Univerzitet Singidunum, Beograd

Problemi periodizacije razvoja
Kada govorimo o razvoju kao procesu koji
je vezan za proticanje vremena, zadatak
opisivanja razvoja može se razložiti na tri
komponente (prema Baucal, 1998). 3
Prvi zadatak je opis početnog stadijuma u
razvoju datog aspekta psihičkog
funkcionisanja. Određuju se tačka od koje
razvoj datog aspekta počinje i karakteristike
koje on ima na početku razvoja. Međutim,
pošto se tačka apsolutnog početka razvoja ne
može odrediti, odgovor na ovo pitanje u
osnovi je arbitraran i zavisi od teorijskog
pristupa u okviru koga se razvoj razmatra.
Drugi zadatak je da se opiše završni
stadijum, tj. da se odgovori na pitanje kada
se razvoj datog aspekta funkcionisanja
završava i koje su njegove karakteristike na
„kraju“ razvoja. I odgovor na ovo pitanje je u
osnovi arbitraran i zavisi od pristupa koji se
zastupa. Štaviše, sa pojavom razvojne
psihologije celokupnog životnog ciklusa (lifespan
developmental psychology) problem
završetka razvoja dodatno je relativizovan.
Polazi se od pretpostavke da razvojne
promene postoje i u odraslom dobu i starosti,
čime se pitanje završetka razvoja do kraja
problematizuje, pa i obesmišljava (jer se
praktično izjednačava sa smrću jedinke).
Treći zadatak je opis prelaznih stadijuma
koji postoje između početka i završetka
razvoja datog aspekta psihičkog
funkcionisanja. Njih odlikuju relativno
stabilne karakteristike. 4 Pošto se ove
karakteristike menjaju pod uticajem
naknadnih razvojnih promena, ovi periodi
označavaju se kao prelazni stadijumi razvoja.
Najveći problem u periodizaciji razvoja
predstavlja nedostatak sveobuhvatne i
opšteprihvaćene teorije razvoja. Odsustvo
takvog referentnog okvira stvara teškoće
svakome ko traga za celovitom slikom o
3 Baucal, A. (1998). Kognitivni razvoj: kognitivnoinformacioni
pristup. Institut za psihologiju, Beograd.
4 Postoje i relativno kratki, nestabilni periodi tokom
kojih dolazi do brzih promena: karakteristike sa
prethodnog stadijuma više “ne važe”, a još ne postoji
neki novi niz relativno stabilnih karakteristika.
razvoju deteta. Osnovne činjenice o
razvojnim promenama različito se tumače u
okviru različitih teorijskih pristupa.
Suočeni sa ovim teškoćama, polazimo od
jednog opšteg okvira, koji počiva na
bazičnom slaganju razvojnih psihologa:
razvoj je proces koji traje tokom vremena; on
je usmeren u smislu usmerenosti vremena,
koje se nepovratno kreće od prošlosti ka
budućnosti.
U svakom hronološkom opisu razvoja,
moraju se rešiti dva glavna problema. Prvi je
kako izdeliti tok vremena i koliko značaja
pripisati različitim periodima. Drugi problem
odnosi se na praćenje različitih aspekata
razvoja (kognitivni, socijalni, emocionalni...)
na sistematičan način. To je potrebno da bi se
razumelo kako su različiti aspekti razvoja
povezani u razvoju celovite jedinke.
Pitanje kako izdeliti razvoj na periode
može se lako rešiti, jer predvodnici svih
glavnih teorijskih pristupa govore o istih
sedam perioda, od začeća do starosti. To su:
prenatalni period (od začeća do rođenja),
odojaštvo, rano detinjstvo, srednje detinjstvo,
adolescencija, zrelo doba i doba starosti.
Iza podele razvoja na ovih sedam perioda,
slaganje psihologa prestaje. Neki teoretičari
smatraju da su ovi periodi samo verbalne
konvencije, dok drugi veruju da oni
predstavljaju stvarne razvojne stadijume, koji
su od suštinskog značaja za razumevanje
procesa razvoja.
Teoretičari stadijuma ne slažu se po pitanju
da li treba razlikovati specifične potperiode,
kao i koji su ti potperiodi (u Tabeli 1
prikazana su shvatanja četiri teoretičara).
Sledeći problem je što antropološke i
istorijske studije ukazuju na to da pomenutih
sedam razvojnih perioda možda nisu
karakteristični za decu u svim kulturama i u
svim istorijskim razdobljima (Aries, 1962;
Whiting i sar., 1986). S druge strane, u
savremenim industrijskim društvima čini se
zasnovanom i dalja podela ovih stadijuma na
manje periode. Na primer, kada se ima u vidu
dinamika razvojnih promena, ima puno
osnove da se srednje detinjstvo dalje podeli na
rani, srednji i kasni potperiod, dok se
adolescencija može podeliti na ranu i kasnu.
48