Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
Univerzitet Singidunum, Beograd
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
pouzdanim u drugom smislu ako se nezavisni<br />
posmatrači slažu koliko je beba bila<br />
uznemirena svaki put kad joj je oduzeta cucla.<br />
Valjanost znači da podaci koji su<br />
prikupljeni zaista odražavaju psihološki<br />
proces koji psiholog tvrdi da izučava. Na<br />
primer, mnogi psiholozi veruju da<br />
uznemirenost koju beba ispoljava pri prekidu<br />
sisanja odražava njenu trajnu predispoziciju<br />
za razdražljivost (Kagan, 1989). Jedan način<br />
da se proveri valjanost ove pretpostavke jeste<br />
da se utvrdi da li različiti načini merenja iste<br />
osobine daju isti rezultat. Deca koja postaju<br />
uznemirena kada im se oduzme cucla takođe<br />
bi trebalo da se uznemire kada im se oduzme<br />
zvečka ili kada nisu nahranjena na vreme.<br />
Ako različite mere ne dovode do jedinstvenog<br />
zaključka, postoji opravdana sumnja u<br />
valjanost polazne pretpostavke o opštoj i<br />
trajnoj predispoziciji za razdražljivost.<br />
Drugi važan test valjanosti je da se proveri<br />
da li se ponašanje ispoljeno u jednom periodu<br />
razvoja može koristiti za predviđanje budućeg<br />
ponašanja. Ako deca koja ispoljavaju veliku<br />
uznemirenost kada im se oduzme cucla<br />
takođe budu pokazivala uznemirenost u<br />
sličnim budućim situacijama (na primer, kada<br />
se školski odmor završi usred igre), to je<br />
dokaz u prilog valjanosti tvrdnje o<br />
predisponiranosti za razdražljivost. Ako, pak,<br />
ta deca ne bivaju lako uznemirena u budućim<br />
situacijama, početna tvrdnja – da je određeno<br />
ponašanje pokazatelj temperamentalne<br />
predispozicije ka razdražljivosti – može se<br />
smatrati sumnjivom.<br />
U naučnim istraživanjima, ponovljivost<br />
znači da drugi istraživači mogu koristiti istu<br />
proceduru i dobiti iste (slične) rezultate. Na<br />
primer, u istraživanju sposobnosti za<br />
imitaciju, neki istraživači izveštavaju da<br />
novorođenčad imitira prenaglašene izraze lica<br />
odraslih, dok drugi nisu uspeli da izazovu<br />
takve reakcije kod beba. Samo ako se isti<br />
nalazi dobijaju u ponovljenim istraživanjima<br />
drugih istraživača, mogu se u naučnoj<br />
zajednici smatrati čvrsto zasnovanim, tj.<br />
valjanim.<br />
Pored ova četiri osnovna kriterijuma, važno<br />
je i da grupa dece koja se proučava bude<br />
reprezentativan uzorak, tj. da broj i<br />
struktura ispitanika dozvoljavaju uopštavanje<br />
o celoj grupi (ili populaciji). Zaključci<br />
izvedeni iz podataka prikupljenih na maloj ili<br />
selekcionisanoj grupi ispitanika ne mogu biti<br />
primenljivi na celu populaciju. Na primer,<br />
nije opravdano vršiti uopštavanje ako se<br />
efekti odvajanja od majke izučavaju na<br />
malom broju beba ili samo na bebama iz<br />
određene sredine (gradske ili seoske) ili u<br />
okviru porodica određenog sociekonomskog<br />
statusa (radnička ili srednja klasa).<br />
METODE RAZVOJNE PSIHOLOGIJE<br />
U istraživanju razvojnih promena koriste se<br />
različite metode i tehnike za prikupljanje<br />
podataka, od kojih svaka ima neke prednosti i<br />
ograničenja (nedostatke). Među najšire<br />
korišćenim su: izveštaji o sebi, prirodna<br />
posmatranja, eksperimenti i klinički intervjui.<br />
Ni jedna metoda ne može da obezbedi<br />
odgovore na sva pitanja o ljudskom razvoju,<br />
ali svaka ima stratešku ulogu u unapređivanju<br />
znanja o njemu. Jedna od važnih veština u<br />
sprovođenju naučnih istraživanja razvoja jeste<br />
upravo izbor metode koja će odgovarati<br />
samom problemu i ciljevima istraživanja.<br />
Izveštaji o sebi: upitnik i intervju<br />
Možda najdirektniji način da se dobiju<br />
informacije o psihološkom razvoju jeste<br />
putem odgovora ljudi na pitanja o njima<br />
samima ili izveštaja o sebi. Ova vrsta<br />
podataka dobija se direktno od ispitanika, a za<br />
njihovo prikupljanje koriste se intervju<br />
(različitog stepena strukturisanosti) i upitnik.<br />
Na ovaj način prikupljaju se subjektivni<br />
podaci o mišljenju, stavovima i procenama<br />
ispitanika o različitim temama i problemima.<br />
Primena intervjua pruža i podatke o<br />
celokupnom ponašanju ispitanika, uključujući<br />
i veoma informativne neverbalne znake.<br />
Kada se upitnik ili intervju primenjuju na<br />
velikom, reprezentativnom uzorku ispitanika,<br />
a u vezi sa nekim društveno značajnim<br />
problemom, radi se o anketi (npr. stavovi<br />
srednjoškolaca prema obolelima od side i sl.).<br />
Ispitivanje upitnikom, a pogotovo<br />
intervjuom, podseća na svakodnevno iskustvo<br />
33
Change language