Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Prema nativističkoj hipotezi, neki ljudi su<br />
rođeni generalno sposobniji od drugih i nikakav<br />
trening ili izmene sredinskih uslova to ne mogu<br />
promeniti. Mnogi psiholozi dvadesetih godina<br />
XX veka slagali su se sa ovakvim tumačenjem.<br />
Generalno niži testovni skorovi pripadnika<br />
etničkih manjinskih grupa i siromašnih (što su<br />
često, ali ne uvek, bili isti ljudi) naširoko su<br />
tumačeni kao da su te grupe urođeno i<br />
nepopravljivo inferiorne.<br />
Tokom tridesetih i četrdesetih godina XX<br />
veka mišljenja naučnika ozbiljno su se<br />
razilazila po ovom pitanju. Mnogi autori branili<br />
su empirističku tezu o inteligenciji, kao<br />
specifičnoj sposobnosti koja je u velikoj meri<br />
zavisna od iskustva i sredinskih uslova.<br />
Pokazano je, na primer, da nakon što se ljudi<br />
presele iz seoskih krajeva u grad, njihovi<br />
skorovi na testovima inteligencije rastu. Slično,<br />
kada se deca-siročad sklone iz veoma<br />
siromašnog i ograničavajućeg okruženja,<br />
njihovi skorovi na testovima inteligencije<br />
značajno se poboljšavaju.<br />
Naučne i društvene rasprave o razlikama<br />
između etničkih grupa i socijalnih klasa ponovo<br />
su se rasplamsale kada je Artur Džensen<br />
(Jensen, 1969) objavio članak pod nazivom<br />
”Koliko možemo povećati IQ i školsko<br />
postignuće?” Džensen je smatrao neopravdanim<br />
očekivanje da će kompenzatorni programi<br />
namenjeni deci iz manjinskih grupa i<br />
siromašnih slojeva dovesti do rezultata, jer su<br />
ova deca genetski manje sposobna za mentalne<br />
procese koje škola zahteva.<br />
Osim etičkih primedbi, Džensenovi kritičari<br />
navodili su i da je koristio pristrasne testove,<br />
zloupotrebio statističke procedure i pogrešno<br />
protumačio podatke.<br />
Danas nijedan odgovoran naučnik ne smatra<br />
da se individualne razlike na testovima<br />
inteligencije mogu pripisati samo genetskim ili<br />
samo sredinskim faktorima.<br />
Niko više ne smatra ni da je školski uspeh<br />
rezultat samo nasleđenog intelektualnog<br />
kapaciteta. Umesto toga, prihvaćeno je da su<br />
sva ponašanja (pa i postignuće na testovima<br />
inteligencije ili u školi) manifestacije fenotipa<br />
(tj. opažljivih karakteristika osobe), koji nastaje<br />
kroz interakciju između genotipa (skupa gena<br />
koje je osoba nasledila) i sredine.<br />
Metodološko rešenje za utvrđivanje<br />
relativnog doprinosa genetskih i sredinskih<br />
faktora počiva na ideji da se jedan faktor<br />
(genotip) drži konstantnim, a drugi varira<br />
(sredinski uticaji).<br />
Genetski i(li) sredinski faktori?<br />
Ispitivanje parova monozigotnih (identičnih) i<br />
heterozigotnih (bratskih) blizanaca zadovoljava<br />
pomenuti metodološki uslov, omogućavajući<br />
proučavanje uticaja naslednih i sredinskih varijacija<br />
na inteligenciju.<br />
Pretpostavimo da su neki od identičnih blizanaca<br />
rastavljeni, tako da je po jedan blizanac iz svakog<br />
para poslat da živi u sasvim različitoj sredini.<br />
Njihovo poređenje može poslužiti kao test<br />
relativnog značaja genetskih i sredinskih doprinosa<br />
inteligenciji.<br />
Ako u okviru postojećeg raspona sredinskih<br />
uslova, genetski faktori dominiraju, onda bi se<br />
očekivale dve činjenice:<br />
1. Stepen inteligencije identičnih blizanaca bio bi<br />
vrlo sličan, bez obzira na to da li rastu zajedno u<br />
istoj porodici ili su razdvojeni.<br />
2. Sličnost u visini inteligencije identičnih blizanaca<br />
trebalo bi da bude veća nego kod bratskih blizanaca.<br />
Zapravo, sličnost identičnih blizanaca odgajanih u<br />
vrlo različitim sredinama morala bi biti veća nego<br />
kod bratskih blizanaca odgajanih u istoj sredini.<br />
Međutim, pokušaji da se razume interakcija<br />
nasleđa i sredine kod ljudskih bića – kako su<br />
genetski i sredinski faktori kombinovani da bi<br />
proizveli fenotipsko ponašanje nazvano<br />
”inteligencija” – suočeni su sa nizom poblema i<br />
teškoća:<br />
1. Osnovno ograničenje je etičke prirode: da<br />
bi se u istraživanju dobio potreban raspon<br />
razlika u kvalitetu sredinskih uslova, jedinke sa<br />
istim genotipom (identični blizanci) moraju se<br />
rastaviti i odgajati u najrazličitijim sredinama.<br />
Da bi se to postiglo, neka novorođena deca bi<br />
se morala podvrgnuti surovim sredinskim<br />
57
Change language