Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
variranje faktora u eksperimentu. Da bi<br />
psihološko istraživanje rasvetlilo razvojne<br />
promene, mora biti tako osmišljeno da otkrije<br />
kako pretpostavljeni faktori deluju tokom<br />
vremena. Drugim rečima, mora postojati<br />
posredan način da variramo vrednosti<br />
varijable uzrast. Postoje dva osnovna nacrta<br />
istraživanja kojima se to postiže:<br />
longitudinalni i nacrt poprečnog preseka.<br />
Svaki od njih uzima u obzir („varira“) vreme,<br />
tj. uzrast na drugačiji način.<br />
Psiholozi koji koriste longitudinalni nacrt<br />
prate promene u ispitivanoj pojavi (npr. u<br />
pamćenju ili moralnom ponašanju) tokom<br />
dužeg vremenskog perioda na istim<br />
ispitanicima. Oni, dakle, prikupljaju podatke<br />
o istoj grupi dece, na različitim uzrastima<br />
(prate iste ispitanike tokom vremena).<br />
Istraživači koji koriste nacrt poprečnog<br />
preseka (horizontalni ili transverzalni),<br />
ispituju različite uzrasne grupe u jednom<br />
vremenskom trenutku, analizirajući razlike<br />
između tih grupa u pogledu pojave koja je<br />
predmet istraživanja. Ovakav nacrt, dakle,<br />
uključuje prikupljanje podataka ne o istoj<br />
deci, već o deci različitog uzrasta.<br />
Obe vrste nacrta imaju određene prednosti,<br />
ali i nedostatke.<br />
Longitudinalni nacrt<br />
Longitudinalnim nacrtom prate se promene<br />
kod dece (ljudi) tokom vremena, na nekoliko<br />
uzrasta. To je u skladu sa osnovnim<br />
određenjem razvoja, kao promena koje se<br />
javljaju u funkciji vremena.<br />
Na primer, istraživački tim Instituta Fels u<br />
Ohaju, proučavao je razvoj ličnosti<br />
sedamdesetoro dece, od njihovog rođenja do<br />
sredine adolescentnog perioda (Kagan &<br />
Moss, 1962). Posmatranja, testovi ličnosti i<br />
intervjui ponavljani nekoliko puta, omogućili<br />
su ovim istraživačima da utvrde stabilnost<br />
određenih psiholoških karakteristika, poput<br />
sklonosti dece ka ljutnji ili uznemirenosti<br />
kada se prekine njihova tekuća aktivnost. Bez<br />
longitudinalnih merenja, bilo bi nemoguće<br />
otkriti da li ovaj obrazac ponašanja ostaje<br />
konstantan ili se menja kako dete odrasta.<br />
Druge uticajne longitudinalne studije imale<br />
su za predmet proučavanja razvoj različitih<br />
psiholoških karakteristika, npr. razvoj ličnosti<br />
(Baumrind, 1971), mentalnog zdravlja<br />
(Werner & Smith, 1982), temperamenta i<br />
inteligencije (Plomin, 1985; Rutter, 1985),<br />
kao i jezičkog razvoja (Brown, 1973).<br />
Longitudinalni nacrti deluju kao idealan<br />
način proučavanja razvoja, jer se praćenjem<br />
date pojave tokom vremena može steći slika o<br />
realnom razvojnom procesu ili toku razvoja<br />
ispitivane pojave. Nažalost, ova vrsta nacrta<br />
ima određene praktične i metodološke<br />
nedostatke, koji ograničavaju njegovu<br />
upotrebnu vrednost.<br />
1. Neekonomičnost. Longitudinalna<br />
istraživanja dugo traju, zahtevaju dugotrajnu<br />
posvećenost istraživača, skupa su za<br />
izvođenje, posebno ako se sprovode tokom<br />
većeg broja godina.<br />
2. Osipanje uzorka. Tokom vremena ispitanici<br />
napuštaju istraživanje iz različitih razloga:<br />
neki odustaju, neki postaju nedostupni jer su<br />
se odselili, i sl. Kada je osipanje uzorka<br />
slučajno, to ne dovodi bitno u pitanje<br />
valjanost istraživanja, osim ako se ne radi o<br />
masovnom osipanju. Može se, međutim,<br />
desiti da na osipanje uzorka utiču neki<br />
sistematski faktori (npr. ako češće odustaju<br />
deca iz određene socijalne, ekonomske ili<br />
rasne grupe, sposobnija ili manje sposobna<br />
deca, i sl.). U tom slučaju, uzorak prestaje da<br />
bude reprezentativan ili se menja na način<br />
koji utiče na mogućnost izvođenja zaključaka<br />
iz tih podataka.<br />
3. Kumulativno delovanje ispitivanja. Još<br />
jedna teškoća sa longitudinalnim nacrtom je u<br />
tome što ispitanici više puta prolaze<br />
ispitivanje određenim instrumentom ili<br />
instrumentima (npr. test). To može uticati na<br />
rezultate, jer ispitanici mogu vremenom<br />
naučiti kako se od njih očekuje da<br />
odgovaraju, mogu sve bolje i brže rešavati<br />
testove, mogu izgubiti interesovanje i sl. Zbog<br />
toga je teško znati da li promena u<br />
odgovorima nakon nekog vremena predstavlja<br />
uticaj očekivanih faktora ili prosto<br />
kumulativni efekat samog ispitivanja.<br />
42
Change language