Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
(prvenstveno ranog detinjstva) koji<br />
predstavlja razvojni koren aktuelnih<br />
problema. U Frojdovom načinu upotrebe<br />
kliničkog metoda, analiza je bila isprepletena<br />
sa terapijom. Valjanost objašnjenja<br />
(interpretacija) proveravana je na osnovu<br />
efikasnosti psihoterapeutskog tretmana u<br />
razrešavanju problema osobe.<br />
Klinički metod nije ograničen samo na<br />
oblast psihopatologije. Pijaže je često koristio<br />
ovaj metod u ispitivanju razvoja dečjeg<br />
mišljenja i osobenog načina razumevanje<br />
sveta. U primeru se vidi kako se pitanja u<br />
kliničkom intervjuu prilagođavaju<br />
odgovorima deteta, u cilju razumevanja<br />
osobenog načina mišljenja.<br />
Pijaže: ... kaže da snovi dolaze „iz noći“. Gde<br />
idu?<br />
Dete: Svuda.<br />
Pijaže: Čime sanjamo?<br />
Dete: Našim ustima.<br />
Pijaže: A gde se nalazi san?<br />
Dete: U noći.<br />
Pijaže: Gde se dešava?<br />
Dete: Svuda. U sobama. U kućama.<br />
Pijaže: Gde tačno?<br />
Dete: U krevetu.<br />
Pijaže: Može li da se vidi?<br />
Dete: Ne, jer je tu samo noću.<br />
Pijaže: Da li bi iko mogao da zna da ti sanjaš?<br />
Dete: Ne, jer je san skroz uz nas.<br />
Pijaže: Možeš li onda da ga dodirneš?<br />
Dete: Ne, zato što spavaš kada sanjaš.<br />
(Adaptirano iz Piaget, 1929, str.93)<br />
Ruski psiholog Lurija (Luria, 1902-1977),<br />
pokazao je da se metod kliničkog intervjua<br />
može koristiti i za otkrivanje kvalitativnih<br />
razlika u mišljenju kod pripadnika različitih<br />
kulturnih sredina. U jednoj studiji on je<br />
ljudima različitih godina, koji su živeli u<br />
pastoralnom delu centralne Azije, pokazivao<br />
crteže četiri objekta – čekića, testere, cepanica<br />
i sekire – od kojih se tri mogu svrstati u<br />
jedinstvenu kategoriju ”oruđa”. Zatim ih je<br />
pitao koji od objekata „ne ide“ sa ostalima.<br />
Subjekt: Svi se uklapaju! Testera je za<br />
testerisanje cepanice, čekić je da se capanica<br />
zakuca, a sekira da se iskomada. Ne možete<br />
izbaciti ništa od ovoga. Nema toga što vam ne<br />
treba.<br />
Lurija: Ali jedan čovek mi je rekao da cepanica<br />
ne pripada ovde.<br />
Subjekt: Zašto je to rekao? Ako kažemo da<br />
cepanica nije kao i ostale stvari i odvojimo je sa<br />
srane, napravićemo grešku. Sve ove stvari su<br />
potrebne za sečenje drva.<br />
Lurija: Ali taj čovek mi je rakao da su testera,<br />
sekira i čekić slični po nečemu, dok cepanica nije.<br />
Subjekt: Pa šta ako nisu slični? Svi rade zajedno<br />
i seku drva. Ovde je sve kako treba, sve je u redu.<br />
U ovom primeru možemo vidimo klasičnu<br />
upotrebu kliničkog intervjua. Istraživač<br />
proverava shvatanje ispitanika, „istražujući“<br />
različite pravce mišljenja i ukazujući na<br />
različite (nekada netačne) alternative, zavisno<br />
od ranijih odgovora ispitanika. U ovom<br />
konkretnom slučaju, Lurija je sreo nekoga<br />
kome ”sličan” znači ”uključen u istu<br />
aktivnost”. Suprotstavljajući odgovore<br />
ispitanika odgovorima ljudi drugačijeg<br />
kulturnog porekla, Lurija je mogao da izvede<br />
verodostojne zaključke o načinima na koje<br />
kultura utiče na razvoj intelektualnih funkcija.<br />
Jaka strana kliničkog intervjua je u tome što<br />
pruža uvid u dinamiku i kvalitativne<br />
osobenosti mišljenja i ponašanja individue.<br />
Svaka osoba koju je analizirao Frojd, svako<br />
dete koje je intervjuisao Pijaže, i svaki azijski<br />
seljak koga je ispitivao Lurija, dali su različite<br />
obrasce odgovora, koji odgovaraju njihovom<br />
iskustvu i načinu poimanja sveta. U cilju<br />
izvođenja opštih zaključaka (što je zadatak<br />
naučnog opisa), istraživač pronalazi opšte<br />
pravilnosti i obrasce, zanemarujući<br />
individualne razlike. Tako je Pijaže otkrio da<br />
je egocentrizam u mišljenju osnova dečjeg<br />
načina razumevanja sveta na<br />
preoperacionalnom stadijumu razvoja.<br />
40
Change language