Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd Univerzitet Singidunum, Beograd
Svoje zaključke Bine i Simon proverili su i u odnosu na procene nastavnika. Njihov uspeh u izdvajanju dece koju su i nastavnici procenili kao najviše i najmanje sposobnu, potvrdio je valjanost pristupa, kao i instrumenta. Stručnjaci su prihvatili Bineove i Simonove testove i njihova upotreba brzo se proširila. Testovi su prevođeni i korišćeni u velikom broju zemalja. Nastale su i brojne revizije Bine-Simonove skale, koje su doprinele da originalni test bude u velikoj meri poboljšan. Terman je, ispitujući mentalnu nadarenost, modifikovao originalne skale u čuvenu Stanford-Bineovu skalu inteligencije (Terman, 1925), a Veksler je osmislio testove za decu i odrasle (Wechsler, 1939). Savremene verzije ovih testova i danas se široko koriste. Testovni materijal Stenford Bineove skale Uprkos brojnim revizijama, logika procedure koju su osmislili Bine i Simon i dalje je osnova standardnih testova za merenje inteligencije u razvoju. Osnovni zadaci u konstrukciji takvih testova su: 1. Izabrati niz zadataka na kojima postoji raspon u postignuću dece istog uzrasta; 2. Poređati zadatke po težini, tako da što je dete starije, sve je veća verovatnoća da će tačno odgovoriti na naredne ajteme; 3. Osigurati da postignuće na testu korespondira sa postignućem u školi. Od mentalnog uzrasta do IQ. Nemački psiholog Vilijam Štern (W. Stern, 1912), uneo je značajno poboljšanje u primenu Bine- Simonove skale. On je predložio da se inteligencija predstavi kao odnos između detetovog mentalnog uzrasta (MU) i njegovog stvarnog ili kalendarskog uzrasta (KU). Tako je nastala jedinica mere koju danas koristimo, količnik inteligencije (IQ) Količnik inteligencije računa se po formuli IQ = (MU/KU) x 100. Množenje količnika mentalnog i kalendarskog uzrasta sa 100 uvedeno je radi lakšeg izražavanja. Računanje umnog količnika na ovaj način omogućilo je da kada postignuće deteta sasvim odgovara prosečnom (očekivanom) postignuću tog uzrasta, njegov skor bude tačno 100. Dakle, 100 po definiciji predstavlja ”prosečan IQ”. Na primer, devetogodišnje dete čiji je mentalni uzrast 10, imaće IQ 111 (10/9 x 100 = 111), dok će desetogodišnjak sa mentalnim uzrastom 10, imati IQ 100. Šternov IQ je brzo usvojen kao osnovna jedinica za merenje inteligencije. Usvojene i poboljšane verzije Bine- Simonove metode za testiranje inteligencije u razvoju samo su deo njihovog zaveštanja. Podjednako su važna i pitanja koja su pokrenuli, a od kojih su dva posebno značajna. Prvo pitanje odnosi se na prirodu same inteligencije: kako se inteligencija može definisati; da li je to opšta karakteristika sveukupnog mentalnog kapaciteta osobe ili skup relativno specifičnih sposobnosti? Drugo pitanje tiče se odnosa nasleđa i odgoja (sredine): šta dominantno uzrokuje razlike u skorovima na testu inteligencije - nasleđe ili sredinski uticaji (odgoj)? Priroda inteligencije: opšta ili specifična? Iako su Bine i Simon bili skeptični u pogledu mogućnosti definisanja inteligencije, priroda njihovog zadatka prisilila ih je da pokušaju da specifikuju kvalitet uma koji su želeli da 54
