Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
4. Razlikovanje uzrasnih i drugih izvora<br />
promena. Kod primene longitudinalnog nacrta<br />
može se otvoriti pitanje mešanja promena<br />
vezanih za uzrast sa drugim izvorima<br />
promena u pojavi koja se ispituje. Te promene<br />
mogu biti specifično povezane sa datom<br />
generacijom ispitanika. Populacija dece<br />
rođene otprilike u isto vreme, može deliti<br />
iskustva koja se razlikuju od iskustava dece<br />
rođene ranije ili kasnije.<br />
Uzmimo kao primer hipotetičku longitudinalnu<br />
studiju o razvoju dečjih strahova, započetu u<br />
Londonu 1932. godine. Pošto se deca prate od<br />
rođenja, ispitivanje dečjih strahova u prvoj<br />
godini života podudarilo bi se vremenski sa<br />
periodom Velike Depresije (ekonomske krize).<br />
Ova deca napunila bi 9 ili 10 godina u periodu<br />
kada je London bio često izložen nemačkim<br />
vazdušnim napadima, tokom drugog svetskog<br />
rata. Mnoga od ove dece bila bi odvojena od<br />
svojih roditelja i poslata na selo, da bi bila<br />
zaštićena od bombardovanja. Mnoga deca bi,<br />
takođe, prirodno strahovala zbog mogućnosti<br />
da im jedan ili oba roditelja nastradaju u<br />
bombardovanju. I tako dalje.<br />
Poenta je sledeća: ukoliko bi rezultati ovog<br />
istraživanja pokazali da su dečji strahovi tokom<br />
prve godine usmereni na glad, a da kasnije, oko<br />
9. godine, deca počinju da se plaše gubitka<br />
roditelja, ne bi bilo moguće utvrditi da li<br />
ovakav uzrasni trend odražava opšte zakone<br />
razvoja (koji važe u svako vreme i na svakom<br />
mestu) ili su rezultat odrastanja u određeno<br />
vreme na određenom mestu, ili i jedno i drugo.<br />
Zbog ovih teškoća neki istraživači koriste<br />
nacrt generacijskog preseka, u okviru koga<br />
se longitudinalno prati nekoliko generacija.<br />
Ovakva izmena longitudinalnog nacrta<br />
omogućava da se razdvoje faktori razvojnih<br />
promena povezani sa uzrastom od<br />
generacijskih faktora.<br />
Nacrt poprečnog preseka<br />
Najšire korišćen nacrt razvojnih istraživanja<br />
jeste nacrt poprečnog preseka ili horizontalni<br />
(transverzalni) nacrt. U jednom vremenskom<br />
trenutku proučavaju se različite uzrasne<br />
grupe, odnosno grupe koje predstavljaju<br />
„poprečni presek uzrasta“.<br />
Na primer, u ispitivanju razvoja pamćenja,<br />
moglo bi se testirati pamćenje liste poznatih<br />
reči na uzorcima četvorogodišnjaka,<br />
desetogodišnjaka, dvadesetogodišnjaka i<br />
šezdesetogodišnjaka. Poređenjem načina na<br />
koje ispitanici iz ove četiri uzrasne grupe<br />
rešavaju zadatak, kao i njihovih postignuća,<br />
mogla bi se postaviti hipoteza o razvojnim<br />
promenama u pamćenju. Veliki broj ovakvih<br />
istraživanja o razvoju pamćenja je i izveden<br />
(Kail, 1990).<br />
Prednosti nacrta poprečnog preseka su<br />
očigledne. Pošto uzorak čini nekoliko<br />
uzrasnih grupa odjednom, ovaj nacrt je<br />
ekonomičniji - zahteva manje vremena i<br />
jeftiniji je od longitudinalnog nacrta. Posebno<br />
je važno što on vremenski manje angažuje<br />
ispitanike, pa je mnogo verovatnije da će<br />
osipanje ispitanika biti znatno manje, odnosno<br />
da će se održati reprezentativan uzorak.<br />
Nacrt poprečnog preseka, međutim, ima i<br />
ozbiljne nedostatke.<br />
1. Razlikovanje uzrasnih i drugih izvora<br />
promena. Kao i kod longitudinalnog nacrta, i<br />
ovde postoji opasnost da se umesto uzrasnih<br />
razlika u ispitivanoj pojavi zapravo registruju<br />
generacijske razlike, tj. da se pomešaju<br />
stvarne uzrasne promene sa efektima<br />
specifičnih karakteristika izabranih<br />
generacija. Za valjanost ovakvih istraživanja<br />
ključno je da se različite uzrasne grupe<br />
ispitanika što manje razlikuju ili da budu<br />
jednake po svim drugim karakteristikama,<br />
osim po uzrastu. Naravno, ovaj zahtev je<br />
često teško ostvariti, pogotovo kada se grupe<br />
dosta razlikuju po uzrastu (npr. adolescenti i<br />
šezdesetogodišnjaci). Zbog toga je potrebna<br />
opreznost u u donošenju zaključaka o<br />
razvojnim promenama.<br />
Razmotrimo ovaj zahtev na primeru jedne<br />
hipotetičke studije o razvoju pamćenja.<br />
Pretpostavimo da je istraživanje sprovedeno<br />
1985. godine. Pretpostavimo dalje da je<br />
istraživanje pokazalo da šezdesetogodišnjaci<br />
imaju značajno slabije pamćenje u odnosu na<br />
dvadesetogodišnjake. Ovakvi rezultati mogu<br />
odražavati univerzalnu pravilnost da efikasnost<br />
pamćenja opada sa starenjem. Međutim, razlika<br />
između dvadesetogodišnjaka i<br />
43
Change language