Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
kretanje uzrokuje pojavu straha, već su i<br />
pojava straha i kretanje rezultat sazrevanja i<br />
slučajno se razvijaju u isto vreme (Rader i sar.<br />
1980). Kampos i njegove kolege nisu se<br />
slagali sa ovom hipotezom. Oni su verovali da<br />
je strah od visine posledica iskustva, posebno<br />
iskustva koje beba stiče kada počne da puzi.<br />
Beba nailazi<br />
na lažnu<br />
strminu<br />
vizuelnog<br />
klifa<br />
Da bi potvrdili svoju hipotezu, proučavali<br />
su grupu beba, uzrasta od 6 do 8 meseci,<br />
nedelju ili dve dana nakon što su počele da<br />
puze. Otkrili su da su u prvih nekoliko prilika,<br />
sve bebe prešle vizuelni klif (platformu koja<br />
stvara privid oštre strmine). Međutim, u<br />
sledećim pokušajima, bebe su sve više<br />
odbijale da pređu preko vizulenog klifa, iako<br />
nikada nisu doživele neprijatnost kada su to<br />
činile. Kao da se nešto „oformljavalo u<br />
glavama beba“ kako su sticale iskustvo.<br />
Da bi testirali hipotezu po kojoj je pojava<br />
straha od visine posledica iskustva kretanja,<br />
istraživači su sproveli sledeći eksperiment.<br />
Izdvojili su 92 bebe koje su bile blizu uzrasta<br />
kada se moglo očekivati da počnu da puze i<br />
ispoljavaju strah od visine. Bebe su po<br />
principu slučajnosti raspoređene u dve grupe.<br />
Jedna grupa dece činila je eksperimentalnu<br />
grupu, tj. grupu u čije se iskustvo uvodi<br />
promena ili eksperimentalni faktor. Tokom<br />
nekoliko dana bebe iz ove grupe imale su više<br />
od 40 sati iskustva kretanja u dubku, pre nego<br />
što su počele da puze. Druga grupa dece bila<br />
je kontrolna grupa. Ova deca su po svemu<br />
bila što je moguće više slična deci iz<br />
eksperimentalne grupe, osim što nisu bila<br />
izložena eksperimentalnom faktoru – nisu<br />
imala nikakvo iskustvo kretanja. Ako je<br />
hipoteza Kamposa i kolega tačna, razlika<br />
između eksperimentalne i kontrolne grupe u<br />
pogledu iskustva kretanja trebalo bi da<br />
dovede do razlika u njihovim reakcijama na<br />
vizuelni klif.<br />
Četrdeset sati vozikanja po sobi u dubku<br />
može delovati kao skromno iskustvo, ali je<br />
očigledno dovelo do velike razlike u načinu<br />
na koji su bebe iz eksperimentalne grupe<br />
reagovale na vizuelni klif. U celini gledano,<br />
ove bebe ispoljile su strah već pri prvom<br />
viđenju vizuelnog klifa, dok bebe iz kontrolne<br />
grupe (koje nisu imale iskustvo kretanja), nisu<br />
pokazivale strah u prvim susretima sa klifom.<br />
Ovaj eksperiment pružio je snažnu podršku<br />
hipotezi da razvoj kretanja igra veliku ulogu u<br />
razvoju straha od visine. Dodatna istraživanja<br />
omogućila bi da se isključe faktori koje ovo<br />
istraživanje nije obuhvatilo. Na primer, da su<br />
deca bila u malim vozilima, koja bi im<br />
omogućila ispitivanje sredine bez njihovog<br />
kretanja, da li bi i tada ispoljavala strah na<br />
vizuelnom klifu? Ovakve dileme prirodni su<br />
pratilac eksperimentalnog istraživanja. Često<br />
je neophodan čitav niz istraživanja da se<br />
izdvoje specifični uzroci, jer složenost<br />
ponašanja prevazilazi mogućnost kontrole<br />
svih značajnih faktora u jednom<br />
eksperimentu.<br />
Najveća prednost eksperimentalne metode<br />
je mogućnosti da se utvrde uzročni faktori<br />
ispitivane pojave, odnosno kauzalne veze.<br />
Nijedna druga metoda istraživanja to ne<br />
omogućava.<br />
S druge strane, postoje i neka principijelna<br />
ograničenja u primeni ove metode: (1) iz<br />
etičkih razloga mnogi eksperimenti se ne<br />
mogu izvesti; (2) strogo kontrolisanje<br />
varijabli koje eksperiment zahteva nije uvek<br />
moguće, tj. eksperiment nije uvek primenljiv;<br />
(3) artificijelnost eksperimentalne sredine<br />
može umanjiti valjanost dobijenih podataka.<br />
Etika i eksperimentisanje<br />
Osnovno etičko načelo svih psiholoških<br />
istraživanja glasi: ako istraživačka procedura<br />
može naškoditi bilo kome, ne treba je<br />
sprovesti. Međutim, etički problemi nisu uvek<br />
tako jasni kao što ovo načelo sugeriše. Šta je<br />
škodljivo i kako procenjujemo rizik?<br />
38
Change language