„Nama se čini da je u inteligenciji sadržana fundamentalna sposobnost, čija su izmena ili nedostatak od najvećeg značaja za praktičan život. Ova sposobnost vezana je za suđenje, inače nazivano „zdrav razum“, praktičan razum, inicijativa, sposobnost prilagođavanja uslovima. Dobro prosuđivanje, dobro razumevanje, dobro razmišljanje – to su suštinske manifestacije inteligencije“ (1916, str. 43). Bine i Simon služili su se ovom definicijom pri izboru ajtema za svoj test, ali ona nikako nije potpun odgovor na pitanje o prirodi i suštinskim svojstvima inteligencije. Godine 1921. urednici Časopisa za pedagošku psihologiju (Journal of Educational Psychology), tražili su od većeg broja stručnjaka da daju svoje mišljenje o prirodi inteligencije. Između ostalog, pomenute su sledeće karakteristike: - sposobnost apstraktnog mišljenja; - sposobnost učenja i uklapanja u sredinu; - sposobnost prilagođavanja novim situacijama u životu; - kapacitet za inhibiciju instinktivnog reagovanja. Ove definicije međusobno se toliko razlikuju da se može postaviti pitanje jesu li stručnjaci uopšte govorili o istoj stvari. Međutim, u jednom smislu svi odgovori se slažu sa ranom definicijom Binea i Simona: šta god da je, inteligencija je opšta karakteristika. Ovakvo stanovište je tokom godina nalazilo podršku u empirijskim podacima: postignuća ljudi na raznorodnim zadacima visoko koreliraju, tj. postoji tendencija da ljudi koji imaju visok rezultat na jednoj vrsti zadataka, imaju visoke rezultate i na drugim zadacima (Spearman, 1927; Jensen, 1980). Jedan od učesnika simpozijuma o inteligenciji, V. Henmon, izrazio je svoje neslaganje sa ovakvim shvatanjem prirode inteligencije. On je verovao da testovi mere samo posebnu vrstu inteligencije, i to onu kojoj škola pridaje najveći značaj. Njegovo shvatanje podržali su i brojni drugi autori. Oni su istakli da postoji poseban oblik inteligencije, o kojoj Najzer (Neisser) govori kao o akademskoj nasuprot svakodnevnoj inteligenciji, dok Sternberg razlikuje akademsku i praktičnu inteligenciju (a obe se razlikuju od treće vrste inteligencije, koju on naziva mudrošću). Posebnost akademske inteligencije Nekoliko karakteristika razlikuje intelektualne zadatke koji se traže u školi od zadataka koji se sreću u drugim kontekstima (Wagner & Sternberg, 1985): - školske zadatke formulišu drugi i oni su obično malo ili nimalo interesantni učenicima; - školski zadaci su obično dobro definisani, sa samo jednim tačnim odgovorom; - sve potrebne informacije prisutne su od početka rada na zadatku; - često se samo jedan način dolaženja do rešenja smatra ispravnim; - školski zadaci obično su odvojeni od svakodnevnog iskustva dece; - školski zadaci obično su dati u vidu pisanih simbola (reči, brojevi...). Bine i Simon nisu dali definiciju „prirodne inteligencije“ koja bi je razlikovala od kulturnog iskustva i koja bi omogućila da se razdvoje testovi „prirodne inteligencije“ od testova ”školskog karaktera”. Oni su se ograničili na to da pokažu da, šta god da je, prirodna inteligencija nije jednaka uspehu u školi. Po njihovom mišljenju, ne samo da inteligencija sadrži nešto više od školskog znanja, već je i u školovanju – kao i u životu – potrebno nešto više od inteligencije: „Naše ispitivanje inteligencije ne može uzeti u obzir sve te kvalitete: pažnju, volju, kontinuitet, pravilnost, poslušnost i hrabrost, koji igraju važnu ulogu u školskom radu, kao i u kasnijem životu; jer život nije toliko sukob inteligencija koliko je borba karaktera“ (1916, str. 256). Ni danas ne postoji saglasnost oko toga šta je najadekvatnije određenje inteligencije. Deo 55
