Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Dan jednog sedmogodišnjaka<br />
Najambiciozniji projekat u proučavanju<br />
ekologije ljudskog razvoja sproveli su Berker i<br />
Rajt (Barker & Wright, 1951). Ovi istraživači<br />
proveli su nekoliko stotina sati posmatrajući i<br />
opisujući ekologiju razvoja školske dece u<br />
različitim zajednicama SAD-a i drugih zemalja<br />
sveta. U jednom takvom istraživanju, posmatrali<br />
su sedmogodišnjeg dečaka od trenutka kada se<br />
probudio 26. aprila 1949. godine, dok nije otišao<br />
da spava. Zabeležili su sve što je dečak radio,<br />
mesta na koja je išao i sve što mu se usput<br />
dešavalo. Istraživači su utvrdili da je ovaj dečak<br />
samo tokom jednog dana učestvovao u oko 1300<br />
različitih aktivnosti, u najrazličitijim okruženjima.<br />
U te aktivnosti bilo je uključeno stotine objekata i<br />
desetine ljudi. Ova posmatranja omogućila su<br />
uvid u široki obim veština koje poseduju deca<br />
uzrasta od 7 godina, kao i u mnoge socijalne<br />
zahteve koji se pred njih postavljaju.<br />
Berker i Rajt nastojali su da zabeleže sve što<br />
su primetili o ponašanju deteta, kao i o<br />
kontekstima u kojima se to ponašanje odvija.<br />
Drugi istraživači koji proučavaju decu u<br />
različitim kontekstima prave veću selekciju.<br />
Obično unapred odluče koji će tip ponašanja<br />
posmatrati u različitim kontekstima, ili<br />
izaberu nekoliko važnih konteksta u okviru<br />
kojih će obaviti detaljno posmatranje<br />
različitih ponašanja koje dete ispoljava.<br />
Na primer, u izučavanju majanske dece,<br />
uzrasta od 1 do 14 godina, u jednom selu u<br />
Gvatemali, Barbara Rogof izabrala je nekoliko<br />
kratkih vremenskih perioda za ”snimanje”<br />
aktivnosti dece (Rogoff, 1981). Ona je<br />
napravila listu planiranih opservacija, kao i<br />
raspored po kome su ona i njen saradnik<br />
posmatrali svako dete 10 minuta, nekoliko puta<br />
dnevno, različitim danima u nedelji. Tokom<br />
ovog vremena beležili su sa kim je dete i šta<br />
radi.<br />
Rogofova je utvrdila da majanska deca, kao i<br />
američka, provode dosta vremena odvojena od<br />
odraslih. Međutim, kada provode vreme sa<br />
odraslima, njihovo iskustvo je dosta različito od<br />
iskustva dece u Americi. Kada su majanska<br />
deca sa odraslima, od njih se očekuje da<br />
pomognu u uobičajenim poslovima odraslih. U<br />
industrijskim društvima, kakvo je američko,<br />
deca ne mogu (ili im nije dozvoljeno) da<br />
pomažu u mnogim poslovima odraslih. Umesto<br />
toga, kada su sa odraslima, ona najčešće<br />
dobijaju uputstva od njih, čak i van škole.<br />
Posmatranje u jednom kontekstu<br />
Širina ekološkog pristupa zahteva mnogo<br />
vremena i materijalnih ulaganja. Zbog toga<br />
razvojni psiholozi često ograničavaju svoja<br />
posmatranja na jedno socijalno okruženje.<br />
Oni vrlo detaljno posmatraju interakciju<br />
licem-u-lice između dece ili između dece i<br />
odraslih, kao i načine na koje učesnici u ovim<br />
interakcijama nastoje da zajedno regulišu<br />
svoja ponašanja.<br />
Na primer, Liza Srbin i njeni saradnici<br />
ispitivali su interakciju između nastavnika i<br />
učenika u 15 predškolskih odeljenja. Njihov<br />
cilj bio je da utvrde da li nešto u ponašanju<br />
nastavnika može nenamerno podsticati<br />
agresivnost dečaka i zavisnost devojčica<br />
(Serbin i sar., 1973). Pokazalo se da<br />
nastavnici nisu jednako reagovali na<br />
neprimereno ponašanje dečaka i devojčica.<br />
Oni su češće i strožije kažnjavali dečake za<br />
različita „nedela“, nego što je to bio slučaj sa<br />
devojčicama. Ovaj selektivni tretman<br />
povećavao je agresivnost kod dečaka. U<br />
paralelnom nizu posmatranja, istraživači su<br />
utvrdili i da nastavnici više nagrađuju zavisno<br />
ponašanje devojčica. Na primer, obraćali su<br />
više pažnje na devojčice koje sednu blizu<br />
njih, dok su dečacima poklanjali podjednaku<br />
pažnju bez obzira na to gde su sedeli.<br />
Kada ovakva i slična praksa postane<br />
osvešćena, odrasli mogu mogu korigovati<br />
svoje ponašanje. Mogu im se i predložiti novi<br />
obrasci interakcije, koji bi podsticali<br />
konstruktivnija ponašanja dece oba pola.<br />
Ograničenja prirodnih posmatranja.<br />
Studije posmatranja predstavljaju „kamen<br />
temeljac“ u istraživanju dečjeg razvoja i<br />
ključni izvor podataka o socijalnom razvoju<br />
dece. Međutim, kao i svaka druga metoda, i<br />
sistematsko posmatranje ima izvesna<br />
ograničenja i nedostake.<br />
Istraživači obično pristupaju posmatranju sa<br />
već formiranim očekivanjem o tome šta će<br />
36
Change language