Univerzitet Singidunum, Beograd

problema je u tome što različite statističke
tehnike za izdvajanje faktora daju različite
rezultate. Drugim rečima, nema jednoznačne
potvrde ni za shvatanje o postojanju jedne opšte
sposobnosti, niti za shvatanje po kome postoji
samo veći broj nezavisnih, specifičnih
sposobnosti. Na mnoga pitanja koja se tiču
najadekvatnijeg načina konceptualizacije i
merenja inteligencije ni danas nema jednog niti
nedvosmisleno tačnog odgovora.
Kontroverza nasleđe - odgoj
Drugi izvor neslaganja je „stari spor“ između
nativista i empirista - da li su individualne
razlike u postignuću na testovima sposobnosti
prevashodno posledica razlika u naslednim
potencijalima ili u sredinskim uslovima
(nasleđe naspram odgoja).
Videli smo da su još Bine i Simon pokazali
osetljivost za ovu dilemu. Oni su smatrali da
postoje dva moguća objašnjenja školskog
neuspeha: detetu nedostaje ili „prirodna
inteligencija”, potrebna za uspeh u školi
(nasleđe), ili adekvatno „kulturno zaleđe“
(odgoj). Bine i Simon su upozoravali na
slučajeve dece koja su bila pogrešno
dijagnostikovana kao mentalno zaostala, iako je
uzrok njihovog neuspeha ležao pre u kulturnoj
deprivaciji.
„Inteligentnom detetu može biti uskraćeno
obrazovanje zbog razloga koji su van njegove
inteligencije. Možda je živelo daleko od škole,
možda su roditelji preferirali da ga ostave kod
kuće, kako bi im pomagalo u poslu... U takvim
slučajevima mogu se zanemariti rezultati na
testovima koji su očito školskog karaktera, a
treba obratiti posebnu pažnju na one koji
izražavaju prirodnu inteligenciju“ (1916, str.
253-254).
Kada je započela mobilizacija za prvi svetski
rat, R. Jerks je predložio da svim regrutima
bude zadat test inteligencije, kako bi se utvrdila
njihova spremnost da služe u različitim vojnim
službama, ali i da bi se sakupili podaci o
američkoj populaciji u celini. Testovi
inteligencije zadati su grupno, na uzorku od
1.75 miliona muškaraca. Verbalni testovi
zadavani su onima koji su znali da čitaju
engleski, dok su ostalima zadavani neverbalni
testovi. Onima koji nisu prošli ovaj test,
zadavana je individualna verzija Bine-
Simonove skale (Yerks, 1921). Nikada ranije
test inteligencije nije bio zadat na tako velikom
uzorku, niti su bili uključeni i ljudi kojima jezik
testiranja nije bio maternji.
Zbog haotičnih uslova testiranja, kao i zbog
kontroverznih rezultata, Jerksovo istraživanje
pokrenulo je sporove koji i danas traju. Dva
rezultata pokazala su se kao posebno
problematična:
1. Prosečan mentalni uzrast belaca, rođenih
Amerikanaca, procenjen je na 13 godina. Pošto
se mentalni uzrast od 8 do 12 godina smatrao
subnormalnim za odrasle, ispadalo je da
značajan deo bele populacije čine ”moroni”
(blago mentalno zaostali).
2. Utvrđene su velike razlike između
postignuća evropskih imigranata i Afroamerikanaca.
Prosečan mentalni uzrast prvih
bio je 13.7 godina, a drugih nešto iznad 10
godina.
Nekoliko pionira mentalnog testiranja
protumačilo je ove razlike kao posledicu
urođenih, nepromenljivih razlika u
„prirodnoj inteligenciji“. Siril Bert (C. Burt
1883-1971), koji je imao veliki uticaj na polju
testiranja sposobnosti (iako se kasnije pokazalo
da su neki od njegovih podataka bili lažni),
naglašavao je da je inteligencija urođeni
kvalitet i da pre postoji jedna opšta
inteligencija, nego niz specifičnih:
„Pod inteligencijom se podrazumeva urođena,
sveobuhvatna intelektualna sposobnost. Ona je
nasledna, urođena, a ne posledica učenja ili
obuke; ona je intelektualna, a ne emocionalna ili
moralna, i van uticaja je marljivosti i truda; ona je
opšta, a ne specifična, tj. nije ograničena ni na
jednu posebnu vrstu posla, već zalazi u sve što
govorimo, radimo ili mislimo. Od svih naših
mentalnih kvaliteta, ona doseže najdalje“
(citirano u Carroll, 1982, str. 90).
56