- Page 3 and 4: RAZVOJ, PREDMET I CILJEVI RAZVOJNE
- Page 5 and 6: njihovo zadovoljenje. Decu treba po
- Page 7 and 8: Industrijalizacija je ubrzala i urb
- Page 9 and 10: Uticaj bihejviorizma Džon Votson (
- Page 11 and 12: 2. Činilaca ili faktora koji dovod
- Page 13 and 14: dnevne oscilacije fozioloških i ps
- Page 15 and 16: 3) Individualne razlike. Po čemu s
- Page 17 and 18: procesi, za koje veruju da razlikuj
- Page 19 and 20: imati u vidu da se radi o didaktič
- Page 21 and 22: Društvene implikacije nativizma i
- Page 23 and 24: Prilog 1: LJUDSKO NASLEĐE: GENI I
- Page 25 and 26: PREGLED OSNOVNIH TEORIJSKIH PRISTUP
- Page 27 and 28: Univerzalno-konstruktivistički pri
- Page 29 and 30: B.F. Skiner A. Bandura Osnovni izvo
- Page 31 and 32: Faktor Pristup ... Tabela 1. Poređ
- Page 33 and 34: pouzdanim u drugom smislu ako se ne
- Page 35 and 36: Zbog pomenutih ograničenja, izveš
- Page 37 and 38: videti. Svi ljudi imaju tendenciju
- Page 39 and 40: Praktično svaka intervencija u ži
- Page 41 and 42: Ostale tehnike za pikupljanje podat
- Page 43 and 44: 4. Razlikovanje uzrasnih i drugih i
- Page 45 and 46: Prilog 1: Korelacija i uzročnost U
- Page 47 and 48: PERIODIZACIJA RAZVOJA Pojam normati
- Page 49 and 50: TABELA 1 Stadijumi razvoja prema č
- Page 51 and 52: PSIHOMETRIJSKI PRISTUP RAZVOJU Opš
- Page 53: odgovoru na pitanje u kojoj meri su
- Page 57 and 58: Prema nativističkoj hipotezi, neki
- Page 59 and 60: koji imaju zajedničkog samo jednog
- Page 61 and 62: TEORIJE UČENJA I RAZVOJ Psiholozi
- Page 63 and 64: Ogled sa malim Albertom Godine 1920
- Page 65 and 66: Skinerova kutija Pogledajmo kako se
- Page 67 and 68: genetski je zasnovana. Međutim, i
- Page 69 and 70: Postoji obilje podataka o tome da r
- Page 71 and 72: ponašanja, upozorava na to koliko
- Page 73 and 74: PSIHODINAMSKI PRISTUP RAZVOJU . Svo
- Page 75 and 76: veliki uticaj na savremena shvatanj
- Page 77 and 78: kao o tri mehanički odvojena segme
- Page 79 and 80: sazrevanjem deteta, njegovim narast
- Page 81 and 82: jedne faze u drugu (sa „ostrvcima
- Page 83 and 84: No, u jednom je psihoanliza nedvosm
- Page 85 and 86: prohodavanju, motoričkom i saznajn
- Page 87 and 88: Prilog 1: Frojdovi stadijumi psihos
- Page 89 and 90: eksperimentalnim proverama. Ovakav
- Page 91 and 92: Uprkos tome, smatra se da je naučn
- Page 93 and 94: Harlov je smatrao da udobnost dodir
- Page 95 and 96: Brajanova majka je ponovo izašla i
- Page 97 and 98: UNIVERZALNO - KONSTRUKTIVISTIČKI P
- Page 99 and 100: saznajne (kognitivne) sheme naziva
- Page 101 and 102: Pojasnimo opisane pojmove i „logi
- Page 103 and 104: „(Naše) viđenje asimilacije pre
Svoje zaključke Bine i Simon proverili su i u<br />
odnosu na procene nastavnika. Njihov uspeh u<br />
izdvajanju dece koju su i nastavnici procenili<br />
kao najviše i najmanje sposobnu, potvrdio je<br />
valjanost pristupa, kao i instrumenta.<br />
Stručnjaci su prihvatili Bineove i Simonove<br />
