Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
telom prošlo je cenzuru crkve, ohrabrivši<br />
istraživanje mehanizama telesnog<br />
funkcionisanja izvan strogog nadzora crkve.<br />
Početkom savremenog doba, dva filozofa,<br />
čija će dela imati veliki uticaj na istoriju<br />
izučavanja dečjeg razvoja - Džon Lok i Žan<br />
Žak Ruso, preispitivali su stanovište po kome<br />
su razlike među ljudima prvenstveno<br />
određene nasleđem. Njihova gledišta o<br />
socijalnoj nejednakosti među ljudima bila su<br />
direktno povezana sa shvatanjem dečjeg<br />
razvoja. Lok i Ruso smatraju se prvim<br />
teoretičarima koji su se sistematski bavili<br />
relevantnim pitanjima ljudskog razvoja.<br />
Džon Lok<br />
Engleski filozof Džon Lok (1632-1704),<br />
utemeljivač empirizma, smatrao je da je<br />
razum deteta tabula rasa, prazna površina po<br />
kojoj iskustvo „piše svoju priču“. Sadržaj<br />
svesti (uma) ne čine urođene ideje, već<br />
sadržaji koji su rezultat iskustva, učenja i<br />
vaspitanja. Deca po prirodi nisu ni dobra ni<br />
loša, već su proizvod svoje životne istorije -<br />
sredinskih uticaja, okolnosti kojima su<br />
izložena i procesa učenja.<br />
Lok je smatrao da decu treba veoma rano<br />
podsticati na učenje, kao i da treba usmeravati<br />
njihov razvoj i njihovo ponašanje pohvalama i<br />
pogrdama. U delu Neka razmišljanja o<br />
obrazovanju (1699/1938), Lok je izneo<br />
osnovnu intuiciju koja je vodila njegovo<br />
razmišljanje:<br />
„Male i skoro neprimetne impresije o našim<br />
nežnim ranim detinjstvima, imaju veoma važne<br />
i trajne posledice. I kao na izvoru reke, gde čak<br />
i nežno delovanje ruke usmerava slobodnu<br />
vodu kroz kanale koji ih mogu odvesti sasvim<br />
suprotnim tokovima, tako i malim<br />
usmeravanjem još na samom izvoru, oni<br />
poprimaju sasvim različite tendencije i stižu u<br />
udaljene i različite krajeve“ (str. 1-2).<br />
Lok nije negirao da postoje ograničenja u<br />
pogledu toga šta se može postići „delovanjem<br />
ruke“. On je verovao da se deca rađaju sa<br />
različitim „naravima i sklonostima“.<br />
Savetovao je da obuka bude osmišljena tako<br />
da odgovara ovim razlikama, što je ostalo<br />
važno mesto u savremenim teorijama o<br />
obrazovanju i vaspitanju. Međutim, Lok je<br />
jasno istakao da je sredina, preko odraslih koji<br />
„kanališu“ dečje ponašanje, ključni faktor<br />
razvoja i izvor osnovnih razlika među<br />
ljudima.<br />
Žan Žak Ruso<br />
Francuski filozof Žan-Žak Ruso (712-1778)<br />
takođe je tvrdio da su razlike među ljudima<br />
prvenstveno posledica iskustva, ali se njegovo<br />
viđenje dece i uloge odraslih u njihovom<br />
vaspitanju razlikovalo od Lokovog. Ruso je<br />
isticao da „prirodni čovek“ nije rođeni<br />
grešnik, već ga je iskvarila civilizacija. U<br />
prirodnom stanju, svi ljudi su bili jednaki;<br />
nejednakost se pojavila sa razvojem<br />
poljoprivrede, industrije i vlasništva. Prema<br />
ovom stanovištu, starosedeoci zemalja koje su<br />
nastanili evropski moreplovci imali su više<br />
vrlina nego ti koji su ih „otkrili“, a koji su bili<br />
tako ponosni na svoju civilizaciju.<br />
Ruso je za dete na rođenju tvrdio isto što i za<br />
prirodnog čoveka – njegova priroda je „čista i<br />
neiskvarena civilizacijom“. Poštenje, pravda i<br />
savest primeri su ideja koje dete spontano<br />
nosi u sebi. Ako čovek postane rđav, za to su<br />
odgovorni sredina i pogrešno vaspitanje, koji<br />
nisu omogućili da se kroz razvoj ispolji ono<br />
što je prava dečja (ljudska) priroda.<br />
U delu Emil (1762/1911), koje je delom<br />
roman a delom traktat o vaspitanju, Ruso je<br />
izneo svoju viziju detinjstva i obrazovanja.<br />
Uloga staratelja je da dete zaštite od pritisaka<br />
društva i odraslih. Emil, koji se može shvatiti<br />
kao bilo koje dete, nije „nedovršeni odrasli“<br />
koji mora biti usavršen procesom<br />
obrazovanja, već celovito ljudsko biće čije<br />
sposobnosti i osobine odgovaraju datom<br />
uzrastu. Emil prolazi kroz nekoliko prirodnih<br />
stadijuma razvoja. U svakom periodu,<br />
njegove aktivnosti odgovaraju njegovim<br />
razvojnim potrebama, a vođene su odraslima<br />
koji koriste prikladne obrazovne i vaspitne<br />
metode.<br />
Formalno podučavanje Ruso nije smatrao<br />
pravom metodom vaspitanja. Pošto dete nosi<br />
u sebi potencijal za dobro, a ne za loše,<br />
odrasli treba da prate prirodni tempo<br />
pojavljivanja dečjih potreba i da im omoguće<br />
4
Change language