Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Pretpostavimo dalje da istraživanje pokaže<br />
postojanje povezanosti između uspeha na testu<br />
zapamćivanja reči i uspeha na testovima u kojima<br />
se traži navođenje sličnosti i razlika između<br />
zadatih reči. Psihometričari na osnovu toga<br />
zaključuju da postoji još opštija sposobnost koja<br />
operiše verbalnim sadržajima – verbalna<br />
sposobnost. Ukoliko bi se, konačno, utvrdila<br />
povezanost individualnih razlika na testovima<br />
kojima se ispituju različite vrste sposobnosti (npr.<br />
verbalna, prostorna, numerička i perceptivna),<br />
bilo bi osnove za zaključak o postojanju jedne<br />
opšte sposobnosti - opšte inteligencije (g-<br />
faktora). Takođe bi se moglo zaključiti da upravo<br />
razvijenost te opšte sposobnosti uslovljava<br />
različitu uspešnost na veoma različitim<br />
kognitivnim testovima.<br />
Važno je razumeti da su faktori dobijeni<br />
primenom pomenutih statističkih tehnika<br />
definisani matematički. Da bi se na osnovu<br />
utvrđenih faktora i njihove strukture došlo do<br />
psiholoških karakteristika (sposobnosti),<br />
potrebno je izvršiti analizu prirode dimenzija<br />
koje se grupišu zajedno, a često i dodatna<br />
istraživanja kojima će se proveriti pretpostavke<br />
o psihološkoj prirodi utvrđenih faktora i<br />
njihovih relacija. Strogo uzevši, psihometrijski<br />
postupci daju samo strukturu individualnih<br />
razlika u pogledu uspešnosti ponašanja<br />
(faktorska struktura). U kojoj meri se na osnovu<br />
ove strukture individualnih razlika može<br />
jednoznačno zaključivati o strukturi<br />
sposobnosti, pitanje je koje se još uvek smatra<br />
otvorenim.<br />
Psihometrijski doprinos<br />
razumevanju razvoja<br />
U skladu sa osobenostima psihometrijskog<br />
pristupa, razvoj se razmatra kroz sledeća<br />
pitanja:<br />
- Da li na različitim uzrastima postoje različite<br />
sposobnosti ili se radi o istim sposobnostima<br />
(ili su neke iste, a neke različite)?<br />
- Da li se deca na različitim uzrastima<br />
razlikuju u pogledu izraženosti onih<br />
sposobnosti koje su im zajedničke?<br />
- Na koji način se iste sposobnosti manifestuju<br />
na različitim uzrastima?<br />
Pored definisanja broja i psihološke prirode<br />
faktora koji uslovljavaju individualne razlike na<br />
određenom uzrastu (stadijumu), istraživači<br />
psihometrijske orijentacije imaju za cilj i<br />
otkrivanje strukture faktora, tj. njihovih<br />
međusobnih odnosa.<br />
U oblasti kognitivnog razvoja, psihometrijski<br />
orijentisani psiholozi imali su važnu ulogu od<br />
kada su Bine i Simon konstruisali prvu skalu za<br />
merenje inteligencije u razvoju. U teorijskom<br />
smislu, psihometrijski pristup doprineo je<br />
znanju o kognitivnom razvoju uglavnom na<br />
indirektan način. Primenom ovog pristupa došlo<br />
se do velikog broja podataka o postignućima<br />
dece na različitim uzrastima. Reč je o<br />
saznanjima koje bi trebalo da uzme u obzir<br />
svaka teorija kognitivnog razvoja, bez obzira na<br />
to o kom pristupu se radi.<br />
Pomenimo sada najvažnije doprinose<br />
psihometrijskog pristupa znanju o kognitivnom<br />
razvoju (prema Baucal, 1998).<br />
1. Na osnovu konstrukcije testova koji su<br />
“pokrivali” čitav niz različitih uzrasta, došlo se<br />
do saznanja o tome koji zadaci su<br />
diskriminativni na pojedinim uzrastima. Neke<br />
zadatke, naime, rešava većina dece na datom<br />
uzrastu, a neke ne ume da reši velika većina<br />
dece tog uzrasta. Zadaci koje neka deca<br />
rešavaju, a neka ne su diskriminativni – oni<br />
dobro prave razliku između dece, tj. pogodni su<br />
za utvrđivanje individualnih razlika.<br />
2. Psihometrijski pristup omogućio je znanja o<br />
promenama faktorske strukture, odnosno<br />
strukture sposobnosti na različitim uzrastima.<br />
Psihometričari za svaki uzrast utvrđuju broj<br />
sposobnosti, njihovu prirodu i organizaciju.<br />
Poređenjem nalaza dobijenih na različitim<br />
uzrastima dolazi se do saznanja o tome kako se<br />
menjaju broj sposobnosti koje određuju<br />
individualne razlike, značaj pojedinih<br />
sposobnosti, njihova priroda i organizacija.<br />
3. Zaslugom psihometrijskih istraživanja o<br />
razvoju inteligencije značajno se napredovalo u<br />
52
Change language