testove i njihova upotreba brzo se proširila.<br />
Testovi su prevođeni i korišćeni u velikom<br />
broju zemalja. Nastale su i brojne revizije<br />
Bine-Simonove skale, koje su doprinele da<br />
originalni test bude u velikoj meri poboljšan.<br />
Terman je, ispitujući mentalnu nadarenost,<br />
modifikovao originalne skale u čuvenu<br />
Stanford-Bineovu skalu inteligencije (Terman,<br />
1925), a Veksler je osmislio testove za decu i<br />
odrasle (Wechsler, 1939). Savremene verzije<br />
ovih testova i danas se široko koriste.<br />
Testovni materijal Stenford Bineove skale<br />
Uprkos brojnim revizijama, logika procedure<br />
koju su osmislili Bine i Simon i dalje je osnova<br />
standardnih testova za merenje inteligencije u<br />
razvoju. Osnovni zadaci u konstrukciji takvih<br />
testova su:<br />
1. Izabrati niz zadataka na kojima postoji<br />
raspon u postignuću dece istog uzrasta;<br />
2. Poređati zadatke po težini, tako da što je<br />
dete starije, sve je veća verovatnoća da će<br />
tačno odgovoriti na naredne ajteme;<br />
3. Osigurati da postignuće na testu<br />
korespondira sa postignućem u školi.<br />
Od mentalnog uzrasta do IQ. Nemački<br />
psiholog Vilijam Štern (W. Stern, 1912), uneo<br />
je značajno poboljšanje u primenu Bine-<br />
Simonove skale. On je predložio da se<br />
inteligencija predstavi kao odnos između<br />
detetovog mentalnog uzrasta (MU) i njegovog<br />
stvarnog ili kalendarskog uzrasta (KU). Tako je<br />
nastala jedinica mere koju danas koristimo,<br />
količnik inteligencije (IQ)<br />
Količnik inteligencije računa se po formuli IQ<br />
= (MU/KU) x 100. Množenje količnika<br />
mentalnog i kalendarskog uzrasta sa 100<br />
uvedeno je radi lakšeg izražavanja. Računanje<br />
umnog količnika na ovaj način omogućilo je da<br />
kada postignuće deteta sasvim odgovara<br />
prosečnom (očekivanom) postignuću tog<br />
uzrasta, njegov skor bude tačno 100. Dakle, 100<br />
po definiciji predstavlja ”prosečan IQ”. Na<br />
primer, devetogodišnje dete čiji je mentalni<br />
uzrast 10, imaće IQ 111 (10/9 x 100 = 111),<br />
dok će desetogodišnjak sa mentalnim uzrastom<br />
10, imati IQ 100.<br />
Šternov IQ je brzo usvojen kao osnovna<br />
jedinica za merenje inteligencije.<br />
Usvojene i poboljšane verzije Bine- Simonove<br />
metode za testiranje inteligencije u razvoju<br />
samo su deo njihovog zaveštanja. Podjednako<br />
su važna i pitanja koja su pokrenuli, a od kojih<br />
su dva posebno značajna.<br />
Prvo pitanje odnosi se na prirodu same<br />
inteligencije: kako se inteligencija može<br />
definisati; da li je to opšta karakteristika<br />
sveukupnog mentalnog kapaciteta osobe ili<br />
skup relativno specifičnih sposobnosti?<br />
Drugo pitanje tiče se odnosa nasleđa i odgoja<br />
(sredine): šta dominantno uzrokuje razlike u<br />
skorovima na testu inteligencije - nasleđe ili<br />
sredinski uticaji (odgoj)?<br />
Priroda inteligencije: opšta ili specifična?<br />
Iako su Bine i Simon bili skeptični u pogledu<br />
mogućnosti definisanja inteligencije, priroda<br />
njihovog zadatka prisilila ih je da pokušaju da<br />
specifikuju kvalitet uma koji su želeli da<br />
54
Change language