Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
videti. Svi ljudi imaju tendenciju ka<br />
selektivnom opažanju i pamćenju, u skladu sa<br />
prethodno formiranim očekivanjima. Dobro<br />
rešenje, koje se često primenjuje, jesu<br />
unapred pripremljene sheme za beleženje<br />
rezultata posmatranja. U njima je<br />
specifikovano šta treba „tražiti“ u ponašanju<br />
ispitanika i kako se to beleži. Problem sa<br />
ovakvim shemama je što nisu dovoljno<br />
fleksibilne da bi se mogli uzeti u obzir<br />
neočekivani događaji i reakcije ispitanika.<br />
Problem selektivnosti pamćenja povećava se<br />
što više vremena prođe između posmatranja i<br />
beleženja (D’Andrade, 1974). Snimanje<br />
ponašanja je svakako korisno, ali zahteva<br />
puno vremena za analizu.<br />
Drugo ograničenje metode posmatranja je u<br />
tome što se ponašanje ljudi menja kada<br />
znaju da su predmet posmatranja. Njihovo<br />
ponašanje može izgubiti autentičnost, a<br />
ispoljavanje socijalno poželjnih reakcija može<br />
stvoriti i lažnu sliku o njihovom stvarnom<br />
ponašanju. Istraživanje interakcije između<br />
majki i dece potvrdilo je ovaj problem.<br />
Grejvs i Glik tražili su od majki da pomognu<br />
svojoj 18-25 meseci staroj deci da sklope<br />
jednostavne slagalice. Da bi utvrdili uticaj koji<br />
posmatranje ima na ponašanje majki, istraživači<br />
su polovini majki rekli da oprema korišćena za<br />
snimanje interakcije više ne radi. Utvrdili su da<br />
se majke koje su verovale da ih ne snimaju<br />
ponašaju manje formalno nego majke koje su<br />
znale da ih snimaju, kao i da nisu bile toliko od<br />
pomoći svojoj deci (Graves & Glick, 1978).<br />
Možda najveći problem metode posmatranja<br />
leži u tome što ona ne omogućava<br />
istraživačima da utvrde uzročne veze među<br />
pojavama, što je krajnji cilj naučnog<br />
istraživanja. Na osnovu rezultata posmatranja<br />
može se utvrditi da li postoji korelacija<br />
između dva faktora, tj. da li promene jednog<br />
faktora variraju sa promenama drugog<br />
faktora. Korelacija nam, međutim, ne<br />
omogućava da utvrdimo da li jedan faktor<br />
uzrokuje drugi ili su oba faktora uzrokovana<br />
trećim, itd. (videti više u Prilogu 1).<br />
U pomenutoj ekološkoj studiji, Barker i Rajt<br />
otkrili su mnoge veze između okruženja u<br />
kome deca rastu i karakteristika njihovog<br />
ponašanja. Slično tome, Srbinova i saradnici<br />
otkrili su interesantne obrasce u odnosu<br />
nastavnika prema dečacima i devojčicama.<br />
Međutim, ni u jednom od navedenih<br />
istraživanja nisu utvrđeni uzroci opisanih<br />
karakteristika i obrazaca ponašanja.<br />
Istraživači nisu smeli da, na osnovu veza<br />
utvrđenih posmatranjem, donesu zaključke o<br />
postojanju uzročnih veza.<br />
Pitanje je, na primer, da li su se deca u<br />
Berkerovoj i Rajtovoj studiji ponašala više kao<br />
odrasli u crkvi nego u prodavnici zato što<br />
posećivanje crkve budi kod njih religiozna<br />
osećanja ili zato što su njihovi roditelji bili<br />
prisutni i posmatrali ih. U istraživanju Srbinove<br />
i saradnika, pitanje je da li su nastavnici više<br />
kažnjavali dečake nego devojčice zbog svojih<br />
polnih stereotipa (uverenja da su dečaci<br />
„nevaljaliji“, pa im treba „više discipline“) ili<br />
prosto zato što su primetili da se dečaci češće<br />
ponašaju neprimereno nego devojčice?<br />
Slična pitanja mogu se postaviti u vezi sa<br />
skoro svakom studijom posmatranja<br />
ponašanja. Da bi odgovorili na takva pitanja,<br />
psiholozi se okreću eksperimentalnoj metodi.<br />
Eksperimentalni metod<br />
Eksperimentalni metod sastoji se u<br />
sistematskom variranju faktora za koje se<br />
pretpostavlja da utiču na ispitivanu pojavu.<br />
Eksperimentalni faktor se varira, dok se ostali<br />
faktori koji mogu uzrokovati promene u<br />
ispitivanoj pojavi drže konstantnim. Dobro<br />
osmišljen i izveden eksperiment omogućava<br />
proveravanje naučne hipoteze o uzrocima<br />
ispitivane pojave. Naučna hipoteza je<br />
pretpostavka koja mora biti dovoljno precizna<br />
da se može proveriti i za koju se može<br />
pokazati da li jeste ili nije tačna. Ako se<br />
hipoteza ne može dokazati ili osporiti, ona<br />
ima mali naučni značaj.<br />
Istraživanje Kamposa i saradnika o razvoju<br />
straha od visine ukazuje na to kako<br />
eksperimentalna metoda može pomoći u<br />
razjašnjavanju dilema u vezi sa uzročnim<br />
faktorima razvoja (Campos i sar., 1984)<br />
Mnogo godina se verovalo da je strah od<br />
visine urođen. Prema tom stanovištu, strah od<br />
visine postaje uočljiv kada beba počne<br />
samostalno da se kreće. Ne radi se o tome da<br />
37
Change language