />
roditelja.<br />
Uprkos opisanim metodološkim<br />
ograničenjima, sproveden je veliki broj studija<br />
u kojima se poredi postignuće identičnih i<br />
bratskih blizanaca, kao i studija o deci iz<br />
međurasnih brakova ili deci usvojenoj u<br />
drugačijim rasnim ili etničkim sredinama.<br />
Sporovi i dalje prate ove radove, ali sledeći<br />
zaključci mogu se smatrati opravdanim:<br />
Jedan deo individualnih razlika u<br />
postignuću na testovima inteligencje može<br />
se pripisati nasleđu. Stepen uticaja nasleđa<br />
je diskutabilan: neki istraživači tvrde da je<br />
veoma visok, a neki da je nizak ili da se ne<br />
može pouzdano utvrditi.<br />
Postoje razlike između prosečnih<br />
postignuća pripadnika različitih etničkih i<br />
rasnih grupa. Belci, na primer, imaju<br />
otprilike za 15 jedinica više skorove nego<br />
Afro-amerikanci, dok se između nalaze<br />
prosečni skorovi drugih etničkih grupa u<br />
SAD (američki domoroci i Hispano<br />
Amerikanci, prema Jensen, 1980).<br />
NEMA DOKAZA za tezu da se ove grupne<br />
razlike (etničke, rasne i klasne) mogu<br />
objasniti nasleđem. Tvrdnje da su utvrđene<br />
grupne razlike u prosečnom postignuću na<br />
testovima inteligencije rezultat urođenih<br />
razlika u intelektualnim kapacitetima – nisu<br />
osnovane. Ipak, dosta je nejasno koji<br />
sredinski faktori dovode do stvaranja ovih<br />
grupnih razlika.<br />
U posebno značajnoj studiji, Skar i Vajnberg<br />
procenjivali su kako je usvajanje u porodicu<br />
belaca srednje klase uticalo na decu Afroamerikanaca<br />
iz radničke klase (Scarr &<br />
Weinberg, 1983). Da su ova deca ostala kod<br />
kuće, očekivalo bi se da dostignu prosečan IQ<br />
skor 85. Odgajana u porodicama belaca iz srednje<br />
klase, ova deca postigla su prosečan IQ skor 97,<br />
što je skoro nacionalni prosek SAD. Reč je o deci<br />
koja su bila usvojena više od godinu dana nakon<br />
rođenja. Deca koja su ranije usvojena imala su<br />
još više skorove. Ova vrsta podataka<br />
nedvosmisleno ukazuje na značaj sredine u kojoj<br />
deca odrastaju za razvoj one vrste inteligencije<br />
koja se meri standardnim testovima inteligencije.<br />
*<br />
59
Change language