Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Prilog 1: Korelacija i uzročnost<br />
U nastojanju da otkriju faktore koji uzrokuju<br />
razvoj, psiholozi često prvo utvrde da postoji<br />
povezanost ili korelacija između određenih<br />
varijabli. Za dve varijable kaže se da su u korelaciji<br />
kada su promene jedne varijable povezane sa<br />
promenama druge varijable. Na primer, što su deca<br />
starija, ona pokazuju sve veću sposobnost<br />
pamćenja liste reči (pamćenje je u korelaciji sa<br />
uzrastom); što je viši socijalni status roditelja, bolje<br />
je postignuće njihove dece u školi (školsko<br />
postignuće je u korelaciji sa socijalnim statusom).<br />
Koeficijent korelacije (r) je kvantitativni<br />
pokazatelj stepena povezanosti između dve<br />
varijable. Koeficijent korelacije može varirati u<br />
iznosu i smeru. Kada je r =1.00, postoji savršena<br />
pozitivna korelacija između dve varijable: kako se<br />
menja prva varijabla, i druga se menja u istom<br />
smeru i istim tempom. Kada je r = - 1.00, postoji<br />
savršena negativna korelacija između varijabli.<br />
Kada je r = 0, varijable uopšte nisu povezane.<br />
Kada bi, na primer, svako povećanje uzrasta u<br />
populaciji bilo praćeno povećanjem u težini,<br />
korelacija između uzrasta i težine bi bila 1.00. Ako<br />
bi ljudi uvek postajali slabiji što su stariji,<br />
korelacija bi bila - 1.00. Ako uzrast i težina ne bi<br />
uopšte bili povezani, korelacija bi bila 0.00.<br />
Pozitivne i negativne vrednosti korelacije između<br />
ovih ekstrema ukazuju na različite stepene<br />
povezanosti. Na primer, korelacija od 0.50. između<br />
visine roditelja i njihovih potomaka, ukazuje na to<br />
da visoki roditelji obično imaju visoku decu.<br />
Korelacija može ukazati na postojanje uzročne<br />
veze između varijabli, ali korelacija nije isto što i<br />
uzročnost. Postojanje korelacije između dva<br />
događaja, nikako ne znači da pojava jednog<br />
događaja zavisi od pojave drugog.<br />
Teškoća razlikovanja korelacije od uzročnosti<br />
često je izvor naučnih kontroverzi. U slučaju visine<br />
roditelja i dece, problem nije ozbiljan. Možemo biti<br />
prilično sigurni da visina roditelja ne uzrokuje<br />
visinu njihove dece. Mala je verovatnoća da će biti<br />
zabune i oko odnosa uzrasta deteta i njegove težine.<br />
Uzrast sam po sebi ne može biti uzrok povećanja<br />
težine, jer je uzrast samo drugi termin za vreme<br />
koje je prošlo od nekog arbitrarnog početka.<br />
Postoje i slučajevi koji nisu tako jasni.<br />
Na primer, među školskom decom utvrđena je<br />
korelacija 0.30 između njihove visine i skorova na<br />
testovima mentalnih sposobnosti. Drugim rečima,<br />
utvrđeno je da viša deca obično imaju veće skorove<br />
na testovima inteligencije nego njihovi niži vršnjaci<br />
(Tanner, 1978). Pošto se ni za šta u vezi sa dečjom<br />
visinom ne može verodostojno reći da je uzrok<br />
njihove inteligencije, niti se može reći da<br />
inteligencija deteta nekako uzrokuje njihovu visinu,<br />
mora biti da je neki treći faktor uzrok i za jedno i za<br />
drugo. Jedna mogućnost je sazrevanje. Viša deca<br />
mogu biti sveukupno zrelija, pa i sposobnija u<br />
rešavanju kognitivnih zadataka.<br />
Ovo objašnjenje podrazumevalo bi da korelacija<br />
između visine i skorova na testovima inteligencije<br />
nestane u zrelom dobu, kada se sve osobe smatraju<br />
„zrelim“ (tj. kad se isključi posredujući uticaj<br />
faktora sazrevanja). Međutim, korelacija i tada<br />
ostaje. Drugi faktor koji posreduje u utvrđenoj<br />
korelaciji može biti način ishrane ili opšte zdravlje<br />
ili, pak, nešto sasvim drugačije može uzrokovati i<br />
veću visinu i više skorove na testu.<br />
Najproblematičniji su oni slučajevi kada naučnik<br />
čvrsto zastupa teoriju o uzročnim vezama među<br />
pojavama koje ispituje, a raspolaže samo podacima<br />
o korelaciji. Na primer, utvrđeno je da postoji<br />
korelacija .50 između uspeha dece u školi i<br />
njihovih skorova na IQ testu (Minton & Schneider,<br />
1980). Psiholozi mogu biti „u velikom iskušenju“<br />
da zaključe da je inteligencija uzrok uspeha u školi.<br />
Međutim, ovaj zaključak ne sledi iz podataka o<br />
korelaciji ništa više nego zaključak da je uzrast<br />
uzrok povećanja težine. Druga je stvar što se taj<br />
zaključak sasvim uklapa u shvatanje mnogih ljudi<br />
da inteligencija uzrokuje školsko postignuće.<br />
Postojanje korelacije često jeste putokaz za<br />
utvrđivanje uzročne veze, iako nije dokaz o<br />
uzročnosti. Zato se često javljaju dileme u vezi<br />
mogućih uzročnih faktora razvoja, koje nemaju<br />
jednoznačno rešenje. To od razvojnih psihologa<br />
zahteva veliku opreznost pri tumačenju<br />
podataka.<br />
45
Change language